Zbirka izraza

hr Raditi   »   sk Práca

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [päťdesiatpäť]

Práca

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski slovački igra Više
Što ste po zanimanju? Ak--m-te-p--o---ie? A-- m--- p--------- A-é m-t- p-v-l-n-e- ------------------- Aké máte povolanie? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. M---mu---e ---ola--- -e---. M-- m-- j- p-------- l----- M-j m-ž j- p-v-l-n-m l-k-r- --------------------------- Môj muž je povolaním lekár. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. Pra--j-m--ko---r-v-------s-r---- pol-v--ný ú-ä---. P------- a-- z-------- s----- n- p-------- ú------ P-a-u-e- a-o z-r-v-t-á s-s-r- n- p-l-v-č-ý ú-ä-o-. -------------------------------------------------- Pracujem ako zdravotná sestra na polovičný úväzok. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. Č---o-- do--an-m- --ch-dok. Č------ d-------- d-------- Č-s-o-o d-s-a-e-e d-c-o-o-. --------------------------- Čoskoro dostaneme dôchodok. 0
Ali porezi su visoki. A-e -a---s--v-----. A-- d--- s- v------ A-e d-n- s- v-s-k-. ------------------- Ale dane sú vysoké. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. A z-r----né-----t---e j---yso-é. A z-------- p-------- j- v------ A z-r-v-t-é p-i-t-n-e j- v-s-k-. -------------------------------- A zdravotné poistenie je vysoké. 0
Što želiš jednom postati? Čím -- -----z-ch--l by-? Č-- b- s- r-- c---- b--- Č-m b- s- r-z c-c-l b-ť- ------------------------ Čím by si raz chcel byť? 0
Želim biti inženjer. Chc-l-b--som ----i-ž-nie---. C---- b- s-- b-- i---------- C-c-l b- s-m b-ť i-ž-n-e-o-. ---------------------------- Chcel by som byť inžinierom. 0
Želim studirati na sveučilištu. C--------dov-- n- uni-erz-t-. C---- š------- n- u---------- C-c-m š-u-o-a- n- u-i-e-z-t-. ----------------------------- Chcem študovať na univerzite. 0
Ja sam pripravnik. Som--rak--k--t. S-- p---------- S-m p-a-t-k-n-. --------------- Som praktikant. 0
Ne zarađujem puno. N-zar---m v--a. N-------- v---- N-z-r-b-m v-ľ-. --------------- Nezarábam veľa. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. P---ujem - -a-r----í. P------- v z--------- P-a-u-e- v z-h-a-i-í- --------------------- Praxujem v zahraničí. 0
Ovo je moj šef. T-t--j- --j----. T--- j- m-- š--- T-t- j- m-j š-f- ---------------- Toto je môj šéf. 0
Imam drage kolege. M-m ---ých-k--ego-. M-- m----- k------- M-m m-l-c- k-l-g-v- ------------------- Mám milých kolegov. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. N---lud----i-eme-vžd- do-j-d--n-. N--------- i---- v--- d- j------- N-p-l-d-i- i-e-e v-d- d- j-d-l-e- --------------------------------- Napoludnie ideme vždy do jedálne. 0
Tražim radno mjesto. Hľad-m-----u. H----- p----- H-a-á- p-á-u- ------------- Hľadám prácu. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Už ro- -om-n--a--s-n---. U- r-- s-- n------------ U- r-k s-m n-z-m-s-n-n-. ------------------------ Už rok som nezamestnaný. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. V te-to --aj----je --ľm--ve---n---m--tn-n---. V t---- k------ j- v---- v--- n-------------- V t-j-o k-a-i-e j- v-ľ-i v-ľ- n-z-m-s-n-n-c-. --------------------------------------------- V tejto krajine je veľmi veľa nezamestnaných. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?