Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   he ‫בשדה התעופה‬

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

‫35 [שלושים וחמש]‬

35 [shloshim w\'xamesh]

‫בשדה התעופה‬

[bissdeh hate'ufah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. ‫א-י-רוצ----ז-י-----ם ב---ה---ת-נה-‬ ‫--- ר--- ל----- מ--- ב---- ל------- ‫-נ- ר-צ- ל-ז-י- מ-ו- ב-י-ה ל-ת-נ-.- ------------------------------------ ‫אני רוצה להזמין מקום בטיסה לאתונה.‬ 0
ani-r-t---/-o-sah --h--m----a-o- --t---h -'-t--a-. a-- r------------ l------- m---- b------ l-------- a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-z-i- m-q-m b-t-s-h l-a-u-a-. -------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah l'hazmin maqom batisah l'atunah.
Da li je to izravan let? ‫-א- -ו ט--ה-ישיר--‬ ‫--- ז- ט--- י------ ‫-א- ז- ט-ס- י-י-ה-‬ -------------------- ‫האם זו טיסה ישירה?‬ 0
ha-im z- -i--- y's-ir-h? h---- z- t---- y-------- h-'-m z- t-s-h y-s-i-a-? ------------------------ ha'im zo tisah y'shirah?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. ‫-נ---ו---מ-----י---ח-ו-- לא מע-ני--‬ ‫--- ר--- מ--- ל-- ה----- ל- מ------- ‫-נ- ר-צ- מ-ו- ל-ד ה-ל-ן- ל- מ-ש-י-.- ------------------------------------- ‫אני רוצה מקום ליד החלון, לא מעשנים.‬ 0
aan- ---s-h-r-t-ah------ ---d ha----n,--o--e-a-----. a--- r------------ m---- l--- h------- l- m--------- a-n- r-t-e-/-o-s-h m-q-m l-a- h-x-l-n- l- m-'-s-n-m- ---------------------------------------------------- aani rotseh/rotsah maqom liad haxalon, lo me'ashnim.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. ‫-נ---ו-ה----ר-את --זמ-ה-‬ ‫--- ר--- ל--- א- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-ש- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לאשר את ההזמנה.‬ 0
a--i-ro-se-----sa- -'as--r et --h---a--h. a--- r------------ l------ e- h---------- a-n- r-t-e-/-o-s-h l-a-h-r e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'asher et hahazmanah.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. ‫א-- -וצה --ט- את -ה--נה.‬ ‫--- ר--- ל--- א- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-ט- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לבטל את ההזמנה.‬ 0
a--- rot--h/--t--h-l-v-te- -- ---a-m--a-. a--- r------------ l------ e- h---------- a-n- r-t-e-/-o-s-h l-v-t-l e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'vatel et hahazmanah.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. ‫-ני -וצ- -שנות--ת-ההז---.‬ ‫--- ר--- ל---- א- ה------- ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת א- ה-ז-נ-.- --------------------------- ‫אני רוצה לשנות את ההזמנה.‬ 0
aa-i---t-eh/-ots----'sh-not et h-haz--na-. a--- r------------ l------- e- h---------- a-n- r-t-e-/-o-s-h l-s-a-o- e- h-h-z-a-a-. ------------------------------------------ aani rotseh/rotsah l'shanot et hahazmanah.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? ‫מ-י י-צאת-ה--סה -ב----ר-מ--‬ ‫--- י---- ה---- ה--- ל------ ‫-ת- י-צ-ת ה-י-ה ה-א- ל-ו-א-‬ ----------------------------- ‫מתי יוצאת הטיסה הבאה לרומא?‬ 0
mat-- yotse't-h---sah h--a'a- l'-o-a? m---- y------ h------ h------ l------ m-t-y y-t-e-t h-t-s-h h-b-'-h l-r-m-? ------------------------------------- matay yotse't hatisah haba'ah l'roma?
