Рјечник

sr Разгледање града   »   he ‫סיור בעיר‬

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

‫42 [ארבעים ושתיים]‬

42 [arba\'im ushtaim]

‫סיור בעיר‬

[siur ba'ir]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? ‫ה-- ה--- פ--- ב--- ר----?‬ ‫האם השוק פתוח בימי ראשון?‬ 0
h-'i- h----- p----- b---- r-'s---? ha--- h----- p----- b---- r------? ha'im hashuq patuax bimey ri'shon? h-'i- h-s-u- p-t-a- b-m-y r-'s-o-? --'-------------------------'----?
Да ли је сајам отворен понедељком? ‫ה-- ה---- פ--- ב--- ש--?‬ ‫האם היריד פתוח בימי שני?‬ 0
h-'i- h------ p----- b---- s----? ha--- h------ p----- b---- s----? ha'im hayarid patuax bimey sheni? h-'i- h-y-r-d p-t-a- b-m-y s-e-i? --'-----------------------------?
Да ли је изложба отворена уторком? ‫ה-- ה------ פ---- ב--- ש----?‬ ‫האם התערוכה פתוחה בימי שלישי?‬ 0
h-'i- h---'a------ p----- b---- s------? ha--- h----------- p----- b---- s------? ha'im hata'arukhah ptuxah bimey shlishi? h-'i- h-t-'a-u-h-h p-u-a- b-m-y s-l-s-i? --'-------'----------------------------?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? ‫ה-- ג- ה---- פ--- ב--- ר----?‬ ‫האם גן החיות פתוח בימי רביעי?‬ 0
h-'i- g-- h------ p----- b---- r---'i? ha--- g-- h------ p----- b---- r-----? ha'im gan haxayot patuax bimey revi'i? h-'i- g-n h-x-y-t p-t-a- b-m-y r-v-'i? --'--------------------------------'-?
Да ли је музеј отворен четвртком? ‫ה-- ה------- פ--- ב--- ח----?‬ ‫האם המוזיאון פתוח בימי חמישי?‬ 0
h-'i- h------'o- p----- b---- x------? ha--- h--------- p----- b---- x------? ha'im hamuzey'on patuax bimey xamishi? h-'i- h-m-z-y'o- p-t-a- b-m-y x-m-s-i? --'----------'-----------------------?
Да ли је галерија отворена петком? ‫ה-- ה----- פ---- ב--- ש---?‬ ‫האם הגלריה פתוחה בימי שישי?‬ 0
h-'i- h--------- p----- b---- s-----? ha--- h--------- p----- b---- s-----? ha'im hagaleriah ptuxah bimey shishi? h-'i- h-g-l-r-a- p-u-a- b-m-y s-i-h-? --'---------------------------------?
Да ли се сме фотографисати? ‫מ--- ל---?‬ ‫מותר לצלם?‬ 0
m---- l-------? mu--- l-------? mutar letsalem? m-t-r l-t-a-e-? --------------?
Мора ли се платити улаз? ‫ה-- ה----- ב-----?‬ ‫האם הכניסה בתשלום?‬ 0
h-'i- h------- b--------? ha--- h------- b--------? ha'im haknisah betashlum? h-'i- h-k-i-a- b-t-s-l-m? --'---------------------?
Колико кошта улаз? ‫כ-- ע--- ה-----?‬ ‫כמה עולה הכניסה?‬ 0
k---- o--- h-------? ka--- o--- h-------? kamah olah haknisah? k-m-h o-a- h-k-i-a-? -------------------?
Има ли попуст за групе? ‫י- ה--- ל------?‬ ‫יש הנחה לקבוצות?‬ 0
y--- h------ l'q------? ye-- h------ l--------? yesh hanaxah l'qvutsot? y-s- h-n-x-h l'q-u-s-t? --------------'-------?
Има ли попуст за децу? ‫י- ה--- ל-----?‬ ‫יש הנחה לילדים?‬ 0
y--- h------ l-'l----? ye-- h------ l-------? yesh hanaxah li'ladim? y-s- h-n-x-h l-'l-d-m? ---------------'-----?
Има ли попуст за студенте? ‫י- ה--- ל--------?‬ ‫יש הנחה לסטודנטים?‬ 0
y--- h------ l's--------? ye-- h------ l----------? yesh hanaxah l'studentim? y-s- h-n-x-h l's-u-e-t-m? --------------'---------?
Каква је то зграда? ‫ל-- מ--- ה----- ה--?‬ ‫למה משמש הבניין הזה?‬ 0
l---- m-------- h------- h----? le--- m-------- h------- h----? lemah meshamesh habinyan hazeh? l-m-h m-s-a-e-h h-b-n-a- h-z-h? ------------------------------?
Колико је стара та зграда? ‫מ-- נ--- ה-----?‬ ‫מתי נבנה הבניין?‬ 0
m---- n----- h-------? ma--- n----- h-------? matay nivnah habinyan? m-t-y n-v-a- h-b-n-a-? ---------------------?
Тко је саградио ту зграду? ‫מ- ב-- א- ה-----?‬ ‫מי בנה את הבניין?‬ 0
m- b---- e- h-------? mi b---- e- h-------? mi banah et habinyan? m- b-n-h e- h-b-n-a-? --------------------?
Ја се интересујем за архитектуру. ‫א-- מ------ / נ- ב----------.‬ ‫אני מתעניין / נת בארכיטקטורה.‬ 0
a-- m--'a----/m--'a------ b'a------------. an- m--------/m---------- b--------------. ani mit'anien/mit'anienet b'arkhiteqturah. a-i m-t'a-i-n/m-t'a-i-n-t b'a-k-i-e-t-r-h. -------'-----/---'---------'-------------.
Ја се интересујем за уметност. ‫א-- מ------ / נ- ב-----.‬ ‫אני מתעניין / נת באמנות.‬ 0
a-- m--'a----/m--'a------ b'o-----. an- m--------/m---------- b-------. ani mit'anien/mit'anienet b'omanut. a-i m-t'a-i-n/m-t'a-i-n-t b'o-a-u-. -------'-----/---'---------'------.
Ја се интересујем за сликарство. ‫א-- מ------ / נ- ב----.‬ ‫אני מתעניין / נת בציור.‬ 0
a-- m--'a----/m--'a------ b't----. an- m--------/m---------- b------. ani mit'anien/mit'anienet b'tsiur. a-i m-t'a-i-n/m-t'a-i-n-t b't-i-r. -------'-----/---'---------'-----.

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!