Zbirka izraza

hr U vlaku   »   he ‫ברכבת‬

34 [trideset i četiri]

U vlaku

U vlaku

‫34 [שלושים וארבע]‬

34 [shloshim w\'arba]

‫ברכבת‬

[barakevet]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Da li je to vlak za Berlin? ‫--ם ז- ה-כ---לב--ין?‬ ‫--- ז- ה---- ל------- ‫-א- ז- ה-כ-ת ל-ר-י-?- ---------------------- ‫האם זו הרכבת לברלין?‬ 0
h-'i- ----u --r---vet --b-r-i-? h---- z---- h-------- l-------- h-'-m z-/-u h-r-k-v-t l-b-r-i-? ------------------------------- ha'im zo/zu harakevet l'berlin?
Kada kreće vlak? ‫ב-יזו-שעה ----ת-ה---ת-‬ ‫----- ש-- י---- ה------ ‫-א-ז- ש-ה י-צ-ת ה-כ-ת-‬ ------------------------ ‫באיזו שעה יוצאת הרכבת?‬ 0
b---zo-sh-'-----t-------rake---? b----- s----- y------ h--------- b-e-z- s-a-a- y-t-e-t h-r-k-v-t- -------------------------------- b'eyzo sha'ah yotse't harakevet?
Kada stiže vlak u Berlin? ‫באיזו---ה מגי-ה ---בת -ברלין?‬ ‫----- ש-- מ---- ה---- ל------- ‫-א-ז- ש-ה מ-י-ה ה-כ-ת ל-ר-י-?- ------------------------------- ‫באיזו שעה מגיעה הרכבת לברלין?‬ 0
b'--zo-sh--ah-megi'a---ar---ve---'-e-l-n? b----- s----- m------ h-------- l-------- b-e-z- s-a-a- m-g-'-h h-r-k-v-t l-b-r-i-? ----------------------------------------- b'eyzo sha'ah megi'ah harakevet l'berlin?
Oprostite, smijem li proći? ‫-לי--- --ש--ל----?‬ ‫------ א--- ל------ ‫-ל-ח-, א-ש- ל-ב-ר-‬ -------------------- ‫סליחה, אפשר לעבור?‬ 0
sli-ah- ef--a- l-'----? s------ e----- l------- s-i-a-, e-s-a- l-'-v-r- ----------------------- slixah, efshar la'avor?
Mislim da je to moje mjesto. ‫סליח---זה המ-ום--לי-‬ ‫------ ז- ה---- ש---- ‫-ל-ח-, ז- ה-ק-ם ש-י-‬ ---------------------- ‫סליחה, זה המקום שלי.‬ 0
sl----,-z---ha-a-o- --el-. s------ z-- h------ s----- s-i-a-, z-h h-m-q-m s-e-i- -------------------------- slixah, zeh hamaqom sseli.
Mislim da sjedite na mom mjestu. ‫ס-יח-- -ת---ה-יו-ב-- --ב---ם-ש-י.‬ ‫------ א- / ה י--- / ת ב---- ש---- ‫-ל-ח-, א- / ה י-ש- / ת ב-ק-ם ש-י-‬ ----------------------------------- ‫סליחה, את / ה יושב / ת במקום שלי.‬ 0
slix--,-atah/-t -os----y-she--t-b-----m --e--. s------ a------ y-------------- b------ s----- s-i-a-, a-a-/-t y-s-e-/-o-h-v-t b-m-q-m s-e-i- ---------------------------------------------- slixah, atah/at yoshev/yoshevet bamaqom sseli.
Gdje su kola za spavanje? ‫---ן-נמצ----ון---ינה-‬ ‫---- נ--- ק--- ה------ ‫-י-ן נ-צ- ק-ו- ה-י-ה-‬ ----------------------- ‫היכן נמצא קרון השינה?‬ 0
hey-h-n n--t-a-q-r-- h-s-e-n-h? h------ n----- q---- h--------- h-y-h-n n-m-s- q-r-n h-s-e-n-h- ------------------------------- heykhan nimtsa qaron hasheynah?
Kola za spavanje su na kraju vlaka. ‫--ון-הש--ה --צ--בקצה--ר-בת-‬ ‫---- ה---- נ--- ב--- ה------ ‫-ר-ן ה-י-ה נ-צ- ב-צ- ה-כ-ת-‬ ----------------------------- ‫קרון השינה נמצא בקצה הרכבת.‬ 0
qaron --------- nimtsa bi----- -ara--v--. q---- h-------- n----- b------ h--------- q-r-n h-s-e-n-h n-m-s- b-q-s-h h-r-k-v-t- ----------------------------------------- qaron hasheynah nimtsa biqtseh harakevet.
A gdje je restoran? – Na početku. ‫-יכן---צ- קרון ----ד-----חילת הר-ב-.‬ ‫---- נ--- ק--- ה------ ב----- ה------ ‫-י-ן נ-צ- ק-ו- ה-ס-ד-? ב-ח-ל- ה-כ-ת-‬ -------------------------------------- ‫היכן נמצא קרון המסעדה? בתחילת הרכבת.‬ 0
