Рјечник

sr Разгледање града   »   bg Разглеждане на града

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [четирийсет и две]

42 [chetiriyset i dve]

Разглеждане на града

[Razglezhdane na grada]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? П-зарът---в-ре--ли - в -еделя? П------ о------ л- е в н------ П-з-р-т о-в-р-н л- е в н-д-л-? ------------------------------ Пазарът отворен ли е в неделя? 0
P-z-r-t -----en-li--e v---del-a? P------ o------ l- y- v n------- P-z-r-t o-v-r-n l- y- v n-d-l-a- -------------------------------- Pazaryt otvoren li ye v nedelya?
Да ли је сајам отворен понедељком? П-н---ът-от-ор-н-ли-е в --н-д----к? П------- о------ л- е в п---------- П-н-и-ъ- о-в-р-н л- е в п-н-д-л-и-? ----------------------------------- Панаирът отворен ли е в понеделник? 0
Pa-a---t--t--r-n -i-ye - p-n-d---i-? P------- o------ l- y- v p---------- P-n-i-y- o-v-r-n l- y- v p-n-d-l-i-? ------------------------------------ Panairyt otvoren li ye v ponedelnik?
Да ли је изложба отворена уторком? Изложба-- от-орена -и-е -ъв -то--ик? И-------- о------- л- е в-- в------- И-л-ж-а-а о-в-р-н- л- е в-в в-о-н-к- ------------------------------------ Изложбата отворена ли е във вторник? 0
I--oz-bata -t-----a -i y- vyv-v------? I--------- o------- l- y- v-- v------- I-l-z-b-t- o-v-r-n- l- y- v-v v-o-n-k- -------------------------------------- Izlozhbata otvorena li ye vyv vtornik?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Зоопар--т-отво-е---и --в-с----? З-------- о------ л- е в с----- З-о-а-к-т о-в-р-н л- е в с-я-а- ------------------------------- Зоопаркът отворен ли е в сряда? 0
Z-o-a-ky- ---o----li-y--v --yada? Z-------- o------ l- y- v s------ Z-o-a-k-t o-v-r-n l- y- v s-y-d-? --------------------------------- Zooparkyt otvoren li ye v sryada?
Да ли је музеј отворен четвртком? Муз-ят о---р-- ли - в-ч-твър---? М----- о------ л- е в ч--------- М-з-я- о-в-р-н л- е в ч-т-ъ-т-к- -------------------------------- Музеят отворен ли е в четвъртък? 0
Mu----t-o---re---i-y- v chet---ty-? M------ o------ l- y- v c---------- M-z-y-t o-v-r-n l- y- v c-e-v-r-y-? ----------------------------------- Muzeyat otvoren li ye v chetvyrtyk?
Да ли је галерија отворена петком? Г-лерият---тв-р-на -и-е ---е-ъ-? Г-------- о------- л- е в п----- Г-л-р-я-а о-в-р-н- л- е в п-т-к- -------------------------------- Галерията отворена ли е в петък? 0
Gal-----ta --v--en---i--e-- p--y-? G--------- o------- l- y- v p----- G-l-r-y-t- o-v-r-n- l- y- v p-t-k- ---------------------------------- Galeriyata otvorena li ye v petyk?
Да ли се сме фотографисати? Може -- -- -- с---а? М--- л- д- с- с----- М-ж- л- д- с- с-и-а- -------------------- Може ли да се снима? 0
M-z-e--i--a--e--ni-a? M---- l- d- s- s----- M-z-e l- d- s- s-i-a- --------------------- Mozhe li da se snima?
Мора ли се платити улаз? Т-яб---ли-да ----л--- --од? Т----- л- д- с- п---- в---- Т-я-в- л- д- с- п-а-а в-о-? --------------------------- Трябва ли да се плаща вход? 0
T--a--a--i--a s- -las-cha-v-h--? T------ l- d- s- p------- v----- T-y-b-a l- d- s- p-a-h-h- v-h-d- -------------------------------- Tryabva li da se plashcha vkhod?
