Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   am የያዙ ተውላጠሮች 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [ስልሳ ስድስት]

66 [silisa sidisiti]

የያዙ ተውላጠሮች 1

[āgenazabī tewilat’e simi 1]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
ја – мој / моја / моје እኔ---የኔ እ- – የ- እ- – የ- ------- እኔ – የኔ 0
i-ē - y-nē i-- – y--- i-ē – y-n- ---------- inē – yenē
Ја не могу наћи мој кључ. ቁ-ፌን ማግኘት-አ-ቻልኩ-። ቁ--- ማ--- አ------ ቁ-ፌ- ማ-ኘ- አ-ቻ-ኩ-። ----------------- ቁልፌን ማግኘት አልቻልኩም። 0
k-u--f--i -a-i---ti--l--hali-u--. k-------- m-------- ā------------ k-u-i-ē-i m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. --------------------------------- k’ulifēni maginyeti ālichalikumi.
Ја не могу наћи моју возну карту. ት-ቴ- -----አል-ል--። ት--- ማ--- አ------ ት-ቴ- ማ-ኘ- አ-ቻ-ኩ-። ----------------- ትኬቴን ማግኘት አልቻልኩም። 0
tikētēn- -a-i----i ā-i-------m-. t------- m-------- ā------------ t-k-t-n- m-g-n-e-i ā-i-h-l-k-m-. -------------------------------- tikētēni maginyeti ālichalikumi.
ти – твој / твоја / твоје አ----- ---ንተ/ቺ አ--- ቺ – ያ---- አ-ተ- ቺ – ያ-ተ-ቺ -------------- አንተ/ ቺ – ያንተ/ቺ 0
ā--t-/ --- – y----e---ī ā----- c-- – y--------- ā-i-e- c-ī – y-n-t-/-h- ----------------------- ānite/ chī – yanite/chī
Јеси ли нашао твој кључ? ቁል--ን/-ን--ገ-ከው---? ቁ------- አ-------- ቁ-ፍ-ን-ሽ- አ-ኘ-ው-ሽ-? ------------------ ቁልፍህን/ሽን አገኘከው/ሽው? 0
k--l-fihi--/shin--āg--ye-ewi/sh-wi? k---------------- ā---------------- k-u-i-i-i-i-s-i-i ā-e-y-k-w-/-h-w-? ----------------------------------- k’ulifihini/shini āgenyekewi/shiwi?
Јеси ли нашао твоју возну карту? ት--ህን/-- --ኘከው--ው? ት------- አ-------- ት-ት-ን-ሽ- አ-ኘ-ው-ሽ-? ------------------ ትኬትህን/ሽን አገኘከው/ሽው? 0
ti----h--i/--in- -ge-y----i/shiwi? t--------------- ā---------------- t-k-t-h-n-/-h-n- ā-e-y-k-w-/-h-w-? ---------------------------------- tikētihini/shini āgenyekewi/shiwi?
он – његов / његова / његово እሱ – የሱ እ- – የ- እ- – የ- ------- እሱ – የሱ 0
i-u-–----u i-- – y--- i-u – y-s- ---------- isu – yesu
Знаш ли где је његов кључ? የ-------ት--ንዳለ-----ህ-ያለ-? የ- ቁ-- የ- እ--- ታ--------- የ- ቁ-ፍ የ- እ-ዳ- ታ-ቃ-ህ-ያ-ሽ- ------------------------- የሱ ቁልፍ የት እንዳለ ታውቃለህ/ያለሽ? 0
y-su-k’---fi y--i -----l--t-wik-aleh-/yale-h-? y--- k------ y--- i------ t------------------- y-s- k-u-i-i y-t- i-i-a-e t-w-k-a-e-i-y-l-s-i- ---------------------------------------------- yesu k’ulifi yeti inidale tawik’alehi/yaleshi?
Знаш ли где је његова возна карта? የሱ -ኬት የት --ዳለ --ቃለ--ያለሽ? የ- ት-- የ- እ--- ታ--------- የ- ት-ት የ- እ-ዳ- ታ-ቃ-ህ-ያ-ሽ- ------------------------- የሱ ትኬት የት እንዳለ ታውቃለህ/ያለሽ? 0
