Рјечник

sr нешто смети   »   mr परवानगी असणे

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

७३ [त्र्याहत्तर]

73 [Tryāhattara]

परवानगी असणे

[paravānagī asaṇē]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? त--- --डी---लव----च- -रवा--- आ----ा? त-ल- ग-ड- च-लवण-य-च- परव-नग- आह- क-? त-ल- ग-ड- च-ल-ण-य-च- प-व-न-ी आ-े क-? ------------------------------------ तुला गाडी चालवण्याची परवानगी आहे का? 0
tul- gāḍ- --l-va---c- -a-a-ā-------ē--ā? tulā gāḍī cālavaṇyācī paravānagī āhē kā? t-l- g-ḍ- c-l-v-ṇ-ā-ī p-r-v-n-g- ā-ē k-? ---------------------------------------- tulā gāḍī cālavaṇyācī paravānagī āhē kā?
Смеш ли већ пити алкохол? त-ल- दा-ू --ण--ाच- -र-ान-- -हे-का? त-ल- द-र- प-ण-य-च- परव-नग- आह- क-? त-ल- द-र- प-ण-य-च- प-व-न-ी आ-े क-? ---------------------------------- तुला दारू पिण्याची परवानगी आहे का? 0
T-lā dār--p-ṇ------ar-vā-a-- ā---k-? Tulā dārū piṇyācī paravānagī āhē kā? T-l- d-r- p-ṇ-ā-ī p-r-v-n-g- ā-ē k-? ------------------------------------ Tulā dārū piṇyācī paravānagī āhē kā?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? त----एक--य--े-प-दे----्र--साच- --व--ग- आ-----? त-ल- एकट-य-न- परद-श- प-रव-स-च- परव-नग- आह- क-? त-ल- ए-ट-य-न- प-द-श- प-र-ा-ा-ी प-व-न-ी आ-े क-? ---------------------------------------------- तुला एकट्याने परदेशी प्रवासाची परवानगी आहे का? 0
T--ā ē---yān- --ra-ē-ī pr-vā-ā-ī ---avā---ī-āh- --? Tulā ēkaṭyānē paradēśī pravāsācī paravānagī āhē kā? T-l- ē-a-y-n- p-r-d-ś- p-a-ā-ā-ī p-r-v-n-g- ā-ē k-? --------------------------------------------------- Tulā ēkaṭyānē paradēśī pravāsācī paravānagī āhē kā?
смети प-वानग- ---े परव-नग- द-ण- प-व-न-ी द-ण- ------------ परवानगी देणे 0
P----ān-------ē Paravānagī dēṇē P-r-v-n-g- d-ṇ- --------------- Paravānagī dēṇē
Смемо ли овде пушити? आ--ह- इ-े धु-्र--न --ू -क-- --? आम-ह- इथ- ध-म-रप-न कर- शकत- क-? आ-्-ी इ-े ध-म-र-ा- क-ू श-त- क-? ------------------------------- आम्ही इथे धुम्रपान करू शकतो का? 0
ām-- -------u--a------arū-śa-a----ā? āmhī ithē dhumrapāna karū śakatō kā? ā-h- i-h- d-u-r-p-n- k-r- ś-k-t- k-? ------------------------------------ āmhī ithē dhumrapāna karū śakatō kā?
Сме ли се овде пушити? इथे------प-----ण-य-ची--रव---- -ह---ा? इथ- ध-म-रप-न करण-य-च- परव-नग- आह- क-? इ-े ध-म-र-ा- क-ण-य-च- प-व-न-ी आ-े क-? ------------------------------------- इथे धुम्रपान करण्याची परवानगी आहे का? 0
