Рјечник

sr Прошлост 2   »   am ያለፈው ውጥረት 2

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

82 [ሰማንያ ሁለት]

82 [semaniya huleti]

ያለፈው ውጥረት 2

[halafī gīzē 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? ለአንቡ-ን--መደ---ነበ-ብህ/ሽ? ለአንቡላንስ መደወል ነበረብህ/ሽ? ለ-ን-ላ-ስ መ-ወ- ነ-ረ-ህ-ሽ- --------------------- ለአንቡላንስ መደወል ነበረብህ/ሽ? 0
l-’--ibu-a---- m-de-eli-n-b----ih--s--? le’ānibulanisi medeweli neberebihi/shi? l-’-n-b-l-n-s- m-d-w-l- n-b-r-b-h-/-h-? --------------------------------------- le’ānibulanisi medeweli neberebihi/shi?
Јеси ли морао / морала звати доктора? ለዶ--- መደ-ል-ነበረብ-/ሽ? ለዶክተር መደወል ነበረብህ/ሽ? ለ-ክ-ር መ-ወ- ነ-ረ-ህ-ሽ- ------------------- ለዶክተር መደወል ነበረብህ/ሽ? 0
ledo---e-i medew--i---b-re---i/shi? ledokiteri medeweli neberebihi/shi? l-d-k-t-r- m-d-w-l- n-b-r-b-h-/-h-? ----------------------------------- ledokiteri medeweli neberebihi/shi?
Јеси ли морао / морала звати полицију? ለ--ስ--ደ-ል-ነ--ብ-/ሽ? ለፖሊስ መደወል ነበረብህ/ሽ? ለ-ሊ- መ-ወ- ነ-ረ-ህ-ሽ- ------------------ ለፖሊስ መደወል ነበረብህ/ሽ? 0
le-o-īsi---deweli nebe--bih-/s--? lepolīsi medeweli neberebihi/shi? l-p-l-s- m-d-w-l- n-b-r-b-h-/-h-? --------------------------------- lepolīsi medeweli neberebihi/shi?
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. ስ-ክ ቁጥ- አለዎት- ------ረ-። ስልክ ቁጥሩ አለዎት? አሁን ነበረኝ። ስ-ክ ቁ-ሩ አ-ዎ-? አ-ን ነ-ረ-። ----------------------- ስልክ ቁጥሩ አለዎት? አሁን ነበረኝ። 0
s-l--i k--t’ir--ā---oti- -h--i-ne--ren-i. siliki k’ut’iru ālewoti? āhuni neberenyi. s-l-k- k-u-’-r- ā-e-o-i- ā-u-i n-b-r-n-i- ----------------------------------------- siliki k’ut’iru ālewoti? āhuni neberenyi.
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. አ------ለ----አ----በ-ኝ። አድራሻው አለዎት? አሁን ነበረኝ። አ-ራ-ው አ-ዎ-? አ-ን ነ-ረ-። --------------------- አድራሻው አለዎት? አሁን ነበረኝ። 0
ā-i--s--w- ā---o----āhun- n-be--nyi. ādirashawi ālewoti? āhuni neberenyi. ā-i-a-h-w- ā-e-o-i- ā-u-i n-b-r-n-i- ------------------------------------ ādirashawi ālewoti? āhuni neberenyi.
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. የ---ው--ርታ--ለዎት?--ሁን -በ-ኝ። የከተማው ካርታ አለዎት? አሁን ነበረኝ። የ-ተ-ው ካ-ታ አ-ዎ-? አ-ን ነ-ረ-። ------------------------- የከተማው ካርታ አለዎት? አሁን ነበረኝ። 0
yek-t--aw- -ari------w---?-āhuni----ereny-. yeketemawi karita ālewoti? āhuni neberenyi. y-k-t-m-w- k-r-t- ā-e-o-i- ā-u-i n-b-r-n-i- ------------------------------------------- yeketemawi karita ālewoti? āhuni neberenyi.
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. እሱ-በ--ቱ --- እሱ--ሰኣ- መም-ት አ--ለ-። እሱ በሰኣቱ መጣ? እሱ በሰኣቱ መምጣት አልቻለም። እ- በ-ኣ- መ-? እ- በ-ኣ- መ-ጣ- አ-ቻ-ም- ------------------------------- እሱ በሰኣቱ መጣ? እሱ በሰኣቱ መምጣት አልቻለም። 0
i-------’a---met-a--------se-a---m-mit---i---i-ha-e--. isu bese’atu met’a? isu bese’atu memit’ati ālichalemi. i-u b-s-’-t- m-t-a- i-u b-s-’-t- m-m-t-a-i ā-i-h-l-m-. ------------------------------------------------------ isu bese’atu met’a? isu bese’atu memit’ati ālichalemi.
