Рјечник

sr Везници 2   »   cs Spojky 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [devadesát pět]

Spojky 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Од када она не ради више? Od-k-y n-p-ac-j-? O- k-- n--------- O- k-y n-p-a-u-e- ----------------- Od kdy nepracuje? 0
Од њене удаје? O--t- dob----o-se-v-al-? O- t- d---- c- s- v----- O- t- d-b-, c- s- v-a-a- ------------------------ Od té doby, co se vdala? 0
Да, она не ради више од када се удала. Ano- -e-r-c----od t- --b-,----s- -d-la. A--- n-------- o- t- d---- c- s- v----- A-o- n-p-a-u-e o- t- d-b-, c- s- v-a-a- --------------------------------------- Ano, nepracuje od té doby, co se vdala. 0
Од када се удала, она не ради више. O- té d---,-co ---vd-la---e----u--. O- t- d---- c- s- v----- n--------- O- t- d-b-, c- s- v-a-a- n-p-a-u-e- ----------------------------------- Od té doby, co se vdala, nepracuje. 0
Од када се они познају, срећни су. Od--- ---y---o----p-z-al-----ou šť-s--í. O- t- d---- c- s- p------- j--- š------- O- t- d-b-, c- s- p-z-a-i- j-o- š-a-t-í- ---------------------------------------- Od té doby, co se poznali, jsou šťastní. 0
Од када имају децу, излазе ређе. O- t- ----- ---m-j--děti, n-ch--í č--t- -o-s-o-ečn-s--. O- t- d---- c- m--- d---- n------ č---- d- s----------- O- t- d-b-, c- m-j- d-t-, n-c-o-í č-s-o d- s-o-e-n-s-i- ------------------------------------------------------- Od té doby, co mají děti, nechodí často do společnosti. 0
Када ће она телефонирати? K-- te-efo-u--? K-- t---------- K-y t-l-f-n-j-? --------------- Kdy telefonuje? 0
За време вожње? Za -íz--? Z- j----- Z- j-z-y- --------- Za jízdy? 0
Да, док вози ауто. A--, --i---zení. A--- p-- ř------ A-o- p-i ř-z-n-. ---------------- Ano, při řízení. 0
Она телефонира док вози ауто. T--ef--------i -íz---. T--------- p-- ř------ T-l-f-n-j- p-i ř-z-n-. ---------------------- Telefonuje při řízení. 0
Она гледа телевизију док пегла. D--á--e--a----e---i-při----le-í. D--- s- n- t------- p-- ž------- D-v- s- n- t-l-v-z- p-i ž-h-e-í- -------------------------------- Dívá se na televizi při žehlení. 0
Она слуша музику док ради задатке. Po--ouch--h----,-p-i -----í-----cí-- -kol-. P-------- h----- p-- d----- d------- ú----- P-s-o-c-á h-d-u- p-i d-l-n- d-m-c-c- ú-o-ů- ------------------------------------------- Poslouchá hudbu, při dělání domácích úkolů. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. Ni--n--id-----d-ž----á--brýle. N-- n------- k--- n---- b----- N-c n-v-d-m- k-y- n-m-m b-ý-e- ------------------------------ Nic nevidím, když nemám brýle. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. N-c---ro--mí---když----h--ba h--j----k -ahl--. N-- n--------- k--- t- h---- h---- t-- n------ N-c n-r-z-m-m- k-y- t- h-d-a h-a-e t-k n-h-a-. ---------------------------------------------- Nic nerozumím, když ta hudba hraje tak nahlas. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. N-c--e-ít--,---yž---- r---. N-- n------- k--- m-- r---- N-c n-c-t-m- k-y- m-m r-m-. --------------------------- Nic necítím, když mám rýmu. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. Ve-m-me-s------- ---ud bude p--et. V------ s- t---- p---- b--- p----- V-z-e-e s- t-x-, p-k-d b-d- p-š-t- ---------------------------------- Vezmeme si taxi, pokud bude pršet. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. P-je---e----c--t- kol-m-sv-t-, pok-d-vy-r------- l--er-i. P------- n- c---- k---- s----- p---- v-------- v l------- P-j-d-m- n- c-s-u k-l-m s-ě-a- p-k-d v-h-a-e-e v l-t-r-i- --------------------------------------------------------- Pojedeme na cestu kolem světa, pokud vyhrajeme v loterii. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Z--n-m------,---ku- b-z- -e--ij--. Z------ j---- p---- b--- n-------- Z-č-e-e j-s-, p-k-d b-z- n-p-i-d-. ---------------------------------- Začneme jíst, pokud brzy nepřijde. 0

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.