Рјечник

sr нешто морати   »   mr एखादी गोष्ट अनिवार्यपणे करण्यास भाग पडणे

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

७२ [बहात्तर]

72 [Bahāttara]

एखादी गोष्ट अनिवार्यपणे करण्यास भाग पडणे

[ēkhādī gōṣṭa anivāryapaṇē karaṇyāsa bhāga paḍaṇē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
морати एख-द- ----ट कराव-च--ा--े ए---- ग---- क----- ल---- ए-ा-ी ग-ष-ट क-ा-ी- ल-ग-े ------------------------ एखादी गोष्ट करावीच लागणे 0
ēk-ā-ī-g-ṣṭa---r-vī-a l--a-ē ē----- g---- k------- l----- ē-h-d- g-ṣ-a k-r-v-c- l-g-ṇ- ---------------------------- ēkhādī gōṣṭa karāvīca lāgaṇē
Ја морам послати писмо. म-ा--े--त्र प-ठव---- प-----. म-- ह- प--- प------- प------ म-ा ह- प-्- प-ठ-ि-े- प-ह-ज-. ---------------------------- मला हे पत्र पाठविलेच पाहिजे. 0
m-l--h----------ṭhavi--c--pā-i-ē. m--- h- p---- p---------- p------ m-l- h- p-t-a p-ṭ-a-i-ē-a p-h-j-. --------------------------------- malā hē patra pāṭhavilēca pāhijē.
Ја морам платити хотел. म-ा -ॉट-ल-े-बी-----ेच -----े. म-- ह------ ब-- द---- प------ म-ा ह-ट-ल-े ब-ल द-ल-च प-ह-ज-. ----------------------------- मला हॉटेलचे बील दिलेच पाहिजे. 0
Mal--h----a-ē---la-d-l--a p--i-ē. M--- h------- b--- d----- p------ M-l- h-ṭ-l-c- b-l- d-l-c- p-h-j-. --------------------------------- Malā hŏṭēlacē bīla dilēca pāhijē.
Ти мораш рано устати. तू ल--र-उ-ले-पाह---. त- ल--- उ--- प------ त- ल-क- उ-ल- प-ह-ज-. -------------------- तू लवकर उठले पाहिजे. 0
Tū la--k--a---ha-ē---h-jē. T- l------- u----- p------ T- l-v-k-r- u-h-l- p-h-j-. -------------------------- Tū lavakara uṭhalē pāhijē.
Ти мораш пуно радити. त---ू- -ा- क--े --हि--. त- ख-- क-- क--- प------ त- ख-प क-म क-ल- प-ह-ज-. ----------------------- तू खूप काम केले पाहिजे. 0
T------- -ā-- k----pāh-j-. T- k---- k--- k--- p------ T- k-ū-a k-m- k-l- p-h-j-. -------------------------- Tū khūpa kāma kēlē pāhijē.
Ти мораш бити тачан / тачнa. तू वक्-शीर अ-ल- ---ि---. त- व------ अ--- प------- त- व-्-श-र अ-ल- प-ह-ज-स- ------------------------ तू वक्तशीर असले पाहिजेस. 0
T---a-t-ś-r- a---- -āh-----. T- v-------- a---- p-------- T- v-k-a-ī-a a-a-ē p-h-j-s-. ---------------------------- Tū vaktaśīra asalē pāhijēsa.
Он мора напунити резервоар. त्य-ने --- भ--- पा----. त----- ग-- भ--- प------ त-य-न- ग-स भ-ल- प-ह-ज-. ----------------------- त्याने गॅस भरला पाहिजे. 0
Tyā-- gĕ-----ara-ā-p--i--. T---- g--- b------ p------ T-ā-ē g-s- b-a-a-ā p-h-j-. -------------------------- Tyānē gĕsa bharalā pāhijē.
Он мора поправити ауто. त--ा-े का- ---ुस्त--े-- पा-िजे. त----- क-- द------ क--- प------ त-य-न- क-र द-र-स-त क-ल- प-ह-ज-. ------------------------------- त्याने कार दुरुस्त केली पाहिजे. 0
Tyān- --ra--u----- k----p-h---. T---- k--- d------ k--- p------ T-ā-ē k-r- d-r-s-a k-l- p-h-j-. ------------------------------- Tyānē kāra durusta kēlī pāhijē.
Он мора oпрати ауто. त्या---कार ध-तली--ाह-जे. त----- क-- ध---- प------ त-य-न- क-र ध-त-ी प-ह-ज-. ------------------------ त्याने कार धुतली पाहिजे. 0
T-ā-----r---hu-a-- -āh-jē. T---- k--- d------ p------ T-ā-ē k-r- d-u-a-ī p-h-j-. -------------------------- Tyānē kāra dhutalī pāhijē.