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. እሱ -ንገ---አ-ኘ-?--ሱ---ገ-- --ኘ--አልቻ-ም። እሱ መንገዱን አገኘው? እሱ መንገዱን ማግኘት አልቻለም። እ- መ-ገ-ን አ-ኘ-? እ- መ-ገ-ን ማ-ኘ- አ-ቻ-ም- ----------------------------------- እሱ መንገዱን አገኘው? እሱ መንገዱን ማግኘት አልቻለም። 0
is--me--geduni-ā-en-ewi?--s----ni--d-n- -aginyeti-ālic-a-e-i. isu menigeduni āgenyewi? isu menigeduni maginyeti ālichalemi. i-u m-n-g-d-n- ā-e-y-w-? i-u m-n-g-d-n- m-g-n-e-i ā-i-h-l-m-. ------------------------------------------------------------- isu menigeduni āgenyewi? isu menigeduni maginyeti ālichalemi.
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. እ---ረ---? እሱ ---ኝ---ቻለ-። እሱ ይረዳካል? እሱ ሊረዳኝ አልቻለም። እ- ይ-ዳ-ል- እ- ሊ-ዳ- አ-ቻ-ም- ------------------------ እሱ ይረዳካል? እሱ ሊረዳኝ አልቻለም። 0
i---y-r--aka-i--i-- lī--dan-- ālich-l---. isu yiredakali? isu līredanyi ālichalemi. i-u y-r-d-k-l-? i-u l-r-d-n-i ā-i-h-l-m-. ----------------------------------------- isu yiredakali? isu līredanyi ālichalemi.
Зашто ниси могао / могла доћи на време? ለ---ን--ው----ቱ--ትመጣ---ያ-ቻ-ከ-/--? ለምንድን ነው በሰኣቱ ልትመጣ/ጪ ያልቻልከው/ሽው? ለ-ን-ን ነ- በ-ኣ- ል-መ-/- ያ-ቻ-ከ-/-ው- ------------------------------- ለምንድን ነው በሰኣቱ ልትመጣ/ጪ ያልቻልከው/ሽው? 0
l--in-d-------i -----a-u -i-----------ī y-----a----w-----w-? leminidini newi bese’atu litimet’a/ch’ī yalichalikewi/shiwi? l-m-n-d-n- n-w- b-s-’-t- l-t-m-t-a-c-’- y-l-c-a-i-e-i-s-i-i- ------------------------------------------------------------ leminidini newi bese’atu litimet’a/ch’ī yalichalikewi/shiwi?
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? ለ-ን---ነው-መንገዱ- -----ኚ ያልቻልከው-ሽ-? ለምንድን ነው መንገዱን ልታገኝ/ኚ ያልቻልከው/ሽው? ለ-ን-ን ነ- መ-ገ-ን ል-ገ-/- ያ-ቻ-ከ-/-ው- -------------------------------- ለምንድን ነው መንገዱን ልታገኝ/ኚ ያልቻልከው/ሽው? 0
lem------i n-wi -eni--dun- --tag--yi-ny- -ali---l-k--i/-h--i? leminidini newi menigeduni litagenyi/nyī yalichalikewi/shiwi? l-m-n-d-n- n-w- m-n-g-d-n- l-t-g-n-i-n-ī y-l-c-a-i-e-i-s-i-i- ------------------------------------------------------------- leminidini newi menigeduni litagenyi/nyī yalichalikewi/shiwi?
Зашто га ниси могао / могла разумети? ለም--ን--ው እ-- መረ-- ያ-ቻል-ው-ሽ-? ለምንድን ነው እሱን መረዳት ያልቻልከው/ሽው? ለ-ን-ን ነ- እ-ን መ-ዳ- ያ-ቻ-ከ-/-ው- ---------------------------- ለምንድን ነው እሱን መረዳት ያልቻልከው/ሽው? 0
l-m--i-i-i n-w--is-n---e-e--ti-----c--l-ke-i/sh-w-? leminidini newi isuni meredati yalichalikewi/shiwi? l-m-n-d-n- n-w- i-u-i m-r-d-t- y-l-c-a-i-e-i-s-i-i- --------------------------------------------------- leminidini newi isuni meredati yalichalikewi/shiwi?
