Рјечник

sr У кухињи   »   am ወጥ ቤት ውስጥ

19 [деветнаест]

У кухињи

У кухињи

19 [አስራ ዘጠኝ]

19 [āsira zet’enyi]

ወጥ ቤት ውስጥ

[be kushina wisit’i]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Имаш ли нову кухињу? አ---ኩሽና -ለ------? አዲስ ኩሽና አለህ/ አለሽ? አ-ስ ኩ-ና አ-ህ- አ-ሽ- ----------------- አዲስ ኩሽና አለህ/ አለሽ? 0
ād--i -u-hina -l-hi--āle--i? ādīsi kushina ālehi/ āleshi? ā-ī-i k-s-i-a ā-e-i- ā-e-h-? ---------------------------- ādīsi kushina ālehi/ āleshi?
Шта ћеш данас кувати? ዛ---- ማብሰ--ት-ልጋ-ህ- ትፈ---ለሽ？ ዛሬ ምን ማብሰል ትፈልጋለህ/ ትፈልጊያለሽ？ ዛ- ም- ማ-ሰ- ት-ል-ለ-/ ት-ል-ያ-ሽ- --------------------------- ዛሬ ምን ማብሰል ትፈልጋለህ/ ትፈልጊያለሽ？ 0
z--ē--in---a--s-li --fel--a-ehi/--i------yal--hi？ zarē mini mabiseli tifeligalehi/ tifeligīyaleshi？ z-r- m-n- m-b-s-l- t-f-l-g-l-h-/ t-f-l-g-y-l-s-i- ------------------------------------------------- zarē mini mabiseli tifeligalehi/ tifeligīyaleshi？
Куваш ли на струју или на гас? የምታበስለው--ው--ኤ-ክ-----ይስ -ጋ- ነ-？ የምታበስለው/ይው በኤሌክትሪክ ወይስ በጋዝ ነው？ የ-ታ-ስ-ው-ይ- በ-ሌ-ት-ክ ወ-ስ በ-ዝ ነ-？ ------------------------------ የምታበስለው/ይው በኤሌክትሪክ ወይስ በጋዝ ነው？ 0
yem-----si-ewi---wi -----ēki-i-ī-i---yi-- b--azi newi？ yemitabesilewi/yiwi be’ēlēkitirīki weyisi begazi newi？ y-m-t-b-s-l-w-/-i-i b-’-l-k-t-r-k- w-y-s- b-g-z- n-w-？ ------------------------------------------------------ yemitabesilewi/yiwi be’ēlēkitirīki weyisi begazi newi？
Требам ли изрезати лук? ሽንኩ---ን-እ--ብክት-ቸ- ----? ሽንኩርቶቹን እኔ ብክትፋቸው ይሻላል? ሽ-ኩ-ቶ-ን እ- ብ-ት-ቸ- ይ-ላ-? ----------------------- ሽንኩርቶቹን እኔ ብክትፋቸው ይሻላል? 0
s-inik--i--c-un--i---b-kit-fac--w- ---h-la-i? shinikuritochuni inē bikitifachewi yishalali? s-i-i-u-i-o-h-n- i-ē b-k-t-f-c-e-i y-s-a-a-i- --------------------------------------------- shinikuritochuni inē bikitifachewi yishalali?
Требам ли огулити кромпир? ድንቾቹ- -ኔ-ብ--ቸ- ይሻ-ል? ድንቾቹን እኔ ብልጣቸው ይሻላል? ድ-ቾ-ን እ- ብ-ጣ-ው ይ-ላ-? -------------------- ድንቾቹን እኔ ብልጣቸው ይሻላል? 0
dini-ho---n- in--bi-it’---e---yis-alali? dinichochuni inē bilit’achewi yishalali? d-n-c-o-h-n- i-ē b-l-t-a-h-w- y-s-a-a-i- ---------------------------------------- dinichochuni inē bilit’achewi yishalali?
Требам ли опрати салату? ሰ-ጣ----- ባጥበው ይ--ል? ሰላጣውን እኔ ባጥበው ይሻላል? ሰ-ጣ-ን እ- ባ-በ- ይ-ላ-? ------------------- ሰላጣውን እኔ ባጥበው ይሻላል? 0
se------in- --ē -at’ib-wi ----al--i? selat’awini inē bat’ibewi yishalali? s-l-t-a-i-i i-ē b-t-i-e-i y-s-a-a-i- ------------------------------------ selat’awini inē bat’ibewi yishalali?
