Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   he ‫בשדה התעופה‬

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

‫35 [שלושים וחמש]‬

35 [shloshim w\'xamesh]

‫בשדה התעופה‬

[bissdeh hate'ufah]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. ‫--י -וצה-ל-ז----מ-ו-----ס- לאתו--.‬ ‫___ ר___ ל_____ מ___ ב____ ל_______ ‫-נ- ר-צ- ל-ז-י- מ-ו- ב-י-ה ל-ת-נ-.- ------------------------------------ ‫אני רוצה להזמין מקום בטיסה לאתונה.‬ 0
a------s-h/--t----l-ha-mi- m------a-isa--l-atu---. a__ r____________ l_______ m____ b______ l________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-z-i- m-q-m b-t-s-h l-a-u-a-. -------------------------------------------------- ani rotseh/rotsah l'hazmin maqom batisah l'atunah.
Da li je to izravan let? ‫הא---ו טי----שיר--‬ ‫___ ז_ ט___ י______ ‫-א- ז- ט-ס- י-י-ה-‬ -------------------- ‫האם זו טיסה ישירה?‬ 0
ha-im--- t---- y'-----h? h____ z_ t____ y________ h-'-m z- t-s-h y-s-i-a-? ------------------------ ha'im zo tisah y'shirah?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. ‫אני -ו-- -ק---ל-ד ---ו-,-ל--מ-שני--‬ ‫___ ר___ מ___ ל__ ה_____ ל_ מ_______ ‫-נ- ר-צ- מ-ו- ל-ד ה-ל-ן- ל- מ-ש-י-.- ------------------------------------- ‫אני רוצה מקום ליד החלון, לא מעשנים.‬ 0
a-ni -o-----rot--h ------li------a-on- -o-----s-n--. a___ r____________ m____ l___ h_______ l_ m_________ a-n- r-t-e-/-o-s-h m-q-m l-a- h-x-l-n- l- m-'-s-n-m- ---------------------------------------------------- aani rotseh/rotsah maqom liad haxalon, lo me'ashnim.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. ‫--י ר--ה ל-------ה-זמ-ה.‬ ‫___ ר___ ל___ א_ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-ש- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לאשר את ההזמנה.‬ 0
a-n----t-eh/r-t-a--l----er-et--a-a-m-nah. a___ r____________ l______ e_ h__________ a-n- r-t-e-/-o-s-h l-a-h-r e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'asher et hahazmanah.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. ‫אני -וצה -בטל-א----זמנה.‬ ‫___ ר___ ל___ א_ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-ט- א- ה-ז-נ-.- -------------------------- ‫אני רוצה לבטל את ההזמנה.‬ 0
a-----ots-h/-o-s-----va-----t h-ha-m-nah. a___ r____________ l______ e_ h__________ a-n- r-t-e-/-o-s-h l-v-t-l e- h-h-z-a-a-. ----------------------------------------- aani rotseh/rotsah l'vatel et hahazmanah.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. ‫א-י -ו-- --נו- -ת ההזמנה-‬ ‫___ ר___ ל____ א_ ה_______ ‫-נ- ר-צ- ל-נ-ת א- ה-ז-נ-.- --------------------------- ‫אני רוצה לשנות את ההזמנה.‬ 0
aa---ro-s-h---t--h -----n-t et h-----ana-. a___ r____________ l_______ e_ h__________ a-n- r-t-e-/-o-s-h l-s-a-o- e- h-h-z-a-a-. ------------------------------------------ aani rotseh/rotsah l'shanot et hahazmanah.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? ‫מ-י-י-צ-ת ה---- -ב-ה--ר----‬ ‫___ י____ ה____ ה___ ל______ ‫-ת- י-צ-ת ה-י-ה ה-א- ל-ו-א-‬ ----------------------------- ‫מתי יוצאת הטיסה הבאה לרומא?‬ 0
mata- yo--e'------sa- ha-a-ah --roma? m____ y______ h______ h______ l______ m-t-y y-t-e-t h-t-s-h h-b-'-h l-r-m-? ------------------------------------- matay yotse't hatisah haba'ah l'roma?
Jesu li slobodna još dva mjesta? ‫יש ע-- -נ- ---מ-ת --ו--ם-‬ ‫__ ע__ ש__ מ_____ פ_______ ‫-ש ע-ד ש-י מ-ו-ו- פ-ו-י-?- --------------------------- ‫יש עוד שני מקומות פנויים?‬ 0
