Рјечник

sr Негација 2   »   cs Zápor 2

65 [шездесет и пет]

Негација 2

Негација 2

65 [šedesát pět]

Zápor 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Да ли је прстен скуп? Je te--prs--n-d---ý? J- t-- p----- d----- J- t-n p-s-e- d-a-ý- -------------------- Je ten prsten drahý? 0
Не, он кошта само стотину евра. N-- s--jí---n s------o. N-- s---- j-- s-- e---- N-, s-o-í j-n s-o e-r-. ----------------------- Ne, stojí jen sto euro. 0
Али ја имам само педесет. Ale--á--á- j-n---des--. A-- j- m-- j-- p------- A-e j- m-m j-n p-d-s-t- ----------------------- Ale já mám jen padesát. 0
Јеси ли већ готов / готовa? Js---ž-h-t--ý-/-hoto-á? J-- u- h----- / h------ J-i u- h-t-v- / h-t-v-? ----------------------- Jsi už hotový / hotová? 0
Не, још не. Ne- ješ-----. N-- j---- n-- N-, j-š-ě n-. ------------- Ne, ještě ne. 0
Али сам ускоро готов / готова. Al- -ž b-z----du hotový. A-- u- b--- b--- h------ A-e u- b-z- b-d- h-t-v-. ------------------------ Ale už brzo budu hotový. 0
Желиш ли још супе? Ch--š--ešt---o-év--? C---- j---- p------- C-c-š j-š-ě p-l-v-u- -------------------- Chceš ještě polévku? 0
Не, не желим више. Ne-----n-ch-i. N-- u- n------ N-, u- n-c-c-. -------------- Ne, už nechci. 0
Али још један сладолед. Al---h-i-ještě-z-rz----. A-- c--- j---- z-------- A-e c-c- j-š-ě z-r-l-n-. ------------------------ Ale chci ještě zmrzlinu. 0
Станујеш ли већ дуго овде? B----š tady už---ou-o? B----- t--- u- d------ B-d-í- t-d- u- d-o-h-? ---------------------- Bydlíš tady už dlouho? 0
Не, тек један месец. Ne, t-p--- je-e--m----. N-- t----- j---- m----- N-, t-p-v- j-d-n m-s-c- ----------------------- Ne, teprve jeden měsíc. 0
Али већ познајем много људи. A-e---á--u- --dně lidí. A-- z--- u- h---- l---- A-e z-á- u- h-d-ě l-d-. ----------------------- Ale znám už hodně lidí. 0
Путујеш ли сутра кући? Po-edeš zí-ra ---ů? P------ z---- d---- P-j-d-š z-t-a d-m-? ------------------- Pojedeš zítra domů? 0
Не, тек за викенд. N-, až-o -í---du. N-- a- o v------- N-, a- o v-k-n-u- ----------------- Ne, až o víkendu. 0
Али се враћам већ у недељу. Al- -ři-ed--z-átk- u--v-n-d-l-. A-- p------ z----- u- v n------ A-e p-i-e-u z-á-k- u- v n-d-l-. ------------------------------- Ale přijedu zpátky už v neděli. 0
Да ли је твоја ћерка већ одрасла? J- --oj- dc-r- už-dospěl-? J- t---- d---- u- d------- J- t-o-e d-e-a u- d-s-ě-á- -------------------------- Je tvoje dcera už dospělá? 0
Не, она има тек седамнаест година. N-,-j--j--t----e-s--mná-t. N-- j- j- t----- s-------- N-, j- j- t-p-v- s-d-n-c-. -------------------------- Ne, je jí teprve sedmnáct. 0
Али она већ има момка. A-- u---á -ří-e--. A-- u- m- p------- A-e u- m- p-í-e-e- ------------------ Ale už má přítele. 0

Шта нам речи говоре

на свету постојe милиони књига. Колико их је до данас написано, тачно се не зна. У њима се налази огромно знање. Када би их неко све прочитао, знао би о животу много тога. Зато што нам књиге показују на који начин се мења свет у коме живимо. Свака време има своје књиге. Из њих се може сазнати шта је људима важно. На жалост, нема никога ко би могао прочитати сваку књигу. Али, модерна технологија нам може помоћи у анализи књига. Путем дигитализације књиге се могу чувати електронским путем - као и подаци. Потом се њихов садржај може анализирати. На тај начин лингвисти долазе до тога како се језик мењао. Још је занимљивије бројати колико се често поједине речи употребљавају. На тај начин се може препознати значај извесних ствари. Научници су проучили преко пет милиона књига. У питању су биле књиге из последњих пет векова. При том је анализирано 500 милијарди речи. Фреквентност речи показала је како су људи некада живели, а како живе данас. У језику се огледају идеје и трендови. Реч мушкарци , на пример, је изгубила на значењу. У данашње време користи се много ређе него у прошлости. Употреба речи жене , напротив, све више добија на значају. Кад посматрамо речи, такође можемо доћи до тога шта радо једемо. Педесетих година је реч сладолед била врло важна. Онда су на популарности добиле речи пица и паста . Већ неколико година је популаран појам суши . За све који воле језике има једна добра вест ... Из године у годину, језик добија све више речи!