Рјечник

sr Разгледање града   »   cs Prohlídka města

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [čtyřicet dva]

Prohlídka města

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? J--tr------o--vře-a ----dě--? Je tržnice otevřena v neděli? J- t-ž-i-e o-e-ř-n- v n-d-l-? ----------------------------- Je tržnice otevřena v neděli? 0
Да ли је сајам отворен понедељком? J---ý-t--iš-ě-otevř--o-v p--dělí? Je výstaviště otevřeno v pondělí? J- v-s-a-i-t- o-e-ř-n- v p-n-ě-í- --------------------------------- Je výstaviště otevřeno v pondělí? 0
Да ли је изложба отворена уторком? J------a----sí---t----n- v-ú-erý? Je výstavní síň otevřena v úterý? J- v-s-a-n- s-ň o-e-ř-n- v ú-e-ý- --------------------------------- Je výstavní síň otevřena v úterý? 0
Да ли је зоолошки врт отворен средом? M- zoo----ck--z-hr------ s---d--o-----n-? Má zoologická zahrada ve středu otevřeno? M- z-o-o-i-k- z-h-a-a v- s-ř-d- o-e-ř-n-? ----------------------------------------- Má zoologická zahrada ve středu otevřeno? 0
Да ли је музеј отворен четвртком? M--m--e-m ---č-v---k-ote--eno? Má muzeum ve čtvrtek otevřeno? M- m-z-u- v- č-v-t-k o-e-ř-n-? ------------------------------ Má muzeum ve čtvrtek otevřeno? 0
Да ли је галерија отворена петком? M- ---e--- - páte- ot-v-e-o? Má galerie v pátek otevřeno? M- g-l-r-e v p-t-k o-e-ř-n-? ---------------------------- Má galerie v pátek otevřeno? 0
Да ли се сме фотографисати? M--e----ta-y-fot--rafo-a-? Může se tady fotografovat? M-ž- s- t-d- f-t-g-a-o-a-? -------------------------- Může se tady fotografovat? 0
Мора ли се платити улаз? Mus- -----atit--st--? Musí se platit vstup? M-s- s- p-a-i- v-t-p- --------------------- Musí se platit vstup? 0
Колико кошта улаз? Kol-- s-ojí--st--? Kolik stojí vstup? K-l-k s-o-í v-t-p- ------------------ Kolik stojí vstup? 0
Има ли попуст за групе? P--k--uj- s--s-u----v- s-e--? Poskytuje se skupinová sleva? P-s-y-u-e s- s-u-i-o-á s-e-a- ----------------------------- Poskytuje se skupinová sleva? 0
Има ли попуст за децу? P-s---uj- s----------o d--i? Poskytuje se sleva pro děti? P-s-y-u-e s- s-e-a p-o d-t-? ---------------------------- Poskytuje se sleva pro děti? 0
Има ли попуст за студенте? P-sk--uj- se -tude-t--á--leva? Poskytuje se studentská sleva? P-s-y-u-e s- s-u-e-t-k- s-e-a- ------------------------------ Poskytuje se studentská sleva? 0
Каква је то зграда? C- j- ---z- -udo-u? Co je to za budovu? C- j- t- z- b-d-v-? ------------------- Co je to za budovu? 0
Колико је стара та зграда? J-- s-ará-je ta-----va? Jak stará je ta budova? J-k s-a-á j- t- b-d-v-? ----------------------- Jak stará je ta budova? 0
Тко је саградио ту зграду? K----u bu-----po-----l? Kdo tu budovu postavil? K-o t- b-d-v- p-s-a-i-? ----------------------- Kdo tu budovu postavil? 0
Ја се интересујем за архитектуру. Z--í--- se-o ----i---tu--. Zajímám se o architekturu. Z-j-m-m s- o a-c-i-e-t-r-. -------------------------- Zajímám se o architekturu. 0
Ја се интересујем за уметност. Za-ím------- u---í. Zajímám se o umění. Z-j-m-m s- o u-ě-í- ------------------- Zajímám se o umění. 0
Ја се интересујем за сликарство. Za---á- s--o---lí--tv-. Zajímám se o malířství. Z-j-m-m s- o m-l-ř-t-í- ----------------------- Zajímám se o malířství. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!