Рјечник

sr На железници   »   cs Na nádraží

33 [тридесет и три]

На железници

На железници

33 [třicet tři]

Na nádraží

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Када полази следећи воз за Берлин? Kd- j--- p----- v--- d- B------? Kdy jede příští vlak do Berlína? 0
Када полази следећи воз за Париз? Kd- j--- p----- v--- d- P-----? Kdy jede příští vlak do Paříže? 0
Када полази следећи воз за Лондон? Kd- j--- p----- v--- d- L------? Kdy jede příští vlak do Londýna? 0
У колико часова полази воз за Варшаву? V k---- h---- j--- v--- d- V------? V kolik hodin jede vlak do Varšavy? 0
У колико часова полази воз за Штокхолм? V k---- h---- j--- v--- d- S---------? V kolik hodin jede vlak do Stockholmu? 0
У колико часова полази воз за Будимпешту? V k---- h---- j--- v--- d- B--------? V kolik hodin jede vlak do Budapešti? 0
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. Ch--- / c----- b--- j------- d- M------. Chtěl / chtěla bych jízdenku do Madridu. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. Ch--- / c----- b--- j------- d- P----. Chtěl / chtěla bych jízdenku do Prahy. 0
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. Ch--- / c----- b--- j------- d- B----. Chtěl / chtěla bych jízdenku do Bernu. 0
Када стиже воз у Беч? Kd- p------ v--- d- V----? Kdy přijede vlak do Vídně? 0
Када стиже воз у Москву? Kd- p------ v--- d- M-----? Kdy přijede vlak do Moskvy? 0
Када стиже воз у Амстердам? Kd- p------ v--- d- A---------? Kdy přijede vlak do Amsterdamu? 0
Морам ли преседати? Bu-- m---- p----------? Budu muset přestupovat? 0
С којег колосека креће воз? Z k------ n--------- j--- t-- v---? Z kterého nástupiště jede ten vlak? 0
Има ли кола за спавање у возу? Je v t-- v---- s---- v--? Je v tom vlaku spací vůz? 0
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. Ch--- / c----- b--- j------- d- B------. Chtěl / chtěla bych jízdenku do Bruselu. 0
Хтео / хтела бих повратну карту до Копенхагена. Ch--- / c----- b--- z------- j------- d- K-----. Chtěl / chtěla bych zpáteční jízdenku do Kodaně. 0
Колико кошта место у колима за спавање? Ko--- s---- l---- v- s----- v---? Kolik stojí lůžko ve spacím voze? 0

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор. Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Да ли си знао?
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти. У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...