Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   sr Активности на годишњем одмору

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [четрдесет и осам]

48 [četrdeset i osam]

Активности на годишњем одмору

[Aktivnosti na godišnjem odmoru]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Je li plaža čista? Је--- -лажа-ч--т-? Ј- л- п---- ч----- Ј- л- п-а-а ч-с-а- ------------------ Је ли плажа чиста? 0
J- ---plaž- -i-ta? J- l- p---- č----- J- l- p-a-a č-s-a- ------------------ Je li plaža čista?
Može li se tamo kupati? М-же л--се-т-мо к-пат-? М--- л- с- т--- к------ М-ж- л- с- т-м- к-п-т-? ----------------------- Може ли се тамо купати? 0
M-ž--li-------- k-pati? M--- l- s- t--- k------ M-ž- l- s- t-m- k-p-t-? ----------------------- Može li se tamo kupati?
Nije li opasno tamo se kupati? Н-је-ли-опас-- --мо--- к-пати? Н--- л- о----- т--- с- к------ Н-ј- л- о-а-н- т-м- с- к-п-т-? ------------------------------ Није ли опасно тамо се купати? 0
N-je -- ---s-- -a-- s----p-ti? N--- l- o----- t--- s- k------ N-j- l- o-a-n- t-m- s- k-p-t-? ------------------------------ Nije li opasno tamo se kupati?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? М-ж- л- с- о-де-и---јми-- -унц-б--н? М--- л- с- о--- и-------- с--------- М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и с-н-о-р-н- ------------------------------------ Може ли се овде изнајмити сунцобран? 0
M--e--i-s- o-d- -z---m-t- su--ob---? M--- l- s- o--- i-------- s--------- M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i s-n-o-r-n- ------------------------------------ Može li se ovde iznajmiti suncobran?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? М-же----с- ов----зн---и-и л---љк-? М--- л- с- о--- и-------- л------- М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и л-ж-љ-а- ---------------------------------- Може ли се овде изнајмити лежаљка? 0
Mo-- l- s- -vde i-naj--ti lež-----? M--- l- s- o--- i-------- l-------- M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i l-ž-l-k-? ----------------------------------- Može li se ovde iznajmiti ležaljka?
Može li se ovdje posuditi čamac? М--е ли--- о--- и-на-ми-----ма-? М--- л- с- о--- и-------- ч----- М-ж- л- с- о-д- и-н-ј-и-и ч-м-ц- -------------------------------- Може ли се овде изнајмити чамац? 0
M-že ---s--ov-- i-n----t--č-m-c? M--- l- s- o--- i-------- č----- M-ž- l- s- o-d- i-n-j-i-i č-m-c- -------------------------------- Može li se ovde iznajmiti čamac?
Ja bih rado surfao / surfala. Ј--б-х -а-о-су---- --с----л-. Ј- б-- р--- с----- / с------- Ј- б-х р-д- с-р-а- / с-р-а-а- ----------------------------- Ја бих радо сурфао / сурфала. 0
J- bih ra-o su-----/-s------. J- b-- r--- s----- / s------- J- b-h r-d- s-r-a- / s-r-a-a- ----------------------------- Ja bih rado surfao / surfala.
Ja bih rado ronio / ronila. Ја-б-х ра-о--о--о /-ро-ила. Ј- б-- р--- р---- / р------ Ј- б-х р-д- р-н-о / р-н-л-. --------------------------- Ја бих радо ронио / ронила. 0
Ja-bi---ado -o--- - -----a. J- b-- r--- r---- / r------ J- b-h r-d- r-n-o / r-n-l-. --------------------------- Ja bih rado ronio / ronila.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Ја бих-ра-о с----о /-ск-ј-ла н------. Ј- б-- р--- с----- / с------ н- в---- Ј- б-х р-д- с-и-а- / с-и-а-а н- в-д-. ------------------------------------- Ја бих радо скијао / скијала на води. 0
