Рјечник

sr Радити   »   am መሥራት

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [ሃምሣ አምስት]

55 [ሃምሣ አምስት]

መሥራት

[ስራ]

Можете кликнути на свако празно да бисте видели текст или:   

српски амхарски Игра Више
Шта сте по занимању? ምን-- ነ- የ----？ ምንድን ነው የሚሰሩት？ 0
ስራስራ
Мој муж је по занимању доктор. ባሌ ዶ--- ነ-። ባሌ ዶክተር ነው። 0
ምን-- ነ- የ----？ምንድን ነው የሚሰሩት？
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. እኔ ግ-- ቀ- ነ---- እ----። እኔ ግማሽ ቀን ነርስነት እሰራለው። 0
ምን-- ነ- የ----？ምንድን ነው የሚሰሩት？
   
Ускоро ћемо добити пензију. በቅ-- ጡ-- እ-----። በቅርቡ ጡርታ እንወጣለን። 0
ባሌ ዶ--- ነ-።ባሌ ዶክተር ነው።
Али су порези високи. ግን ግ-- ከ--- ነ-። ግን ግብሩ ከፍተኛ ነው። 0
ባሌ ዶ--- ነ-።ባሌ ዶክተር ነው።
И здравствено осигурање је високо. እና የ-- ዋ----- ው- ነ-። እና የጤና ዋስትናውም ውድ ነው። 0
እኔ ግ-- ቀ- ነ---- እ----።እኔ ግማሽ ቀን ነርስነት እሰራለው።
   
Шта желиш једном постати? ወደ-- ም- መ-- ት-----/ሽ? ወደፊት ምን መሆን ትፈልጋለህ/ሽ? 0
እኔ ግ-- ቀ- ነ---- እ----።እኔ ግማሽ ቀን ነርስነት እሰራለው።
Ја желим постати инжењер. መሐ--- መ-- እ-----። መሐንዲስ መሆን እፈልጋለው። 0
በቅ-- ጡ-- እ-----።በቅርቡ ጡርታ እንወጣለን።
Желим да студирам на универзитету. ዩን---- መ-- እ-----። ዩንቨርስቲ መማር እፈልጋለው። 0
በቅ-- ጡ-- እ-----።በቅርቡ ጡርታ እንወጣለን።
   
Ја сам приправник. እኔ ተ---- ነ-። እኔ ተለማማጂ ነኝ። 0
ግን ግ-- ከ--- ነ-።ግን ግብሩ ከፍተኛ ነው።
Ја не зарађујем много. ብዙ አ------። ብዙ አይከፈለኝም። 0
ግን ግ-- ከ--- ነ-።ግን ግብሩ ከፍተኛ ነው።
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. በሌ- አ-- እ-------- ነ-። በሌላ አገር እየተለማመደኩኝ ነው። 0
እና የ-- ዋ----- ው- ነ-።እና የጤና ዋስትናውም ውድ ነው።
   
Ово је мој шеф. ያ የ- አ-- ነ-። ያ የኔ አለቃ ነው። 0
እና የ-- ዋ----- ው- ነ-።እና የጤና ዋስትናውም ውድ ነው።
Имам драге колеге. እኔ ጥ- ባ----- አ--። እኔ ጥሩ ባልደረቦች አሉኝ። 0
ወደ-- ም- መ-- ት-----/ሽ?ወደፊት ምን መሆን ትፈልጋለህ/ሽ?
У подне увек идемо у кантину. ሁሌ ከ--- በ-- ወ- ካ---- እ-----። ሁሌ ከሰዓት በኋላ ወደ ካፊቴርያ እንሄዳለን። 0
ወደ-- ም- መ-- ት-----/ሽ?ወደፊት ምን መሆን ትፈልጋለህ/ሽ?
   
Ја тражим радно место. ስራ እ----- ነ- ። ስራ እየፈለኩኝ ነው ። 0
መሐ--- መ-- እ-----።መሐንዲስ መሆን እፈልጋለው።
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ለአ-- ያ-- ስ- አ- ነ-። ለአመት ያክል ስራ አጥ ነኝ። 0
መሐ--- መ-- እ-----።መሐንዲስ መሆን እፈልጋለው።
У овој земљи има превише незапослених. በዚ- ሃ-- ው-- ብ- ስ- አ-- አ-። በዚህ ሃገር ውስጥ ብዙ ስራ አጦች አሉ። 0
ዩን---- መ-- እ-----።ዩንቨርስቲ መማር እፈልጋለው።
   

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?