Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   uk Що ми робимо у відпустці

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [сорок вісім]

48 [sorok visim]

Що ми робимо у відпустці

[Shcho my robymo u vidpusttsi]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Je li plaža čista? П--ж--ист-й? Пляж чистий? П-я- ч-с-и-? ------------ Пляж чистий? 0
P---z----y--y--? Plyazh chystyy-? P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Može li se tamo kupati? Мо-на ----к--а--ся? Можна там купатися? М-ж-а т-м к-п-т-с-? ------------------- Можна там купатися? 0
Mozh-- tam---pa--s--? Mozhna tam kupatysya? M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Nije li opasno tamo se kupati? Там не-езп-ч-о -------я? Там небезпечно купатися? Т-м н-б-з-е-н- к-п-т-с-? ------------------------ Там небезпечно купатися? 0
Ta- ---ez---hno--u--ty--a? Tam nebezpechno kupatysya? T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? М-жна-ту--в-яти--а--сол-ку на--р--а-? Можна тут взяти парасольку на прокат? М-ж-а т-т в-я-и п-р-с-л-к- н- п-о-а-? ------------------------------------- Можна тут взяти парасольку на прокат? 0
M-zhna---t v---ty-parasolʹ-- ----ro--t? Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat? M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? Можна---- в-я-и-шезл--- на--р-кат? Можна тут взяти шезлонг на прокат? М-ж-а т-т в-я-и ш-з-о-г н- п-о-а-? ---------------------------------- Можна тут взяти шезлонг на прокат? 0
M-z-n----- vzy----s-----n- n- -r----? Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat? M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Može li se ovdje posuditi čamac? М-----т-- -зя-- -о--- ---прока-? Можна тут взяти човен на прокат? М-ж-а т-т в-я-и ч-в-н н- п-о-а-? -------------------------------- Можна тут взяти човен на прокат? 0
M--hn---ut---y-t- ch--en na--rokat? Mozhna tut vzyaty choven na prokat? M-z-n- t-t v-y-t- c-o-e- n- p-o-a-? ----------------------------------- Mozhna tut vzyaty choven na prokat?
Ja bih rado surfao / surfala. Я---охо-- за--я-ся-----йн-лас--с--------. Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом. Я б о-о-е з-й-я-с- / з-й-я-а-я с-р-і-г-м- ----------------------------------------- Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом. 0
Y-----khoc-e-zay̆n---s-a-/-z-y̆---l-sya-se--inho-. YA b okhoche zay-nyavsya / zay-nyalasya serfinhom. Y- b o-h-c-e z-y-n-a-s-a / z-y-n-a-a-y- s-r-i-h-m- -------------------------------------------------- YA b okhoche zay̆nyavsya / zay̆nyalasya serfinhom.
Ja bih rado ronio / ronila. Я-б о-оч----пі-н-- - п---рн---. Я б охоче попірнав / попірнала. Я б о-о-е п-п-р-а- / п-п-р-а-а- ------------------------------- Я б охоче попірнав / попірнала. 0
Y-----k---h- p----nav----o--rn-la. YA b okhoche popirnav / popirnala. Y- b o-h-c-e p-p-r-a- / p-p-r-a-a- ---------------------------------- YA b okhoche popirnav / popirnala.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Я --ох-ч--п---т-вс--/ по------с--н- -од--х ли-ах. Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах. Я б о-о-е п-к-т-в-я / п-к-т-л-с- н- в-д-и- л-ж-х- ------------------------------------------------- Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах. 0
YA-- --ho-h- p-ka-avsya - ---a-a--sy- n---od-y----y-hakh. YA b okhoche pokatavsya / pokatalasya na vodnykh lyzhakh. Y- b o-h-c-e p-k-t-v-y- / p-k-t-l-s-a n- v-d-y-h l-z-a-h- --------------------------------------------------------- YA b okhoche pokatavsya / pokatalasya na vodnykh lyzhakh.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? М-жна тут----т- -а про----дош-- --я-с--фі--у? Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу? М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- д-ш-у д-я с-р-і-г-? --------------------------------------------- Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу? 0