yes- -d ----y m---mot -n---? y___ o_ s____ m______ p_____ y-s- o- s-n-y m-q-m-t p-u-m- ---------------------------- yesh od shney m'qomot pnuim?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. ‫ל-, י- ר- -וד -קו--פ-ו- --ד-‬ ‫___ י_ ר_ ע__ מ___ פ___ א____ ‫-א- י- ר- ע-ד מ-ו- פ-ו- א-ד-‬ ------------------------------ ‫לא, יש רק עוד מקום פנוי אחד.‬ 0
l-,-y--h --q------qom-pa-uy--xad. l__ y___ r__ o_ m____ p____ e____ l-, y-s- r-q o- m-q-m p-n-y e-a-. --------------------------------- lo, yesh raq od maqom panuy exad.
Kada slijećemo? ‫-אי-- ש-ה-נ-חת-‬ ‫_____ ש__ נ_____ ‫-א-ז- ש-ה נ-ח-?- ----------------- ‫באיזו שעה ננחת?‬ 0
b'e-zo-sh--a--ninx--? b_____ s_____ n______ b-e-z- s-a-a- n-n-a-? --------------------- b'eyzo sha'ah ninxat?
Kada smo tamo? ‫ב--ז----ה--ג-ע?‬ ‫_____ ש__ נ_____ ‫-א-ז- ש-ה נ-י-?- ----------------- ‫באיזו שעה נגיע?‬ 0
b-e-zo --a'ah -a-ia? b_____ s_____ n_____ b-e-z- s-a-a- n-g-a- -------------------- b'eyzo sha'ah nagia?
Kada vozi autobus u centar grada? ‫-אי-- ----יש א-טוב-ס למ-כז---י-?‬ ‫_____ ש__ י_ א______ ל____ ה_____ ‫-א-ז- ש-ה י- א-ט-ב-ס ל-ר-ז ה-י-?- ---------------------------------- ‫באיזו שעה יש אוטובוס למרכז העיר?‬ 0
b'-y-o s---a--y-sh ---b---l--e--az ha'i-? b_____ s_____ y___ o_____ l_______ h_____ b-e-z- s-a-a- y-s- o-o-u- l-m-r-a- h-'-r- ----------------------------------------- b'eyzo sha'ah yesh otobus l'merkaz ha'ir?
Da li je to Vaš kofer? ‫ה-ם-זו --זו----שלך?‬ ‫___ ז_ ה______ ש____ ‫-א- ז- ה-ז-ו-ה ש-ך-‬ --------------------- ‫האם זו המזוודה שלך?‬ 0
ha-im---/zu -a-----da--shel-h----el-kh? h____ z____ h_________ s_______________ h-'-m z-/-u h-m-z-a-a- s-e-k-a-s-e-a-h- --------------------------------------- ha'im zo/zu hamizwadah shelkha/shelakh?
Da li je to Vaša torba? ‫-א---ה -ת-----ך-‬ ‫___ ז_ ה___ ש____ ‫-א- ז- ה-י- ש-ך-‬ ------------------ ‫האם זה התיק שלך?‬ 0
ha-im-ze----tiq--h-lkha/sh--akh? h____ z__ h____ s_______________ h-'-m z-h h-t-q s-e-k-a-s-e-a-h- -------------------------------- ha'im zeh hatiq shelkha/shelakh?
Da li je to Vaša prtljaga? ‫--ם ז--ה-ט-ן ----‬ ‫___ ז_ ה____ ש____ ‫-א- ז- ה-ט-ן ש-ך-‬ ------------------- ‫האם זה המטען שלך?‬ 0
h-'-m---h-h--i--an s-el-h-/-hela--? h____ z__ h_______ s_______________ h-'-m z-h h-m-t-a- s-e-k-a-s-e-a-h- ----------------------------------- ha'im zeh hamit'an shelkha/shelakh?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? ‫כמ--מ-וודות--ו----י לק--?‬ ‫___ מ______ מ___ ל_ ל_____ ‫-מ- מ-ו-ד-ת מ-ת- ל- ל-ח-?- --------------------------- ‫כמה מזוודות מותר לי לקחת?‬ 0
ka--- m-----o- -uta- -- --q--at? k____ m_______ m____ l_ l_______ k-m-h m-z-a-o- m-t-r l- l-q-x-t- -------------------------------- kamah mizwadot mutar li laqaxat?
Dvadeset kila. ‫-שרים---ל--‬ ‫_____ ק_____ ‫-ש-י- ק-ל-.- ------------- ‫עשרים קילו.‬ 0
ess--- qi-o. e_____ q____ e-s-i- q-l-. ------------ essrim qilo.
Što, samo dvadeset kila? ‫---ת, -ק --רים ק----‬ ‫_____ ר_ ע____ ק_____ ‫-א-ת- ר- ע-ר-ם ק-ל-?- ---------------------- ‫באמת, רק עשרים קילו?‬ 0
b'----, --q-es--im q-lo? b______ r__ e_____ q____ b-e-e-, r-q e-s-i- q-l-? ------------------------ b'emet, raq essrim qilo?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + hebrejski (1-100) MP3 hebrejski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.