Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   ar ‫فى الفندق – الوصول‬

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

‫27[سبعة وعشرون]‬

27[sibeat waeashruna]

‫فى الفندق – الوصول‬

[faa alfunduq - alwusula]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Imate li slobodnu sobu? ‫-لدي-م ---ة -----؟‬ ‫------ غ--- ش------ ‫-ل-ي-م غ-ف- ش-غ-ة-‬ -------------------- ‫ألديكم غرفة شاغرة؟‬ 0
al----u- ----f----haghira-? a------- g------ s--------- a-u-i-u- g-u-f-t s-a-h-r-t- --------------------------- aludikum ghurfat shaghirat?
Rezervirao / rezervirala sam sobu. ‫-قد--مت ---ز --فة.‬ ‫--- ق-- ب--- غ----- ‫-ق- ق-ت ب-ج- غ-ف-.- -------------------- ‫لقد قمت بحجز غرفة.‬ 0
lqad qu--------z --a--at-n. l--- q--- b----- g--------- l-a- q-m- b-h-j- g-a-f-t-n- --------------------------- lqad qumt bihajz gharfatan.
Moje ime je Miler. ‫ا-مى --لر.‬ ‫---- م----- ‫-س-ى م-ل-.- ------------ ‫اسمى مولر.‬ 0
as-m-a--u-ra. a----- m----- a-a-a- m-l-a- ------------- asamaa mulra.
Trebam jednokrevetnu sobu. ‫-حت-ج ----غ-فة --ر--.‬ ‫----- إ-- غ--- م------ ‫-ح-ا- إ-ى غ-ف- م-ر-ة-‬ ----------------------- ‫أحتاج إلى غرفة مفردة.‬ 0
ah-taj -----a-ghu--a- --f-a-at. a----- '----- g------ m-------- a-i-a- '-i-a- g-u-f-t m-f-a-a-. ------------------------------- ahitaj 'iilaa ghurfat mufradat.
Trebam dvokrevetnu sobu. ‫--ت----ل- ---- مزد-ج--‬ ‫----- إ-- غ--- م------- ‫-ح-ا- إ-ى غ-ف- م-د-ج-.- ------------------------ ‫أحتاج إلى غرفة مزدوجة.‬ 0
ahi-----ii-aa g-u-f-t -----wja-. a----- '----- g------ m--------- a-i-a- '-i-a- g-u-f-t m-z-a-j-t- -------------------------------- ahitaj 'iilaa ghurfat muzdawjat.
Koliko košta soba za jednu noć? ‫-- -عر --غرفة-ف- --لي-ة-‬ ‫-- س-- ا----- ف- ا------- ‫-م س-ر ا-غ-ف- ف- ا-ل-ل-؟- -------------------------- ‫كم سعر الغرفة في الليلة؟‬ 0
km ---- al-h-rfa- -i-all-l-? k- s--- a-------- f- a------ k- s-e- a-g-u-f-t f- a-l-l-? ---------------------------- km sier alghurfat fi allylt?
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. ‫--يد غ-فة-مع--مام-‬ ‫---- غ--- م- ح----- ‫-ر-د غ-ف- م- ح-ا-.- -------------------- ‫أريد غرفة مع حمام.‬ 0
a--d-g--r--t-m-e ha-aa-. a--- g------ m-- h------ a-i- g-u-f-t m-e h-m-a-. ------------------------ arid ghurfat mae hamaam.
Htio / htjela bih sobu s tušem. ‫أريد----ة-م- دش-‬ ‫---- غ--- م- د--- ‫-ر-د غ-ف- م- د-.- ------------------ ‫أريد غرفة مع دش.‬ 0
a----ghurfat-n---e--a-h-. a--- g-------- m-- d----- a-i- g-u-f-t-n m-e d-s-a- ------------------------- arid ghurfatan mae dasha.