heyk-a--ni-ts---a--- -am--'a-----b--xi--t --r----et. h------ n----- q---- h---------- b------- h--------- h-y-h-n n-m-s- q-r-n h-m-s-a-a-? b-t-i-a- h-r-k-v-t- ---------------------------------------------------- heykhan nimtsa qaron hamis'adah? b'txilat harakevet.
Mogu li spavati dolje? ‫--כל-לישון -מ---‬ ‫---- ל---- ל----- ‫-ו-ל ל-ש-ן ל-ט-?- ------------------ ‫אוכל לישון למטה?‬ 0
u-h-- l---on-l-mata-? u---- l----- l------- u-h-l l-s-o- l-m-t-h- --------------------- ukhal lishon l'matah?
Mogu li spavati u sredini? ‫-וכל ל-שון-ב----?‬ ‫---- ל---- ב------ ‫-ו-ל ל-ש-ן ב-מ-ע-‬ ------------------- ‫אוכל לישון באמצע?‬ 0
ukhal lisho- -a-e-t--? u---- l----- b-------- u-h-l l-s-o- b-'-m-s-? ---------------------- ukhal lishon ba'emtsa?
Mogu li spavati gore? ‫-----ליש-ן-ל--ל--‬ ‫---- ל---- ל------ ‫-ו-ל ל-ש-ן ל-ע-ה-‬ ------------------- ‫אוכל לישון למעלה?‬ 0
u---l------n---ma-l-h? u---- l----- l-------- u-h-l l-s-o- l-m-'-a-? ---------------------- ukhal lishon l'ma'lah?
Kada smo na granici? ‫-תי ---- -ג-ו--‬ ‫--- נ--- ל------ ‫-ת- נ-י- ל-ב-ל-‬ ----------------- ‫מתי נגיע לגבול?‬ 0
mat-i n-g-a---gvu-? m---- n---- l------ m-t-i n-g-a l-g-u-? ------------------- matai nagia lagvul?
Koliko traje vožnja do Berlina? ‫--- ז-ן א-ר-ת---סיע- ל--לי-?‬ ‫--- ז-- א---- ה----- ל------- ‫-מ- ז-ן א-ר-ת ה-ס-ע- ל-ר-י-?- ------------------------------ ‫כמה זמן אורכת הנסיעה לברלין?‬ 0
kam-- zma--or-kh----an's--'h ---erl-n? k---- z--- o------ h-------- l-------- k-m-h z-a- o-e-h-t h-n-s-a-h l-b-r-i-? -------------------------------------- kamah zman orekhet han'sia'h l'berlin?
Da li vlak kasni? ‫ה-ם --כב--מ-ח---‬ ‫--- ה---- מ------ ‫-א- ה-כ-ת מ-ח-ת-‬ ------------------ ‫האם הרכבת מאחרת?‬ 0
h-'-m-h--akev-- ----x-re-? h---- h-------- m--------- h-'-m h-r-k-v-t m-'-x-r-t- -------------------------- ha'im harakevet me'axeret?
Imate li nešto za čitati? ‫----- משה--לק--א-‬ ‫-- ל- מ--- ל------ ‫-ש ל- מ-ה- ל-ר-א-‬ ------------------- ‫יש לך משהו לקרוא?‬ 0
ye---lekha-la-h-mash'h---iqr-? y--- l--------- m------ l----- y-s- l-k-a-l-k- m-s-'-u l-q-o- ------------------------------ yesh lekha/lakh mash'hu liqro?
Može li se ovdje dobiti nešto za jesti i piti? ‫אפ-ר-לקנ-ת --ן -ש---ל-כול ולש-ו--‬ ‫---- ל---- כ-- מ--- ל---- ו------- ‫-פ-ר ל-נ-ת כ-ן מ-ה- ל-כ-ל ו-ש-ו-?- ----------------------------------- ‫אפשר לקנות כאן משהו לאכול ולשתות?‬ 0
e---ar-li--o- -a-- --sh-h- -'e-hol w----hto-? e----- l----- k--- m------ l------ w--------- e-s-a- l-q-o- k-'- m-s-'-u l-e-h-l w-l-s-t-t- --------------------------------------------- efshar liqnot ka'n mash'hu l'ekhol w'lishtot?
Da li biste me molim probudili u 7 sati? ‫-ו-- - - -ה-י- א--- -שעה-שב-?‬ ‫---- / י ל---- א--- ב--- ש---- ‫-ו-ל / י ל-ע-ר א-ת- ב-ע- ש-ע-‬ ------------------------------- ‫תוכל / י להעיר אותי בשעה שבע?‬ 0
tuk-a-/-ukhl--l---'i---ti --s------she--? t------------ l------ o-- b------- s----- t-k-a-/-u-h-i l-h-'-r o-i b-s-a-a- s-e-a- ----------------------------------------- tukhal/tukhli l'ha'ir oti b'sha'ah sheva?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Bebe čitaju s usana!