I--- ---mr----- k--a--ācī------ā-a-- āh---ā? Ithē dhumrapāna karaṇyācī paravānagī āhē kā? I-h- d-u-r-p-n- k-r-ṇ-ā-ī p-r-v-n-g- ā-ē k-? -------------------------------------------- Ithē dhumrapāna karaṇyācī paravānagī āhē kā?
Сме ли се платити кредитном картицом? ए--दा--ोणी ---े-ी- का-्ड-- पैसे-----शक-ो --? एख-द- क-ण- क-र-ड-ट क-र-डन- प-स- द-ऊ शकत- क-? ए-ा-ा क-ण- क-र-ड-ट क-र-ड-े प-स- द-ऊ श-त- क-? -------------------------------------------- एखादा कोणी क्रेडीट कार्डने पैसे देऊ शकतो का? 0
Ēk-ā---k-ṇī-k--ḍīṭ- k---an- --i-- dē'----------ā? Ēkhādā kōṇī krēḍīṭa kārḍanē paisē dē'ū śakatō kā? Ē-h-d- k-ṇ- k-ē-ī-a k-r-a-ē p-i-ē d-'- ś-k-t- k-? ------------------------------------------------- Ēkhādā kōṇī krēḍīṭa kārḍanē paisē dē'ū śakatō kā?
Сме ли се платити чеком? एखाद- क--ी--ना-ेश-ने -ैस--------त- --? एख-द- क-ण- धन-द-श-न- प-स- द-ऊ शकत- क-? ए-ा-ा क-ण- ध-ा-े-ा-े प-स- द-ऊ श-त- क-? -------------------------------------- एखादा कोणी धनादेशाने पैसे देऊ शकतो का? 0
Ē-hād- --ṇī d--nād-ś-nē-pai-ē-dē'- -a--tō-k-? Ēkhādā kōṇī dhanādēśānē paisē dē'ū śakatō kā? Ē-h-d- k-ṇ- d-a-ā-ē-ā-ē p-i-ē d-'- ś-k-t- k-? --------------------------------------------- Ēkhādā kōṇī dhanādēśānē paisē dē'ū śakatō kā?
Сме ли се платити само готовином? एखाद- ---ी -क-त रोखच----- -----क-ो -ा? एख-द- क-ण- फक-त र-खच प-स- द-ऊ शकत- क-? ए-ा-ा क-ण- फ-्- र-ख- प-स- द-ऊ श-त- क-? -------------------------------------- एखादा कोणी फक्त रोखच पैसे देऊ शकतो का? 0
Ēkhā-ā k-ṇī----k-a-r--hac- --isē -ē---ś-k--ō--ā? Ēkhādā kōṇī phakta rōkhaca paisē dē'ū śakatō kā? Ē-h-d- k-ṇ- p-a-t- r-k-a-a p-i-ē d-'- ś-k-t- k-? ------------------------------------------------ Ēkhādā kōṇī phakta rōkhaca paisē dē'ū śakatō kā?
Смем ли телефонирати? मी-फ------ क-? म- फ-न कर- क-? म- फ-न क-ू क-? -------------- मी फोन करू का? 0
M- ----- ---- k-? Mī phōna karū kā? M- p-ō-a k-r- k-? ----------------- Mī phōna karū kā?
Смем ли нешто питати? म--काही व-------ा? म- क-ह- व-च-र- क-? म- क-ह- व-च-र- क-? ------------------ मी काही विचारू का? 0
Mī--āhī---c-rū-kā? Mī kāhī vicārū kā? M- k-h- v-c-r- k-? ------------------ Mī kāhī vicārū kā?
Смем ли нешто рећи? मी-क-ही बो-- --? म- क-ह- ब-ल- क-? म- क-ह- ब-ल- क-? ---------------- मी काही बोलू का? 0
M- ---- -ōl----? Mī kāhī bōlū kā? M- k-h- b-l- k-? ---------------- Mī kāhī bōlū kā?