J- b-- ---- -k--a--------a----a v-di. J- b-- r--- s----- / s------ n- v---- J- b-h r-d- s-i-a- / s-i-a-a n- v-d-. ------------------------------------- Ja bih rado skijao / skijala na vodi.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Мо-е ли се из-а-мити-д-ска-за-с-р---е? М--- л- с- и-------- д---- з- с------- М-ж- л- с- и-н-ј-и-и д-с-а з- с-р-а-е- -------------------------------------- Може ли се изнајмити даска за сурфање? 0
Mož--li -e -zn--mi-i-das-a-za-------je? M--- l- s- i-------- d---- z- s-------- M-ž- l- s- i-n-j-i-i d-s-a z- s-r-a-j-? --------------------------------------- Može li se iznajmiti daska za surfanje?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Мож--ли-с--из-ај--ти-о--е------р--е--? М--- л- с- и-------- о----- з- р------ М-ж- л- с- и-н-ј-и-и о-р-м- з- р-њ-њ-? -------------------------------------- Може ли се изнајмити опрема за роњење? 0
M-ž---i-se -z-a-mi-- -p-ema----r---e--e? M--- l- s- i-------- o----- z- r-------- M-ž- l- s- i-n-j-i-i o-r-m- z- r-n-e-j-? ---------------------------------------- Može li se iznajmiti oprema za ronjenje?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? М----л- с- из---м-т----ден- -кије? М--- л- с- и-------- в----- с----- М-г- л- с- и-н-ј-и-и в-д-н- с-и-е- ---------------------------------- Могу ли се изнајмити водене скије? 0
Mog---i-s- iz-a------vo--n---ki--? M--- l- s- i-------- v----- s----- M-g- l- s- i-n-j-i-i v-d-n- s-i-e- ---------------------------------- Mogu li se iznajmiti vodene skije?
Ja sam tek početnik. Ја -а----- по-е--ик. Ј- с-- т-- п-------- Ј- с-м т-к п-ч-т-и-. -------------------- Ја сам тек почетник. 0
Ja ------k poč---i-. J- s-- t-- p-------- J- s-m t-k p-č-t-i-. -------------------- Ja sam tek početnik.
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ја --м прос--но-до--- / до--а. Ј- с-- п------- д---- / д----- Ј- с-м п-о-е-н- д-б-р / д-б-а- ------------------------------ Ја сам просечно добар / добра. 0
J--sa- -ro--čno -ob---- d-br-. J- s-- p------- d---- / d----- J- s-m p-o-e-n- d-b-r / d-b-a- ------------------------------ Ja sam prosečno dobar / dobra.
Snalazim se već s tim. С-алаз-- с---ећ с ти-. С------- с- в-- с т--- С-а-а-и- с- в-ћ с т-м- ---------------------- Сналазим се већ с тим. 0
S--l--i- ----e-- s t-m. S------- s- v--- s t--- S-a-a-i- s- v-c- s t-m- ----------------------- Snalazim se već s tim.
Gdje je žičara? Где-је --и-ли-т? Г-- ј- с-- л---- Г-е ј- с-и л-ф-? ---------------- Где је ски лифт? 0
G-e-je-ski-li-t? G-- j- s-- l---- G-e j- s-i l-f-? ---------------- Gde je ski lift?
Imaš li sa sobom skije? И--ш -и -- с-бом-с-и--? И--- л- с- с---- с----- И-а- л- с- с-б-м с-и-е- ----------------------- Имаш ли са собом скије? 0
Ima- -i s- sobom-sk--e? I--- l- s- s---- s----- I-a- l- s- s-b-m s-i-e- ----------------------- Imaš li sa sobom skije?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? Има---и о--ћу --------њ- т-? И--- л- о---- з- с------ т-- И-а- л- о-у-у з- с-и-а-е т-? ---------------------------- Имаш ли обућу за скијање ту? 0
I--- l-------u za-s-ij-nje-tu? I--- l- o----- z- s------- t-- I-a- l- o-u-́- z- s-i-a-j- t-? ------------------------------ Imaš li obuću za skijanje tu?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.