Jesu li slobodna još dva mjesta? ‫----וד-שני--קומ-------ים-‬ ‫-- ע-- ש-- מ----- פ------- ‫-ש ע-ד ש-י מ-ו-ו- פ-ו-י-?- --------------------------- ‫יש עוד שני מקומות פנויים?‬ 0
yesh -- -h--y -'-omot-p-ui-? y--- o- s---- m------ p----- y-s- o- s-n-y m-q-m-t p-u-m- ---------------------------- yesh od shney m'qomot pnuim?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. ‫----יש רק ע-ד -ק-ם פנ---אחד.‬ ‫--- י- ר- ע-- מ--- פ--- א---- ‫-א- י- ר- ע-ד מ-ו- פ-ו- א-ד-‬ ------------------------------ ‫לא, יש רק עוד מקום פנוי אחד.‬ 0
l-,-ye-h r-q -d -aq-- p-n-- --ad. l-- y--- r-- o- m---- p---- e---- l-, y-s- r-q o- m-q-m p-n-y e-a-. --------------------------------- lo, yesh raq od maqom panuy exad.
Kada slijećemo? ‫-א-זו ש----נחת?‬ ‫----- ש-- נ----- ‫-א-ז- ש-ה נ-ח-?- ----------------- ‫באיזו שעה ננחת?‬ 0
b----o---a--- n-nx-t? b----- s----- n------ b-e-z- s-a-a- n-n-a-? --------------------- b'eyzo sha'ah ninxat?
Kada smo tamo? ‫ב---ו שעה-נגי--‬ ‫----- ש-- נ----- ‫-א-ז- ש-ה נ-י-?- ----------------- ‫באיזו שעה נגיע?‬ 0
b---zo sha'-h---g--? b----- s----- n----- b-e-z- s-a-a- n-g-a- -------------------- b'eyzo sha'ah nagia?
Kada vozi autobus u centar grada? ‫-אי---ש-- י--א-טו-וס--מ-כ- הע---‬ ‫----- ש-- י- א------ ל---- ה----- ‫-א-ז- ש-ה י- א-ט-ב-ס ל-ר-ז ה-י-?- ---------------------------------- ‫באיזו שעה יש אוטובוס למרכז העיר?‬ 0
b'e-zo -ha-a--yesh o---u- -'mer-a- -a'--? b----- s----- y--- o----- l------- h----- b-e-z- s-a-a- y-s- o-o-u- l-m-r-a- h-'-r- ----------------------------------------- b'eyzo sha'ah yesh otobus l'merkaz ha'ir?
Da li je to Vaš kofer? ‫----ז---מ---ד- --ך-‬ ‫--- ז- ה------ ש---- ‫-א- ז- ה-ז-ו-ה ש-ך-‬ --------------------- ‫האם זו המזוודה שלך?‬ 0
h------o/zu-h-mi-w-dah shel----sh-----? h---- z---- h--------- s--------------- h-'-m z-/-u h-m-z-a-a- s-e-k-a-s-e-a-h- --------------------------------------- ha'im zo/zu hamizwadah shelkha/shelakh?
Da li je to Vaša torba? ‫הא---ה ---- ש-ך-‬ ‫--- ז- ה--- ש---- ‫-א- ז- ה-י- ש-ך-‬ ------------------ ‫האם זה התיק שלך?‬ 0
ha'-m---- h--iq -h-lkh-/-he-a--? h---- z-- h---- s--------------- h-'-m z-h h-t-q s-e-k-a-s-e-a-h- -------------------------------- ha'im zeh hatiq shelkha/shelakh?
Da li je to Vaša prtljaga? ‫--ם זה--מטע- של-?‬ ‫--- ז- ה---- ש---- ‫-א- ז- ה-ט-ן ש-ך-‬ ------------------- ‫האם זה המטען שלך?‬ 0
h-'---zeh -a-it'-n------ha/-h-lak-? h---- z-- h------- s--------------- h-'-m z-h h-m-t-a- s-e-k-a-s-e-a-h- ----------------------------------- ha'im zeh hamit'an shelkha/shelakh?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? ‫כמ---ז--ד---מו-- ל- לק-ת?‬ ‫--- מ------ מ--- ל- ל----- ‫-מ- מ-ו-ד-ת מ-ת- ל- ל-ח-?- --------------------------- ‫כמה מזוודות מותר לי לקחת?‬ 0
k-m-h--iz-------u--r ----a-axat? k---- m------- m---- l- l------- k-m-h m-z-a-o- m-t-r l- l-q-x-t- -------------------------------- kamah mizwadot mutar li laqaxat?
Dvadeset kila. ‫עש-ים ---ו.‬ ‫----- ק----- ‫-ש-י- ק-ל-.- ------------- ‫עשרים קילו.‬ 0
e--r-m -ilo. e----- q---- e-s-i- q-l-. ------------ essrim qilo.
Što, samo dvadeset kila? ‫בא-ת, -----רים-קי-ו?‬ ‫----- ר- ע---- ק----- ‫-א-ת- ר- ע-ר-ם ק-ל-?- ---------------------- ‫באמת, רק עשרים קילו?‬ 0
b-e---,-ra- --s--m qi--? b------ r-- e----- q---- b-e-e-, r-q e-s-i- q-l-? ------------------------ b'emet, raq essrim qilo?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.