Она мора куповати. त--े ख--द-----ी -ा-िज-. त--- ख---- क--- प------ त-न- ख-े-ी क-ल- प-ह-ज-. ----------------------- तिने खरेदी केली पाहिजे. 0
Ti-ē-kh--ē----ē-ī-pāhij-. T--- k------ k--- p------ T-n- k-a-ē-ī k-l- p-h-j-. ------------------------- Tinē kharēdī kēlī pāhijē.
Она мора чистити стан. तिन- -- स----ेले ----जे. त--- घ- स-- क--- प------ त-न- घ- स-फ क-ल- प-ह-ज-. ------------------------ तिने घर साफ केले पाहिजे. 0
Ti-----ara --p-a --l- --hij-. T--- g---- s---- k--- p------ T-n- g-a-a s-p-a k-l- p-h-j-. ----------------------------- Tinē ghara sāpha kēlē pāhijē.
Она мора прати веш. त-------े---त-- प-हिजे-. त--- क--- ध---- प------- त-न- क-ड- ध-त-े प-ह-ज-त- ------------------------ तिने कपडे धुतले पाहिजेत. 0
Tinē k-paḍ--d-u-alē-p--i----. T--- k----- d------ p-------- T-n- k-p-ḍ- d-u-a-ē p-h-j-t-. ----------------------------- Tinē kapaḍē dhutalē pāhijēta.
Ми морамо одмах ићи у школу. आम-ह--लग-च-श-ळ-- ग-ले -ा-ि-े. आ---- ल--- श---- ग--- प------ आ-्-ी ल-े- श-ळ-त ग-ल- प-ह-ज-. ----------------------------- आम्ही लगेच शाळेत गेले पाहिजे. 0
Ām-ī la--c---ā---a-g-l- -ā----. Ā--- l----- ś----- g--- p------ Ā-h- l-g-c- ś-ḷ-t- g-l- p-h-j-. ------------------------------- Āmhī lagēca śāḷēta gēlē pāhijē.
Ми морамо одмах ићи на посао. आम्ह- -गे- क-म-ल--ग--े -ाह-जे. आ---- ल--- क----- ग--- प------ आ-्-ी ल-े- क-म-ल- ग-ल- प-ह-ज-. ------------------------------ आम्ही लगेच कामाला गेले पाहिजे. 0
Ā-hī--ag-ca kāmālā-gē-ē pā---ē. Ā--- l----- k----- g--- p------ Ā-h- l-g-c- k-m-l- g-l- p-h-j-. ------------------------------- Āmhī lagēca kāmālā gēlē pāhijē.
Ми морамо одмах ићи лекару. आ--ह---ग-----क---कड-------प-ह-ज-. आ---- ल--- ड-------- ग--- प------ आ-्-ी ल-े- ड-क-ट-क-े ग-ल- प-ह-ज-. --------------------------------- आम्ही लगेच डॉक्टरकडे गेले पाहिजे. 0
Ā-h---ag-ca ---------ḍē --lē ---i--. Ā--- l----- ḍ---------- g--- p------ Ā-h- l-g-c- ḍ-k-a-a-a-ē g-l- p-h-j-. ------------------------------------ Āmhī lagēca ḍŏkṭarakaḍē gēlē pāhijē.
Ви морате чекати аутобус. तू-बस-------बघ--ली पा-ि-े. त- ब--- व-- ब----- प------ त- ब-च- व-ट ब-ि-ल- प-ह-ज-. -------------------------- तू बसची वाट बघितली पाहिजे. 0
T- --s-cī----- b---i-alī -āh---. T- b----- v--- b-------- p------ T- b-s-c- v-ṭ- b-g-i-a-ī p-h-j-. -------------------------------- Tū basacī vāṭa baghitalī pāhijē.
Ви морате чекати воз. त---्-ेन-ी-----बघि-ली प-----. त- ट------ व-- ब----- प------ त- ट-र-न-ी व-ट ब-ि-ल- प-ह-ज-. ----------------------------- तू ट्रेनची वाट बघितली पाहिजे. 0
Tū-ṭ--nacī---ṭa-b--hi--l--pā-i-ē. T- ṭ------ v--- b-------- p------ T- ṭ-ē-a-ī v-ṭ- b-g-i-a-ī p-h-j-. --------------------------------- Tū ṭrēnacī vāṭa baghitalī pāhijē.
Ви морате чекати такси. त- -ॅ-----ी व-ट ब-ित-ी-पाहिज-. त- ट------- व-- ब----- प------ त- ट-क-स-च- व-ट ब-ि-ल- प-ह-ज-. ------------------------------ तू टॅक्सीची वाट बघितली पाहिजे. 0
Tū--ĕ---cī ---a-ba-h-talī --hijē. T- ṭ------ v--- b-------- p------ T- ṭ-k-ī-ī v-ṭ- b-g-i-a-ī p-h-j-. --------------------------------- Tū ṭĕksīcī vāṭa baghitalī pāhijē.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...