M-zh-- t-- v-y-t- ------k-- --sh-u -l-- s----nhu? Mozhna tut vzyaty na prokat doshku dlya serfinhu? M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- d-s-k- d-y- s-r-i-h-? ------------------------------------------------- Mozhna tut vzyaty na prokat doshku dlya serfinhu?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Мож----ут --ят---а --о--т во-ол---- -------енн-? Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження? М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-л-з-е с-о-я-ж-н-я- ------------------------------------------------ Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження? 0
Mo-hna-t-t-vzyat- n--p---at--o-----ne---ory-d-h-n--a? Mozhna tut vzyaty na prokat vodolazne sporyadzhennya? M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- v-d-l-z-e s-o-y-d-h-n-y-? ----------------------------------------------------- Mozhna tut vzyaty na prokat vodolazne sporyadzhennya?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? М--на---- -з-ти -- -р--ат-------л---? Можна тут взяти на прокат водні лижі? М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-і л-ж-? ------------------------------------- Можна тут взяти на прокат водні лижі? 0
M---na---- vz-a-- n- pr-kat----ni lyzhi? Mozhna tut vzyaty na prokat vodni lyzhi? M-z-n- t-t v-y-t- n- p-o-a- v-d-i l-z-i- ---------------------------------------- Mozhna tut vzyaty na prokat vodni lyzhi?
Ja sam tek početnik. Я тіль----о-ат-ів--ь. Я тільки початківець. Я т-л-к- п-ч-т-і-е-ь- --------------------- Я тільки початківець. 0
YA--ilʹ-y --c-atk-vets-. YA tilʹky pochatkivetsʹ. Y- t-l-k- p-c-a-k-v-t-ʹ- ------------------------ YA tilʹky pochatkivetsʹ.
Ja sam prosječno dobar / dobra. Я ------- -ро-и о-і-----й-- -бі---на. Я у цьому трохи обізнаний / обізнана. Я у ц-о-у т-о-и о-і-н-н-й / о-і-н-н-. ------------------------------------- Я у цьому трохи обізнаний / обізнана. 0
YA --tsʹo-- trok-- o--zna--y̆-/ o---n-na. YA u tsʹomu trokhy obiznanyy- / obiznana. Y- u t-ʹ-m- t-o-h- o-i-n-n-y- / o-i-n-n-. ----------------------------------------- YA u tsʹomu trokhy obiznanyy̆ / obiznana.
Snalazim se već s tim. Я-знаюся н- -ьом-. Я знаюся на цьому. Я з-а-с- н- ц-о-у- ------------------ Я знаюся на цьому. 0
YA z--y-sya ---t--o-u. YA znayusya na tsʹomu. Y- z-a-u-y- n- t-ʹ-m-. ---------------------- YA znayusya na tsʹomu.
Gdje je žičara? Де---ж-и- під--м-ик? Де лижний підйомник? Д- л-ж-и- п-д-о-н-к- -------------------- Де лижний підйомник? 0
De l---nyy- p-d-------? De lyzhnyy- pidy-omnyk? D- l-z-n-y- p-d-̆-m-y-? ----------------------- De lyzhnyy̆ pidy̆omnyk?
Imaš li sa sobom skije? Чи-маєш-ти---и с-бі-л---? Чи маєш ти при собі лижі? Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-? ------------------------- Чи маєш ти при собі лижі? 0
Ch- m---s- ty pr- so---l-z-i? Chy mayesh ty pry sobi lyzhi? C-y m-y-s- t- p-y s-b- l-z-i- ----------------------------- Chy mayesh ty pry sobi lyzhi?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? Ч--ма------пр-----і ли--і-ч---в-к-? Чи маєш ти при собі лижні черевики? Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-і ч-р-в-к-? ----------------------------------- Чи маєш ти при собі лижні черевики? 0
Chy-mayesh t----y s-b- -y-h-i c-er-vy--? Chy mayesh ty pry sobi lyzhni cherevyky? C-y m-y-s- t- p-y s-b- l-z-n- c-e-e-y-y- ---------------------------------------- Chy mayesh ty pry sobi lyzhni cherevyky?

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.