Dok bebe uče govoriti, gledaju roditeljima u usta. Do tog otkrića su došli razvojni psiholozi. Bebe počinju čitati s usana s otprilike šest mjeseci. Tako uče kako oblikovati usta da bi proizvele zvuk. Djeca od jedne godine starosti razumiju već neke riječi. Od te godine počinju ponovno ljudima gledati u oči. Tako dobivaju mnogo važnih informacija. Po očima prepoznaju da li su im roditelji veseli ili žalosni. Na taj način se upoznavaju sa svijetom emocija. Zanimljivo je kad se s njima priča na stranom jeziku. Bebe tada opet počinju čitati s usana. Na taj način uče formirati strane zvukove. Kad bebama govorimo, trebali bi ih uvijek gledati u oči. Osim toga, bebama je potreban dijalog za razvijanje jezika. Naime, roditelji često ponavljaju to što bebe govore. Na taj način bebe dobivaju povratnu infomaciju. To je jako važno za malu djecu. Tada znaju da ih se razumjelo. Takva potvrda za bebe predstavlja motivaciju. Zato im je i dalje zabavno učiti govoriti. Dakle, bebama nije dovoljno samo puštati zvučne snimke. Istraživanja dokazuju da bebe zaista mogu čitati s usana. U eksperimentalnim ispitivanjima maloj djeci su bile prikazivane video snimke bez tona. Te video snimke snimane su na materinjem jeziku beba te na stranom jeziku. Bebe su duže gledale video snimke na svom jeziku. Također su pritom bile pozornije. Međutim, prve riječi beba iste su u cijelom svijetu. Mama i tata – lako se izgovaraju na svim jezicima!
Dali si znao?
Poljski spada u zapadnoslavenske jezike. To je materinski jezik za više od 45 milijuna ljudi. Oni uglavnom žive u Poljskoj i u mnogim zemljama Istočne Europe. Poljski iseljenici su svoj jezik prenijeli i na druge kontinente. Tako u cijelom svijetu ima oko 60 milijuna ljudi koji govore poljski. Poslije ruskog je to slavenski jezik s najviše govornika. Poljski je u uskom srodstvu s češkim i slovačkim. Moderni poljski književni jezik se razvio iz različitih dijalekata. Danas skoro da nema dijalekata pošto većina Poljaka koristi standardni jezik. Poljska abeceda koristi latinična slova i ima 35 slova. Uvijek se naglašava predzadnji slog jedne riječi. Gramatika razlikuje sedam padeža i tri roda. Skoro svaki kraj riječi se deklinira ili konjugira. Poljski time ne spada baš u najlakše jezike… Ali uskoro će postati jedan od najvažnijih jezika Europe!