y--u--i-ē-i----i-i-ida---ta---’ale-i/y--eshi? y--- t----- y--- i------ t------------------- y-s- t-k-t- y-t- i-i-a-e t-w-k-a-e-i-y-l-s-i- --------------------------------------------- yesu tikēti yeti inidale tawik’alehi/yaleshi?
она – њен / њена / њено እ- - -እሷ እ- – የ-- እ- – የ-ሷ -------- እሷ – የእሷ 0
isw--– --’iswa i--- – y------ i-w- – y-’-s-a -------------- iswa – ye’iswa
Њен новац је нестао. የእሷ---ዘ- የለም። የ-- ገ--- የ--- የ-ሷ ገ-ዘ- የ-ም- ------------- የእሷ ገንዘብ የለም። 0
y--iswa-g-ni--bi-y-le--. y------ g------- y------ y-’-s-a g-n-z-b- y-l-m-. ------------------------ ye’iswa genizebi yelemi.
Њена кредитна картица је такође нестала. እ---እሷ --ን---ር-ም-የ-ም። እ- የ-- የ--- ካ--- የ--- እ- የ-ሷ የ-ን- ካ-ድ- የ-ም- --------------------- እና የእሷ የባንክ ካርድም የለም። 0
i-- --’is-a---ba-i-- ka-i--mi ye-e--. i-- y------ y------- k------- y------ i-a y-’-s-a y-b-n-k- k-r-d-m- y-l-m-. ------------------------------------- ina ye’iswa yebaniki karidimi yelemi.
ми – наш / наша / наше እ----የ-ኛ እ- – የ-- እ- – የ-ኛ -------- እኛ – የእኛ 0
in-a –-y---nya i--- – y------ i-y- – y-’-n-a -------------- inya – ye’inya
Наш деда је болестан. የ-- ወ-ድ -ያት -መም-- --። የ-- ወ-- አ-- ህ---- ነ-- የ-ኛ ወ-ድ አ-ት ህ-ም-ኛ ነ-። --------------------- የእኛ ወንድ አያት ህመምተኛ ነው። 0
y-’---a-----d- ā-a-- -i----t---- -e--. y------ w----- ā---- h---------- n---- y-’-n-a w-n-d- ā-a-i h-m-m-t-n-a n-w-. -------------------------------------- ye’inya wenidi āyati himemitenya newi.
Наша бака је здрава. የ-- -ት --- ጤነኛ-ናት። የ-- ሴ- አ-- ጤ-- ና-- የ-ኛ ሴ- አ-ት ጤ-ኛ ና-። ------------------ የእኛ ሴት አያት ጤነኛ ናት። 0
y-’--ya -ē---āy-ti -----n-a-na-i. y------ s--- ā---- t------- n---- y-’-n-a s-t- ā-a-i t-ē-e-y- n-t-. --------------------------------- ye’inya sēti āyati t’ēnenya nati.
ви – ваш / ваша / ваше እ-ንተ-–-የ---ተ እ--- – የ---- እ-ን- – የ-ና-ተ ------------ እናንተ – የእናንተ 0
in-n----– ye-------e i------ – y--------- i-a-i-e – y-’-n-n-t- -------------------- inanite – ye’inanite
Децо, где је ваш тата? ልጆች---እ-ን--አባ---ት---? ል--- የ---- አ-- የ- ነ-- ል-ች- የ-ና-ተ አ-ት የ- ነ-? --------------------- ልጆች! የእናንተ አባት የት ነው? 0
l-jo--i!-ye--nani---ābat-----i n--i? l------- y--------- ā---- y--- n---- l-j-c-i- y-’-n-n-t- ā-a-i y-t- n-w-? ------------------------------------ lijochi! ye’inanite ābati yeti newi?
Децо, где је ваша мама? ልጆ-!-የእናንተ-እ-- የት---? ል--- የ---- እ-- የ- ና-- ል-ች- የ-ና-ተ እ-ት የ- ና-? --------------------- ልጆች! የእናንተ እናት የት ናት? 0
l-j-chi- -----an-t---nati -e-i --t-? l------- y--------- i---- y--- n---- l-j-c-i- y-’-n-n-t- i-a-i y-t- n-t-? ------------------------------------ lijochi! ye’inanite inati yeti nati?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!