Рјечник

sr Куповина   »   cs Nakupování

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [padesát čtyři]

Nakupování

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Ја желим купити поклон. Cht-l-b-ch-kou-it-n----ý ---e-. C---- b--- k----- n----- d----- C-t-l b-c- k-u-i- n-j-k- d-r-k- ------------------------------- Chtěl bych koupit nějaký dárek. 0
Али ништа превише скупо. Al- ne --c -rahý. A-- n- m-- d----- A-e n- m-c d-a-ý- ----------------- Ale ne moc drahý. 0
Имате ли можда ташну? Mo-n- n-jak-u-ka-elk-? M---- n------ k------- M-ž-á n-j-k-u k-b-l-u- ---------------------- Možná nějakou kabelku? 0
Коју боју желите? Jak---ba-vu b--te c------ chtě-a? J---- b---- b---- c---- / c------ J-k-u b-r-u b-s-e c-t-l / c-t-l-? --------------------------------- Jakou barvu byste chtěl / chtěla? 0
Црну, браон или белу? Čer-ou- -n-d---n-bo---lou? Č------ h----- n--- b----- Č-r-o-, h-ě-o- n-b- b-l-u- -------------------------- Černou, hnědou nebo bílou? 0
Велику или малу? V-t-- --bo---nš-? V---- n--- m----- V-t-í n-b- m-n-í- ----------------- Větší nebo menší? 0
Могу ли видети ову? Můžu-s- pr--l-d---- t-to? M--- s- p---------- t---- M-ž- s- p-o-l-d-o-t t-t-? ------------------------- Můžu si prohlédnout tuto? 0
Је ли од коже? Je z-k---? J- z k---- J- z k-ž-? ---------- Je z kůže? 0
Или је од вештачког материјала? N-bo z--o--nk-? N--- z k------- N-b- z k-ž-n-y- --------------- Nebo z koženky? 0
Наравно, од коже. S--o--ej-ě---k-ž-. S--------- z k---- S-m-z-e-m- z k-ž-. ------------------ Samozřejmě z kůže. 0
То је нарочито добар квалитет. J- o----áš-----l---í. J- o------- k-------- J- o-z-l-š- k-a-i-n-. --------------------- Je obzvlášť kvalitní. 0
А ташна је заиста повољна. A-t- ta-k---e sk--ečn--v--mi -e--á. A t- t---- j- s------- v---- l----- A t- t-š-a j- s-u-e-n- v-l-i l-v-á- ----------------------------------- A ta taška je skutečně velmi levná. 0
Ова ми се допада. Ta---s- ---líb-. T--- s- m- l---- T-t- s- m- l-b-. ---------------- Tato se mi líbí. 0
Ову ћу узети. Vezm--si tut-. V---- s- t---- V-z-u s- t-t-. -------------- Vezmu si tuto. 0
Могу ли је евентуално заменити? M-----i----p-dn---ymě-it? M--- j- p------- v------- M-h- j- p-í-a-n- v-m-n-t- ------------------------- Mohu ji případně vyměnit? 0
Подразумева се. Sa-ozř---ě. S---------- S-m-z-e-m-. ----------- Samozřejmě. 0
Запаковаћемо је као поклон. Z-b-lí-e-j-------d-r-k. Z------- j- j--- d----- Z-b-l-m- j- j-k- d-r-k- ----------------------- Zabalíme ji jako dárek. 0
Тамо преко је благајна. T-m-l- -e ---la--a. T----- j- p-------- T-m-l- j- p-k-a-n-. ------------------- Támhle je pokladna. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.