Где су чаше? ብ--ቆ---የት-ና--？ ብርጭቆዎች የት ናቸው？ ብ-ጭ-ዎ- የ- ና-ው- -------------- ብርጭቆዎች የት ናቸው？ 0
b-r-ch’-k--w-c-- y-ti -a-h-w-？ birich’ik’owochi yeti nachewi？ b-r-c-’-k-o-o-h- y-t- n-c-e-i- ------------------------------ birich’ik’owochi yeti nachewi？
Где је посуђе? የመ--ቢያ--ቃ ---ነ-？ የመመገቢያ እቃ የት ነው？ የ-መ-ቢ- እ- የ- ነ-？ ---------------- የመመገቢያ እቃ የት ነው？ 0
ye-e------ya --’- y-ti-n--i？ yememegebīya ik’a yeti newi？ y-m-m-g-b-y- i-’- y-t- n-w-？ ---------------------------- yememegebīya ik’a yeti newi？
Где је прибор за јело? ሹካ፤-ንኪ- እና--ላ-የ- -ው？ ሹካ፤ማንኪያ እና ቢላ የት ነው？ ሹ-፤-ን-ያ እ- ቢ- የ- ነ-？ -------------------- ሹካ፤ማንኪያ እና ቢላ የት ነው？ 0
s--k--m--ikīy----a bīla--e-i-new-？ shuka;manikīya ina bīla yeti newi？ s-u-a-m-n-k-y- i-a b-l- y-t- n-w-？ ---------------------------------- shuka;manikīya ina bīla yeti newi？
Имаш ли отварач за конзерве? በቆ-ቆሮ-የታ-ጉ---ቦ- -ክ-ቻ አለህ-አለሽ? በቆርቆሮ የታሸጉ ምግቦች መክፈቻ አለህ/አለሽ? በ-ር-ሮ የ-ሸ- ም-ቦ- መ-ፈ- አ-ህ-አ-ሽ- ----------------------------- በቆርቆሮ የታሸጉ ምግቦች መክፈቻ አለህ/አለሽ? 0
b-k’--ik-o---yet-----u-mi-ibo--i----i---h--ā--hi/āl----? bek’orik’oro yetashegu migibochi mekifecha ālehi/āleshi? b-k-o-i-’-r- y-t-s-e-u m-g-b-c-i m-k-f-c-a ā-e-i-ā-e-h-? -------------------------------------------------------- bek’orik’oro yetashegu migibochi mekifecha ālehi/āleshi?
Имаш ли отварач за флаше? የ-ርሙ--መ--ቻ አለ--አለ-? የጠርሙስ መክፈቻ አለህ/አለሽ? የ-ር-ስ መ-ፈ- አ-ህ-አ-ሽ- ------------------- የጠርሙስ መክፈቻ አለህ/አለሽ? 0
yet--r-m-si -e-i-e-h- ālehi-ā--shi? yet’erimusi mekifecha ālehi/āleshi? y-t-e-i-u-i m-k-f-c-a ā-e-i-ā-e-h-? ----------------------------------- yet’erimusi mekifecha ālehi/āleshi?
Имаш ли вадичеп? የቪ--መ-ፈቻ--ለህ/አ--？ የቪኖ መክፈቻ አለህ/አለሽ？ የ-ኖ መ-ፈ- አ-ህ-አ-ሽ- ----------------- የቪኖ መክፈቻ አለህ/አለሽ？ 0
y--------kif-----ā-e-i/--es-i？ yevīno mekifecha ālehi/āleshi？ y-v-n- m-k-f-c-a ā-e-i-ā-e-h-？ ------------------------------ yevīno mekifecha ālehi/āleshi？
Куваш ли супу у овом лонцу? በ----ስ- ነ- --ባ--------ው---ትሰ-ው？ በዚህ ድስት ነው ሶርባውን ተምትሰራው/የምትሰሪው？ በ-ህ ድ-ት ነ- ሶ-ባ-ን ተ-ት-ራ-/-ም-ሰ-ው- ------------------------------- በዚህ ድስት ነው ሶርባውን ተምትሰራው/የምትሰሪው？ 0
b-zī-i--isiti--ew- -or-baw--i-t--i--se---i-yemiti--rī--？ bezīhi disiti newi soribawini temitiserawi/yemitiserīwi？ b-z-h- d-s-t- n-w- s-r-b-w-n- t-m-t-s-r-w-/-e-i-i-e-ī-i- -------------------------------------------------------- bezīhi disiti newi soribawini temitiserawi/yemitiserīwi？
