Рјечник

sr нешто морати   »   am የሆነ ነገር ለማድረግ / ማድረግ አለበት

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [ሰባ ሁለት]

72 [seba huleti]

የሆነ ነገር ለማድረግ / ማድረግ አለበት

[yehone negeri lemesirati (āsigedaji)]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
морати መ-ን-----መደ-- ያለ-ት መ-- ወ-- መ--- ያ--- መ-ን ወ-ም መ-ረ- ያ-በ- ----------------- መሆን ወይም መደረግ ያለበት 0
m-ho-- we-i-i-m--e-eg--y-l-beti m----- w----- m------- y------- m-h-n- w-y-m- m-d-r-g- y-l-b-t- ------------------------------- mehoni weyimi mederegi yalebeti
Ја морам послати писмо. ፖስታ-- --ክ -ለ--። ፖ---- መ-- አ---- ፖ-ታ-ን መ-ክ አ-ብ-። --------------- ፖስታውን መላክ አለብኝ። 0
po--t---n--me---- āl-bi-yi. p--------- m----- ā-------- p-s-t-w-n- m-l-k- ā-e-i-y-. --------------------------- positawini melaki ālebinyi.
Ја морам платити хотел. ሆቴ--መ--ል --ብኝ። ሆ-- መ--- አ---- ሆ-ል መ-ፈ- አ-ብ-። -------------- ሆቴል መክፈል አለብኝ። 0
h--ēli m-kif-li---eb---i. h----- m------- ā-------- h-t-l- m-k-f-l- ā-e-i-y-. ------------------------- hotēli mekifeli ālebinyi.
Ти мораш рано устати. በ-ዋ--መ----አለ--/-። በ--- መ--- አ------ በ-ዋ- መ-ሳ- አ-ብ-/-። ----------------- በጠዋት መነሳት አለብህ/ሽ። 0
b-t’ew-ti-m-n----i -l---hi-s--. b-------- m------- ā----------- b-t-e-a-i m-n-s-t- ā-e-i-i-s-i- ------------------------------- bet’ewati menesati ālebihi/shi.
Ти мораш пуно радити. ብዙ---ራ------/-። ብ- መ--- አ------ ብ- መ-ራ- አ-ብ-/-። --------------- ብዙ መስራት አለብህ/ሽ። 0
bi-u--esirati ---b---/shi. b--- m------- ā----------- b-z- m-s-r-t- ā-e-i-i-s-i- -------------------------- bizu mesirati ālebihi/shi.
Ти мораш бити тачан / тачнa. በሰኣቱ---ኘት ---ህ-ሽ። በ--- መ--- አ------ በ-ኣ- መ-ኘ- አ-ብ-/-። ----------------- በሰኣቱ መገኘት አለብህ/ሽ። 0
be-------me--n------le--h---h-. b------- m-------- ā----------- b-s-’-t- m-g-n-e-i ā-e-i-i-s-i- ------------------------------- bese’atu megenyeti ālebihi/shi.
Он мора напунити резервоар. እ--ነ-ጅ መሙላ- አለ--። እ- ነ-- መ--- አ---- እ- ነ-ጅ መ-ላ- አ-በ-። ----------------- እሱ ነዳጅ መሙላት አለበት። 0
is--n-d-ji-mem---t- āl-b-t-. i-- n----- m------- ā------- i-u n-d-j- m-m-l-t- ā-e-e-i- ---------------------------- isu nedaji memulati ālebeti.
Он мора поправити ауто. እሱ---ና-ን---ገ- አ-በት። እ- መ---- መ--- አ---- እ- መ-ና-ን መ-ገ- አ-በ-። ------------------- እሱ መኪናውን መጠገን አለበት። 0
i-u mek-naw--i m---e-eni-āleb---. i-- m--------- m-------- ā------- i-u m-k-n-w-n- m-t-e-e-i ā-e-e-i- --------------------------------- isu mekīnawini met’egeni ālebeti.
Он мора oпрати ауто. እ- ---ውን ማ---አለ--። እ- መ---- ማ-- አ---- እ- መ-ና-ን ማ-ብ አ-በ-። ------------------ እሱ መኪናውን ማጠብ አለበት። 0
isu m-kīn--------t’ebi āl--et-. i-- m--------- m------ ā------- i-u m-k-n-w-n- m-t-e-i ā-e-e-i- ------------------------------- isu mekīnawini mat’ebi ālebeti.
Она мора куповати. እ- --ያ መገብ-ት አለባት። እ- ገ-- መ---- አ---- እ- ገ-ያ መ-ብ-ት አ-ባ-። ------------------ እሷ ገበያ መገብየት አለባት። 0
i-wa-g-be---m--eb--e---āl-b---. i--- g----- m--------- ā------- i-w- g-b-y- m-g-b-y-t- ā-e-a-i- ------------------------------- iswa gebeya megebiyeti ālebati.