Он не сме спавати у парку. त्-ाला--द-या--त-झ---्-ाच--पर--नगी--ा--. त-य-ल- उद-य-न-त झ-पण-य-च- परव-नग- न-ह-. त-य-ल- उ-्-ा-ा- झ-प-्-ा-ी प-व-न-ी न-ह-. --------------------------------------- त्याला उद्यानात झोपण्याची परवानगी नाही. 0
T-āl- -dyā--t---hō--ṇ---ī para-ā-agī n--ī. Tyālā udyānāta jhōpaṇyācī paravānagī nāhī. T-ā-ā u-y-n-t- j-ō-a-y-c- p-r-v-n-g- n-h-. ------------------------------------------ Tyālā udyānāta jhōpaṇyācī paravānagī nāhī.
Он не сме спавати у ауту. त्य-----ाडी- -ोप-्--ची -र--न-ी ना--. त-य-ल- ग-ड-त झ-पण-य-च- परव-नग- न-ह-. त-य-ल- ग-ड-त झ-प-्-ा-ी प-व-न-ी न-ह-. ------------------------------------ त्याला गाडीत झोपण्याची परवानगी नाही. 0
T-āl- -āḍī-- --ō--ṇyā-ī-p--avāna-ī-n-h-. Tyālā gāḍīta jhōpaṇyācī paravānagī nāhī. T-ā-ā g-ḍ-t- j-ō-a-y-c- p-r-v-n-g- n-h-. ---------------------------------------- Tyālā gāḍīta jhōpaṇyācī paravānagī nāhī.
Он не сме спавати на железничкој станици. त्य--- रेल-वे---टे-नव--झोपण्याची परव-न-- ----. त-य-ल- र-ल-व- स-ट-शनवर झ-पण-य-च- परव-नग- न-ह-. त-य-ल- र-ल-व- स-ट-श-व- झ-प-्-ा-ी प-व-न-ी न-ह-. ---------------------------------------------- त्याला रेल्वे स्टेशनवर झोपण्याची परवानगी नाही. 0
Tyāl- r-l-ē -----nav--a ---p-ṇ--c- -a-avā-a-- nāhī. Tyālā rēlvē sṭēśanavara jhōpaṇyācī paravānagī nāhī. T-ā-ā r-l-ē s-ē-a-a-a-a j-ō-a-y-c- p-r-v-n-g- n-h-. --------------------------------------------------- Tyālā rēlvē sṭēśanavara jhōpaṇyācī paravānagī nāhī.
Смемо ли сести? आम--ी -------ो-का? आम-ह- बस- शकत- क-? आ-्-ी ब-ू श-त- क-? ------------------ आम्ही बसू शकतो का? 0
Ā--- ---- śa-at--kā? Āmhī basū śakatō kā? Ā-h- b-s- ś-k-t- k-? -------------------- Āmhī basū śakatō kā?
Смемо ли добити јеловник? आ-्ह-ं-- म--------ळ- श--ल क-? आम-ह--ल- म-न-य- म-ळ- शक-ल क-? आ-्-ा-ल- म-न-य- म-ळ- श-े- क-? ----------------------------- आम्हांला मेन्यू मिळू शकेल का? 0
Ām-ān-ā-mēn--ū -i-- --kēl--kā? Āmhānlā mēn'yū miḷū śakēla kā? Ā-h-n-ā m-n-y- m-ḷ- ś-k-l- k-? ------------------------------ Āmhānlā mēn'yū miḷū śakēla kā?
Можемо ли платити одвојено? आ---- व-गळ- -ेगळे प-स- द---शक----ा? आम-ह- व-गळ- व-गळ- प-स- द-ऊ शकत- क-? आ-्-ी व-ग-े व-ग-े प-स- द-ऊ श-त- क-? ----------------------------------- आम्ही वेगळे वेगळे पैसे देऊ शकतो का? 0
Ā-h--vē-a-ē vēga-ē -ai-ē-dē'ū -aka-ō--ā? Āmhī vēgaḷē vēgaḷē paisē dē'ū śakatō kā? Ā-h- v-g-ḷ- v-g-ḷ- p-i-ē d-'- ś-k-t- k-? ---------------------------------------- Āmhī vēgaḷē vēgaḷē paisē dē'ū śakatō kā?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!