Пржиш ли рибу у овој тави? በ-- መ-በሻ ነው ---- --ት---ው/--ምትጠብሺ-？ በዚህ መጥበሻ ነው አሳውን የምትጠብሰው/ የምትጠብሺው？ በ-ህ መ-በ- ነ- አ-ው- የ-ት-ብ-ው- የ-ት-ብ-ው- ---------------------------------- በዚህ መጥበሻ ነው አሳውን የምትጠብሰው/ የምትጠብሺው？ 0
b-zīhi -e-’i-es------- ās-wini -e-itit-e-i--wi/-y---t--’-------i？ bezīhi met’ibesha newi āsawini yemitit’ebisewi/ yemitit’ebishīwi？ b-z-h- m-t-i-e-h- n-w- ā-a-i-i y-m-t-t-e-i-e-i- y-m-t-t-e-i-h-w-？ ----------------------------------------------------------------- bezīhi met’ibesha newi āsawini yemitit’ebisewi/ yemitit’ebishīwi？
Роштиљаш ли поврће на овом роштиљу? በዚ--መጥ-ሻ ላይ-ነው-አ-ክ-ት የ-ትጠ---/የም-ጠ-ሺ-？ በዚህ መጥበሻ ላይ ነው አትክልት የምትጠብሰው/የምትጠብሺው？ በ-ህ መ-በ- ላ- ነ- አ-ክ-ት የ-ት-ብ-ው-የ-ት-ብ-ው- ------------------------------------- በዚህ መጥበሻ ላይ ነው አትክልት የምትጠብሰው/የምትጠብሺው？ 0
b-z-hi--et-ibe-ha----i n-wi--t--i-i-- y-m--i--eb---wi/-emit----bish---？ bezīhi met’ibesha layi newi ātikiliti yemitit’ebisewi/yemitit’ebishīwi？ b-z-h- m-t-i-e-h- l-y- n-w- ā-i-i-i-i y-m-t-t-e-i-e-i-y-m-t-t-e-i-h-w-？ ----------------------------------------------------------------------- bezīhi met’ibesha layi newi ātikiliti yemitit’ebisewi/yemitit’ebishīwi？
Ја постављам сто. እ-------ን እያ---ው---። እኔ ጠረዼዛውን እያዘጋጀው ነው። እ- ጠ-ዼ-ው- እ-ዘ-ጀ- ነ-። -------------------- እኔ ጠረዼዛውን እያዘጋጀው ነው። 0
i------r-ዼzaw--- i-aze-aj-wi n-w-. inē t’ereዼzawini iyazegajewi newi. i-ē t-e-e-z-w-n- i-a-e-a-e-i n-w-. ---------------------------------- inē t’ereዼzawini iyazegajewi newi.
Овде су ножеви, виљушке и кашике. ቢ-፤ -ካ-ች እና ማ-ኪ-ዎች -ዚህ----። ቢላ፤ ሹካዎች እና ማንኪያዎች እዚህ ናቸው። ቢ-፤ ሹ-ዎ- እ- ማ-ኪ-ዎ- እ-ህ ና-ው- --------------------------- ቢላ፤ ሹካዎች እና ማንኪያዎች እዚህ ናቸው። 0
bīl-; s---awoch---n- --n--ī-awoc-i --īhi---c-e-i. bīla; shukawochi ina manikīyawochi izīhi nachewi. b-l-; s-u-a-o-h- i-a m-n-k-y-w-c-i i-ī-i n-c-e-i- ------------------------------------------------- bīla; shukawochi ina manikīyawochi izīhi nachewi.
Овде су чаше, тањири и салвете. ብ-ጭቆ---፤ ሰ----እ- ሶፍ-ች እዚ--ና--። ብርጭቆዎች ፤ ሰሃኖች እና ሶፍቶች እዚህ ናቸው። ብ-ጭ-ዎ- ፤ ሰ-ኖ- እ- ሶ-ቶ- እ-ህ ና-ው- ------------------------------ ብርጭቆዎች ፤ ሰሃኖች እና ሶፍቶች እዚህ ናቸው። 0
b--i----k’--och--; se-a--ch- ----so-itoc-i iz-h-------wi. birich’ik’owochi ; sehanochi ina sofitochi izīhi nachewi. b-r-c-’-k-o-o-h- ; s-h-n-c-i i-a s-f-t-c-i i-ī-i n-c-e-i- --------------------------------------------------------- birich’ik’owochi ; sehanochi ina sofitochi izīhi nachewi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Учење и стилови учења