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. በሰኣቱ-መም-ት------በ--ም-ንያ------ስ--ላ-ነ-ረ-ነ-። በሰኣቱ መምጣት ያልቻልኩበት ምክንያት አውቶቢስ ስላልነበረ ነው። በ-ኣ- መ-ጣ- ያ-ቻ-ኩ-ት ም-ን-ት አ-ቶ-ስ ስ-ል-በ- ነ-። ---------------------------------------- በሰኣቱ መምጣት ያልቻልኩበት ምክንያት አውቶቢስ ስላልነበረ ነው። 0
be---a-u ---it--t- -al-c-ali-----i-------ya-- āw--ob-----ila--neb----ne--. bese’atu memit’ati yalichalikubeti mikiniyati āwitobīsi silalinebere newi. b-s-’-t- m-m-t-a-i y-l-c-a-i-u-e-i m-k-n-y-t- ā-i-o-ī-i s-l-l-n-b-r- n-w-. -------------------------------------------------------------------------- bese’atu memit’ati yalichalikubeti mikiniyati āwitobīsi silalinebere newi.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. መንገ-ን ማ--- ያ-ቻል--ት-የከተ----ታ-ስ-ል--ረ--ነ-። መንገዱን ማግኘት ያልቻልኩበት የከተማ ካርታ ስላልነበረኝ ነው። መ-ገ-ን ማ-ኘ- ያ-ቻ-ኩ-ት የ-ተ- ካ-ታ ስ-ል-በ-ኝ ነ-። --------------------------------------- መንገዱን ማግኘት ያልቻልኩበት የከተማ ካርታ ስላልነበረኝ ነው። 0
menig-du---m--i---ti y--ic--l-k--e--------ema --ri---s-la--n---r-----new-. menigeduni maginyeti yalichalikubeti yeketema karita silalineberenyi newi. m-n-g-d-n- m-g-n-e-i y-l-c-a-i-u-e-i y-k-t-m- k-r-t- s-l-l-n-b-r-n-i n-w-. -------------------------------------------------------------------------- menigeduni maginyeti yalichalikubeti yeketema karita silalineberenyi newi.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. እ-ን-ያልተ---በት -ዚቃ----- -ጮህ --ነ------። እሱን ያልተረዳሁበት ሙዚቃው በጣም ይጮህ ስለነበረ ነው ። እ-ን ያ-ተ-ዳ-በ- ሙ-ቃ- በ-ም ይ-ህ ስ-ነ-ረ ነ- ። ------------------------------------ እሱን ያልተረዳሁበት ሙዚቃው በጣም ይጮህ ስለነበረ ነው ። 0
i-un- --li-e-ed-hubet- ---ī----i -et-ami-yich-ohi-sil---be-e ne---. isuni yaliteredahubeti muzīk’awi bet’ami yich’ohi silenebere newi . i-u-i y-l-t-r-d-h-b-t- m-z-k-a-i b-t-a-i y-c-’-h- s-l-n-b-r- n-w- . ------------------------------------------------------------------- isuni yaliteredahubeti muzīk’awi bet’ami yich’ohi silenebere newi .
Ја сам морао / морала узети такси. ታክ----ዝ -በ-ብ-። ታክሲ መያዝ ነበረብኝ። ታ-ሲ መ-ዝ ነ-ረ-ኝ- -------------- ታክሲ መያዝ ነበረብኝ። 0
taki-ī-m-ya---n--e-eb-nyi. takisī meyazi neberebinyi. t-k-s- m-y-z- n-b-r-b-n-i- -------------------------- takisī meyazi neberebinyi.
Ја сам морао / морала купити план града. የ-----ርታ መግዛት ነበ---። የከተማ ካርታ መግዛት ነበረብኝ። የ-ተ- ካ-ታ መ-ዛ- ነ-ረ-ኝ- -------------------- የከተማ ካርታ መግዛት ነበረብኝ። 0
y----em- -ar-t----gizat- -eb---bi---. yeketema karita megizati neberebinyi. y-k-t-m- k-r-t- m-g-z-t- n-b-r-b-n-i- ------------------------------------- yeketema karita megizati neberebinyi.
Ја сам морао / морала искључити радио. ራድዮውን----ት----ብኝ። ራድዮውን መዝጋት ነበረብኝ። ራ-ዮ-ን መ-ጋ- ነ-ረ-ኝ- ----------------- ራድዮውን መዝጋት ነበረብኝ። 0
radi-o-i-i-m--i--t- ---ere----i. radiyowini mezigati neberebinyi. r-d-y-w-n- m-z-g-t- n-b-r-b-n-i- -------------------------------- radiyowini mezigati neberebinyi.

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!