Mogu li vidjeti sobu? ‫---كنن---ؤ----ل-رف-؟‬ ‫------- ر--- ا------- ‫-ي-ك-ن- ر-ي- ا-غ-ف-؟- ---------------------- ‫أيمكنني رؤية الغرفة؟‬ 0
ayamkanni-ru-at alghar-----? a-------- r---- a----------- a-a-k-n-i r-y-t a-g-a-a-a-a- ---------------------------- ayamkanni ruyat algharafata?
Ima li ovdje garaža? ‫ه- ----- م-آ-؟‬ ‫-- ل---- م----- ‫-ل ل-ي-م م-آ-؟- ---------------- ‫هل لديكم مرآب؟‬ 0
h---a--ykum mi-a-a? h- l------- m------ h- l-d-y-u- m-r-b-? ------------------- hl ladaykum miraba?
Ima li ovdje sef? ‫-ل-لدي-م---ا---آمانات-‬ ‫-- ل---- خ---- آ------- ‫-ل ل-ي-م خ-ا-ة آ-ا-ا-؟- ------------------------ ‫هل لديكم خزانة آمانات؟‬ 0
hl la-ayku------------ma--ta? h- l------- k------- a------- h- l-d-y-u- k-i-a-a- a-a-a-a- ----------------------------- hl ladaykum khizanat amanata?
Ima li ovdje faks? ‫-ل-ل-يكم ------اكس؟‬ ‫-- ل---- ج--- ف----- ‫-ل ل-ي-م ج-ا- ف-ك-؟- --------------------- ‫هل لديكم جهاز فاكس؟‬ 0
hl l-d--k-m ji-a----k--? h- l------- j---- f----- h- l-d-y-u- j-h-z f-k-a- ------------------------ hl ladaykum jihaz faksa?
Dobro, uzet ću sobu. ‫----أس----خ--ال-رف--‬ ‫-- ب--- س--- ا------- ‫-ا ب-س- س-خ- ا-غ-ف-.- ---------------------- ‫لا بأس، سآخذ الغرفة.‬ 0
la --sa--sak---- -l-h----ta. l- b---- s------ a---------- l- b-s-, s-k-i-h a-g-a-f-t-. ---------------------------- la basa, sakhidh algharfata.
Ovdje su ključevi. ‫إ-يك-ال--ا-ي-.‬ ‫---- ا--------- ‫-ل-ك ا-م-ا-ي-.- ---------------- ‫إليك المفاتيح.‬ 0
'i--ik----a-----a. '----- a---------- '-i-i- a-m-f-t-h-. ------------------ 'iilik almafatiha.
Ovdje je moja prtljaga. ‫ه-ه---ت---.‬ ‫--- أ------- ‫-ذ- أ-ت-ت-.- ------------- ‫هذه أمتعتي.‬ 0
h--ih --m-i-t-. h---- '-------- h-h-h '-m-i-t-. --------------- hdhih 'amtieti.
U koliko sati je doručak? ‫م---مو-د ---ف----‬ ‫--- م--- ا-------- ‫-ت- م-ع- ا-إ-ط-ر-‬ ------------------- ‫متى موعد الإفطار؟‬ 0
m-t-a maweid-al'---ta-? m---- m----- a--------- m-t-a m-w-i- a-'-i-t-r- ----------------------- mataa maweid al'iiftar?
U koliko sati je ručak? ‫-ت- --عد-ا-غداء؟‬ ‫--- م--- ا------- ‫-ت- م-ع- ا-غ-ا-؟- ------------------ ‫متى موعد الغداء؟‬ 0
m-t-a --we-d algh----? m---- m----- a-------- m-t-a m-w-i- a-g-a-a-? ---------------------- mataa maweid alghada'?
U koliko sati je večera? ‫-----وعد--ل---ء؟‬ ‫--- م--- ا------- ‫-ت- م-ع- ا-ع-ا-؟- ------------------ ‫متى موعد العشاء؟‬ 0
ma-aa-ma-eid-a-ea----? m---- m----- a-------- m-t-a m-w-i- a-e-s-a-? ---------------------- mataa maweid aleasha'?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…