Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   uk В готелі – прибуття

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [Двадцять сім]

27 [Dvadtsyatʹ sim]

В готелі – прибуття

[V hoteli – prybuttya]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Imate li slobodnu sobu? У в-с---вільна --м---а? У вас є вільна кімната? У в-с є в-л-н- к-м-а-а- ----------------------- У вас є вільна кімната? 0
U--as -e --l--a ki--at-? U vas ye vilʹna kimnata? U v-s y- v-l-n- k-m-a-a- ------------------------ U vas ye vilʹna kimnata?
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Я зар----------- з-р-зервув-ла-к----т-. Я зарезервував / зарезервувала кімнату. Я з-р-з-р-у-а- / з-р-з-р-у-а-а к-м-а-у- --------------------------------------- Я зарезервував / зарезервувала кімнату. 0
YA -a--zer----v-/ za-----vu-ala-ki-----. YA zarezervuvav / zarezervuvala kimnatu. Y- z-r-z-r-u-a- / z-r-z-r-u-a-a k-m-a-u- ---------------------------------------- YA zarezervuvav / zarezervuvala kimnatu.
Moje ime je Miler. Мо--ім-я-–---лл--. Моє ім’я – Мюллер. М-є і-’- – М-л-е-. ------------------ Моє ім’я – Мюллер. 0
M-y-----ya-–--yu-le-. Moye imʺya – Myuller. M-y- i-ʺ-a – M-u-l-r- --------------------- Moye imʺya – Myuller.
Trebam jednokrevetnu sobu. М-н- п-тр-б-а о-р-ма---мн---. Мені потрібна окрема кімната. М-н- п-т-і-н- о-р-м- к-м-а-а- ----------------------------- Мені потрібна окрема кімната. 0
M--i-----ibna ok-ema-ki-n--a. Meni potribna okrema kimnata. M-n- p-t-i-n- o-r-m- k-m-a-a- ----------------------------- Meni potribna okrema kimnata.
Trebam dvokrevetnu sobu. М--і -о-ріб----і-н-та-дл- -в--. Мені потрібна кімната для двох. М-н- п-т-і-н- к-м-а-а д-я д-о-. ------------------------------- Мені потрібна кімната для двох. 0
M-ni--o--i--a --mna-a--l---d-o-h. Meni potribna kimnata dlya dvokh. M-n- p-t-i-n- k-m-a-a d-y- d-o-h- --------------------------------- Meni potribna kimnata dlya dvokh.
Koliko košta soba za jednu noć? Скіль-и-к--ту---імн-та-н- ніч? Скільки коштує кімната на ніч? С-і-ь-и к-ш-у- к-м-а-а н- н-ч- ------------------------------ Скільки коштує кімната на ніч? 0
S--lʹk--k-s-t-y- k-m-----n----ch? Skilʹky koshtuye kimnata na nich? S-i-ʹ-y k-s-t-y- k-m-a-a n- n-c-? --------------------------------- Skilʹky koshtuye kimnata na nich?
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Я --чу к--на-у --ванно-. Я хочу кімнату з ванною. Я х-ч- к-м-а-у з в-н-о-. ------------------------ Я хочу кімнату з ванною. 0
Y- -h-c-----m--tu-- v---oyu. YA khochu kimnatu z vannoyu. Y- k-o-h- k-m-a-u z v-n-o-u- ---------------------------- YA khochu kimnatu z vannoyu.
Htio / htjela bih sobu s tušem. Я --ч- к-мнат--з д-ш-м. Я хочу кімнату з душем. Я х-ч- к-м-а-у з д-ш-м- ----------------------- Я хочу кімнату з душем. 0
Y- -h-ch- -im--t----d--he-. YA khochu kimnatu z dushem. Y- k-o-h- k-m-a-u z d-s-e-. --------------------------- YA khochu kimnatu z dushem.
Mogu li vidjeti sobu? Чи мо-у-я -о-и--ти-я----к-м-ату? Чи можу я подивитися на кімнату? Ч- м-ж- я п-д-в-т-с- н- к-м-а-у- -------------------------------- Чи можу я подивитися на кімнату? 0
C-y--ozh- ya ----v-ty-ya-n- -im-a--? Chy mozhu ya podyvytysya na kimnatu? C-y m-z-u y- p-d-v-t-s-a n- k-m-a-u- ------------------------------------ Chy mozhu ya podyvytysya na kimnatu?
Ima li ovdje garaža? Ч--є --т -а-аж? Чи є тут гараж? Ч- є т-т г-р-ж- --------------- Чи є тут гараж? 0
C----- t-t h--a-h? Chy ye tut harazh? C-y y- t-t h-r-z-? ------------------ Chy ye tut harazh?
Ima li ovdje sef? Ч--------се--? Чи є тут сейф? Ч- є т-т с-й-? -------------- Чи є тут сейф? 0
Ch--y--t----e--f? Chy ye tut sey-f? C-y y- t-t s-y-f- ----------------- Chy ye tut sey̆f?
Ima li ovdje faks? Чи --т-т---к-? Чи є тут факс? Ч- є т-т ф-к-? -------------- Чи є тут факс? 0
C-y----t-- ---s? Chy ye tut faks? C-y y- t-t f-k-? ---------------- Chy ye tut faks?
Dobro, uzet ću sobu. Д-б-е, --беру---мнат-. Добре, я беру кімнату. Д-б-е- я б-р- к-м-а-у- ---------------------- Добре, я беру кімнату. 0
Dobr----a --r---i---tu. Dobre, ya beru kimnatu. D-b-e- y- b-r- k-m-a-u- ----------------------- Dobre, ya beru kimnatu.
Ovdje su ključevi. Ос--к--ч-. Ось ключі. О-ь к-ю-і- ---------- Ось ключі. 0
Osʹ-k---chi. Osʹ klyuchi. O-ʹ k-y-c-i- ------------ Osʹ klyuchi.
Ovdje je moja prtljaga. Ось м-- б-га-. Ось мій багаж. О-ь м-й б-г-ж- -------------- Ось мій багаж. 0
Os----y--ba-a-h. Osʹ miy- bahazh. O-ʹ m-y- b-h-z-. ---------------- Osʹ miy̆ bahazh.
U koliko sati je doručak? О-кот--й--о-и-і------ть-- с--д----? О котрій годині подається сніданок? О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я с-і-а-о-? ----------------------------------- О котрій годині подається сніданок? 0
O kot-i---h-dy-i p-d-y-t-s-- sn-d----? O kotriy- hodyni podayetʹsya snidanok? O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a s-i-a-o-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya snidanok?
U koliko sati je ručak? О котрі- -о-и---п---ється--б--? О котрій годині подається обід? О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я о-і-? ------------------------------- О котрій годині подається обід? 0
O--o--iy--hody-i ---a---ʹ--- o-id? O kotriy- hodyni podayetʹsya obid? O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a o-i-? ---------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya obid?
U koliko sati je večera? О ко-р-- -од--- -----тьс----чер-? О котрій годині подається вечеря? О к-т-і- г-д-н- п-д-є-ь-я в-ч-р-? --------------------------------- О котрій годині подається вечеря? 0
O--ot-------dy-- poda-et---a --ch-ry-? O kotriy- hodyni podayetʹsya vecherya? O k-t-i-̆ h-d-n- p-d-y-t-s-a v-c-e-y-? -------------------------------------- O kotriy̆ hodyni podayetʹsya vecherya?

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…