Рјечник

sr нешто желети   »   cs mít něco rád

70 [седамдесет]

нешто желети

нешто желети

70 [sedmdesát]

mít něco rád

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Желите ли пушити? Chc-te--- za-ou---? C----- s- z-------- C-c-t- s- z-k-u-i-? ------------------- Chcete si zakouřit? 0
Желите ли играти? Ch--te--i--a---či-? C----- s- z-------- C-c-t- s- z-t-n-i-? ------------------- Chcete si zatančit? 0
Желите ли шетати? C---te-s- ---j-t? C----- s- p------ C-c-t- s- p-o-í-? ----------------- Chcete se projít? 0
Ја желим пушити. Cht-l - ---ě-- bych--i z--o-ř-t. C---- / c----- b--- s- z-------- C-t-l / c-t-l- b-c- s- z-k-u-i-. -------------------------------- Chtěl / chtěla bych si zakouřit. 0
Желиш ли цигарету? Chc-š---g-r--u? C---- c-------- C-c-š c-g-r-t-? --------------- Chceš cigaretu? 0
Он жели ватру. Chc- připá-it. C--- p-------- C-c- p-i-á-i-. -------------- Chce připálit. 0
Ја желим нешто пити. R-- / r--a--yc- s- n----o -ap---- -apil-. R-- / r--- b--- s- n----- n---- / n------ R-d / r-d- b-c- s- n-č-h- n-p-l / n-p-l-. ----------------------------------------- Rád / ráda bych se něčeho napil / napila. 0
Ја желим нешто јести. N-co b-ch sn--l --s---l-. N--- b--- s---- / s------ N-c- b-c- s-ě-l / s-ě-l-. ------------------------- Něco bych snědl / snědla. 0
Ја се желим мало одморити. C------ ---ě-a--ych-s--t----u ---očino-t. C---- / c----- b--- s- t----- o---------- C-t-l / c-t-l- b-c- s- t-o-h- o-p-č-n-u-. ----------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si trochu odpočinout. 0
Ја Вас желим нешто питати. R-d----á-a by---se-----n- --c- zep-al---z-p--l-. R-- / r--- b--- s- V-- n- n--- z----- / z------- R-d / r-d- b-c- s- V-s n- n-c- z-p-a- / z-p-a-a- ------------------------------------------------ Rád / ráda bych se Vás na něco zeptal / zeptala. 0
Ја Вас желим за нешто замолити. Ch----/--h--l--b-c--V-s --ně-- --pr-si-. C---- / c----- b--- V-- o n--- p-------- C-t-l / c-t-l- b-c- V-s o n-c- p-p-o-i-. ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych Vás o něco poprosit. 0
Ја Вас желим на нешто позвати. Rá--/ -á---b--h-V-s--ě-a- p----l---po-v---. R-- / r--- b--- V-- n---- p----- / p------- R-d / r-d- b-c- V-s n-k-m p-z-a- / p-z-a-a- ------------------------------------------- Rád / ráda bych Vás někam pozval / pozvala. 0
Шта желите, молим? Co-s----e----,-p-----? C- s- p------- p------ C- s- p-e-e-e- p-o-í-? ---------------------- Co si přejete, prosím? 0
Желите ли кафу? P-e---e ---káv-? P------ s- k---- P-e-e-e s- k-v-? ---------------- Přejete si kávu? 0
Или радије желите чај? N-bo -ys-- ---ěj- ch--l /-c---l- č-j? N--- b---- r----- c---- / c----- č--- N-b- b-s-e r-d-j- c-t-l / c-t-l- č-j- ------------------------------------- Nebo byste raději chtěl / chtěla čaj? 0
Ми се желимо возити кући. Ch---e ----do--. C----- j-- d---- C-c-m- j-t d-m-. ---------------- Chceme jet domů. 0
Желите ли ви такси? Chc-t--za---at---xi? C----- z------ t---- C-c-t- z-v-l-t t-x-? -------------------- Chcete zavolat taxi? 0
Они желе телефонирати. Ch---í-t----on--at. C----- t----------- C-t-j- t-l-f-n-v-t- ------------------- Chtějí telefonovat. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Два језика = два центра за говор!

Нашем мозгу није битно кад учимо један језик. Ово стога што различите језике похрањује у различитим областима. Језици које учимо не меморишу се на истом месту. Језици које учимо касније у животу биће похрањени на другом месту. То значи да мозак обрађује нова правила на другом месту. Она се не похрањују заједно са правилима матерњег језика. С друге стране, људи који су одрасли са два језика користе само један регион. До овог закључка се дошло бројним студијама. Неуролози си испитивли разне особе. Њихови испитаници су говорили два језика течно. Један део испитаника био је одрастао са два језика. Други део њих је други језик научио тек касније у животу. За време испитивања су мерене мождане активности. На тај начин се могло испитивати које су области мозга за време тестовабиле активне. Тако се и дошло до спознаје да они који су други језик научили каснијеу животу имају два центра за говор! Тиме су научници доказали своју не тако нову претпоставку. Људи чији је мозак претрпео повреду показују различите симптоме. Оштећење мозга може довести до поремећаја језика. Људи са оштећеним мозгом не могу добро изговарати или разумети речи. Код двојезичних људи са оштећењем мозга појављују се другачији симптоми. Проблеми у говору не односе се увек на оба језика. Уколико је један део мозга повређен, онај други ће још увек функционисати. Јер пацијенти говоре један језик боље од другог. Два различита језика се поново уче различитом брзином. То доказује да се оба језика не похрањују на истом месту. Захваљујући томе што нису једновремено учени, граде два центра. Како се наш мозак сналази са више језика, нејасно је. Али, нове спознаје могу за резултат имати нове стратегије учења.