Уколико неко у процесу учења не напредује, могуће је да учи погрешно. Ово значи да очигледно не учи на начин који одговара његовом типу. Постоје четири општепризната стила учења. Ови стилови су повезани са органима чула. Постоје аудитивни, визуелни, комуникативни и моторички стил учења. Аудититивни тип особе најбоље учи оно што чује. Ова особа, на пример, одлично памти мелодије. Током учења чита, вокабулар такође учи наглас. Ова врста особа често води разговоре сама са собом. Слушање предавања или ЦД-ови је најбољи метод учења за овакву особу. Визуелни тип најлакше учи оно што види. Њему је важно да информацију прочита. Док учи, прави белешке. Такође за учење вло радо користи сличице, табеле и картице. Ова врста људи много чита и често сања и то у боји. Најлакше учи у околини пријатној за око. Комуникативни тип највише воли разговоре и дискусије. Таквим људима је неопходна интеракција и дијалог. Они постављају многа питања и добро уче у групи. Моторички тип учи путем покрета. Омиљени метод им је учење у пракси - најрадије сами испробавају ствари. Док уче, воле да су физички активни, или да жвачу жваку. Не воле теорије, већ експерименте. Веома је важно нагласити да скоро сви људи спадају у мешовити тип. Скоро да и нема таквих који спадају у само једну врсту у овој типологији. Стога најбоље учимо када су сва чула ангажована. На тај начин се наш мозак вишеструко активира те добро памти нове садржаје. Слушајте, читајте и разговарајте о страним речима! После тога се бавите спортом!
Да ли си знао?
Индонезијски језик говори више од 160 милиона људи. Он је, међутим, матерњи језик само око 30 милиона људи. Разлог за то је чињеница да у Индонезији живи скоро 500 различитих народности. Оне говоре 250 различитих језика који се деле на пуно дијалеката. Таква језичка разноликост може, наравно, изазвати проблеме. Данашњи индонезијски је стога уведен као стандардизирани национални језик. Подучава се у свим школама упоредо с одређеним матерњим језиком. Индонезијски спада у аустронезијске језике. Толико је уско сродан с малајским да се оба језика сматрају скоро идентичним. Учење индонезијског доноси пуно предности. Граматичка правила нису много компликована. Ни правопис није тежак. Код изговора се може ослонити на начин писања. Пуно индонезијских речи потиче из других језика што олакшава његово учење. А ускоро ће индонезијски постати један од најважнијих језика на свету!