Она мора чистити стан. እሷ--ኖ---- -ፅ---አለ-ት። እ- መ----- ማ--- አ---- እ- መ-ሪ-ው- ማ-ዳ- አ-ባ-። -------------------- እሷ መኖሪያውን ማፅዳት አለባት። 0
is---men-r-ya--n---at-----a---ā-e-at-. i--- m----------- m---------- ā------- i-w- m-n-r-y-w-n- m-t-s-i-a-i ā-e-a-i- -------------------------------------- iswa menorīyawini mat͟s’idati ālebati.
Она мора прати веш. እ- --ሶቹ--ማጠብ--ለባ-። እ- ል---- ማ-- አ---- እ- ል-ሶ-ን ማ-ብ አ-ባ-። ------------------ እሷ ልብሶቹን ማጠብ አለባት። 0
is-- lib---c---- -at---i āle-a--. i--- l---------- m------ ā------- i-w- l-b-s-c-u-i m-t-e-i ā-e-a-i- --------------------------------- iswa libisochuni mat’ebi ālebati.
Ми морамо одмах ићи у школу. እኛ--ደ ---ር--ቤት --ያ- -ሄ---ለብን። እ- ወ- ት---- ቤ- ወ--- መ-- አ---- እ- ወ- ት-ህ-ት ቤ- ወ-ያ- መ-ድ አ-ብ-። ----------------------------- እኛ ወደ ትምህርት ቤት ወድያው መሄድ አለብን። 0
iny- we-e ------ri-i-bē-- -edi--wi--eh-d- ā-e-in-. i--- w--- t--------- b--- w------- m----- ā------- i-y- w-d- t-m-h-r-t- b-t- w-d-y-w- m-h-d- ā-e-i-i- -------------------------------------------------- inya wede timihiriti bēti wediyawi mehēdi ālebini.
Ми морамо одмах ићи на посао. እኛ ወደ ስ- -ድ-ው መሄ----ብን። እ- ወ- ስ- ወ--- መ-- አ---- እ- ወ- ስ- ወ-ያ- መ-ድ አ-ብ-። ----------------------- እኛ ወደ ስራ ወድያው መሄድ አለብን። 0
i-ya w--e -i-- -ed-y--- m---di --e-ini. i--- w--- s--- w------- m----- ā------- i-y- w-d- s-r- w-d-y-w- m-h-d- ā-e-i-i- --------------------------------------- inya wede sira wediyawi mehēdi ālebini.
Ми морамо одмах ићи лекару. እ- ወ- ---- ወድያው-መ---አ---። እ- ወ- ዶ--- ወ--- መ-- አ---- እ- ወ- ዶ-ተ- ወ-ያ- መ-ድ አ-ብ-። ------------------------- እኛ ወደ ዶክተር ወድያው መሄድ አለብን። 0
i-ya--e-- -ok-ter- -e-i-aw- -ehēdi-ā--b---. i--- w--- d------- w------- m----- ā------- i-y- w-d- d-k-t-r- w-d-y-w- m-h-d- ā-e-i-i- ------------------------------------------- inya wede dokiteri wediyawi mehēdi ālebini.
Ви морате чекати аутобус. እና-ተ-አው-----ጠበቅ --ባች-። እ--- አ---- መ--- አ----- እ-ን- አ-ቶ-ስ መ-በ- አ-ባ-ሁ- ---------------------- እናንተ አውቶቢስ መጠበቅ አለባችሁ። 0
in--i---ā-ito---i ---’--e-------ba-hi-u. i------ ā-------- m--------- ā---------- i-a-i-e ā-i-o-ī-i m-t-e-e-’- ā-e-a-h-h-. ---------------------------------------- inanite āwitobīsi met’ebek’i ālebachihu.
Ви морате чекати воз. እና---ባቡ- መጠ-ቅ አ--ች-። እ--- ባ-- መ--- አ----- እ-ን- ባ-ር መ-በ- አ-ባ-ሁ- -------------------- እናንተ ባቡር መጠበቅ አለባችሁ። 0
i----te ba-ur- -e-’e----i-ā--b-c-i-u. i------ b----- m--------- ā---------- i-a-i-e b-b-r- m-t-e-e-’- ā-e-a-h-h-. ------------------------------------- inanite baburi met’ebek’i ālebachihu.
Ви морате чекати такси. እ-ን-------ጠበ--አ-ባችሁ። እ--- ታ-- መ--- አ----- እ-ን- ታ-ሲ መ-በ- አ-ባ-ሁ- -------------------- እናንተ ታክሲ መጠበቅ አለባችሁ። 0
i----te -ak--ī -et’e--k---ā-eba--ih-. i------ t----- m--------- ā---------- i-a-i-e t-k-s- m-t-e-e-’- ā-e-a-h-h-. ------------------------------------- inanite takisī met’ebek’i ālebachihu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...