Колико кошта улаз? Кол-о -----а--х-дът? К---- с----- в------ К-л-о с-р-в- в-о-ъ-? -------------------- Колко струва входът? 0
Ko-------u-a---hodyt? K---- s----- v------- K-l-o s-r-v- v-h-d-t- --------------------- Kolko struva vkhodyt?
Има ли попуст за групе? И-а----н--а-ен-е з- --у--? И-- л- н-------- з- г----- И-а л- н-м-л-н-е з- г-у-и- -------------------------- Има ли намаление за групи? 0
I-- ---n-m-l-ni- -- -ru-i? I-- l- n-------- z- g----- I-a l- n-m-l-n-e z- g-u-i- -------------------------- Ima li namalenie za grupi?
Има ли попуст за децу? Им- ли на-а---ие з--де--? И-- л- н-------- з- д---- И-а л- н-м-л-н-е з- д-ц-? ------------------------- Има ли намаление за деца? 0
Im- -i na--len-e z- de---? I-- l- n-------- z- d----- I-a l- n-m-l-n-e z- d-t-a- -------------------------- Ima li namalenie za detsa?
Има ли попуст за студенте? Им- л- --м-лени- -а-с--ден--? И-- л- н-------- з- с-------- И-а л- н-м-л-н-е з- с-у-е-т-? ----------------------------- Има ли намаление за студенти? 0
I-a----n-m-l--ie-----tude---? I-- l- n-------- z- s-------- I-a l- n-m-l-n-e z- s-u-e-t-? ----------------------------- Ima li namalenie za studenti?
Каква је то зграда? Ка----- -а-- -г--да? К---- е т--- с------ К-к-а е т-з- с-р-д-? -------------------- Каква е тази сграда? 0
Ka----y--ta----gra--? K---- y- t--- s------ K-k-a y- t-z- s-r-d-? --------------------- Kakva ye tazi sgrada?
Колико је стара та зграда? К-л----т--- е--г-а-а-а? К---- с---- е с-------- К-л-о с-а-а е с-р-д-т-? ----------------------- Колко стара е сградата? 0
K-lko----ra -e --ra--t-? K---- s---- y- s-------- K-l-o s-a-a y- s-r-d-t-? ------------------------ Kolko stara ye sgradata?
Тко је саградио ту зграду? Кой --по-тр----сграда-а? К-- е п------- с-------- К-й е п-с-р-и- с-р-д-т-? ------------------------ Кой е построил сградата? 0
K----e postroi- s-r-d-ta? K-- y- p------- s-------- K-y y- p-s-r-i- s-r-d-t-? ------------------------- Koy ye postroil sgradata?
Ја се интересујем за архитектуру. А--с--и--ере---ам-о----хи-е--ура. А- с- и---------- о- а----------- А- с- и-т-р-с-в-м о- а-х-т-к-у-а- --------------------------------- Аз се интересувам от архитектура. 0
A- s- --t-r-s-------------t-ktur-. A- s- i---------- o- a------------ A- s- i-t-r-s-v-m o- a-k-i-e-t-r-. ---------------------------------- Az se interesuvam ot arkhitektura.
Ја се интересујем за уметност. А--се ин-------ам--т из-у---о. А- с- и---------- о- и-------- А- с- и-т-р-с-в-м о- и-к-с-в-. ------------------------------ Аз се интересувам от изкуство. 0
A- se-inte-esuv-m-o- -zk----o. A- s- i---------- o- i-------- A- s- i-t-r-s-v-m o- i-k-s-v-. ------------------------------ Az se interesuvam ot izkustvo.
Ја се интересујем за сликарство. А--се --т--е--ва- от-----п--. А- с- и---------- о- ж------- А- с- и-т-р-с-в-м о- ж-в-п-с- ----------------------------- Аз се интересувам от живопис. 0
A--s- --t-resuvam--t -h-----s. A- s- i---------- o- z-------- A- s- i-t-r-s-v-m o- z-i-o-i-. ------------------------------ Az se interesuvam ot zhivopis.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!