српски » Амхарски језик   Прошлост модалних глагола 2


88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

-

88 [ሰማንያ ስምንት]
88 [semaniya siminiti]

የሃላፊ ጊዜ ግስ ስልት 2
yehalafī gīzē gisi siliti 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

-

88 [ሰማንያ ስምንት]
88 [semaniya siminiti]

የሃላፊ ጊዜ ግስ ስልት 2
yehalafī gīzē gisi siliti 2

Кликните да видите текст:   
српскиአማርኛ
Мој син не хтеде се играти са лутком. ልጄ ከ------ ጋ- መ--- አ------
l--- k-------------- g--- m--------- ā----------።
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. ሴት ል- እ-- ካ- መ--- አ-------
s--- l--- i---- k--- m--------- ā-------------።
Моја жена не хтеде играти шах са мном. ሚስ- ከ-- ጋ- ዳ- መ--- አ-------
m----- k----- g--- d--- m--------- ā-------------።
   
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. የኔ ል-- የ--- ጉ- ማ--- አ------
y--- l------ y------- g--- m------- ā----------።
Они не хтедоше поспремити собу. እነ- ክ----- ማ--- አ------
i---- k------------ m---------- ā----------።
Они не хтедоше ићи у кревет. እነ- ወ- መ-- መ-- አ------
i---- w--- m------ m----- ā----------።
   
Он не смеде јести сладолед. እሱ አ-- ክ-- መ--- አ-------- ነ---
i-- ā---- k----- m------- ā----------------- n-----።
Он не смеде јести чоколаду. እሱ ቾ--- መ--- አ-------- ነ---
i-- c-------- m------- ā----------------- n-----።
Он не смеде јести бомбоне. እሱ ጣ-- ከ--- መ--- አ-------- ነ---
i-- t-------- k------- m------- ā----------------- n-----።
   
Ја смедох нешто зажелети. እኔ መ--- ም-- እ---- ተ----- ነ---
i-- m------- m------ i--------- t------------- n-----።
Ја смедох купити себи хаљину. ለራ- ቀ-- እ---- ተ----- ነ---
l----- k------ i-------- t------------- n-----።
Ја смедох узети себи једну пралину. ቸኮ-- እ----- ተ----- ነ---
c-------- i---------- t------------- n-----።
   
Смеде ли ти пушити у авиону? አው---- ላ- እ-----/ሺ ተ--- ነ--?
ā---------- l--- i------------/s-- t-------- n-----?
Смеде ли ти пити пиво у болници? ሆስ--- ው-- ቢ- እ-----/ጪ ተ--- ነ--?
h--------- w------ b--- i------------/c--- t-------- n-----?
Смеде ли ти повести пса у хотел? ውሻ-- ሆ-- ው-- ይ--/ሽ እ-----/ቢ ተ--- ነ--?
w-------- h----- w------ y-----/s-- i----------/b- t-------- n-----?
   
На распусту деца смедоше остати дуже вани. በበ--- ጊ- ህ--- እ----- እ---- ተ--- ነ---
b--------- g--- h---------- i----------- i--------- t-------- n-----።
Они смедоше дуго се играти у дворишту. እነ- ለ--- ጊ- በ--- ላ- እ----- ተ--- ነ---
i---- l------- g--- b------- l--- i------------ t-------- n-----።
Они смедоше дуго остати будни. እነ- እ----- ተ--- ነ---
i---- i----------- t-------- n-----።
   

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба.

Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...
Одгонетните језик!
Пољски спада у западнословенске језике. То је матерњи језик за више од 45 милиона људи. Они углавном живе у Пољској и у многим земљама Источне Европе. Пољски исељеници су свој језик пренели и на друге континенте. Тако у целом свету има око 60 милиона људи који говоре _______. После руског је то слoвенски језик с највише говорника. Пољски је у уском сродству са чешким и словачким.

Модерни _______ књижевни језик се развио из различитих дијалеката. Данас скоро да нема дијалеката пошто већина Пољака користи стандардни језик. Пољска абецеда користи латинична слова и има 35 слова. Увек се наглашава предзадњи слог једне ријечи. Граматика разликује седам падежа и три рода. Скоро сваки крај речи се деклинира или конјугира. Пољски тиме не спада баш обавезно у најлакше језике… Али ускоро ће постати један од најважнијих језика Европе!