Рјечник

sr Разгледање града   »   be Экскурсія па горадзе

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [сорак два]

42 [sorak dva]

Экскурсія па горадзе

[Ekskursіya pa goradze]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Ці-ад-рыт--р-н-- -- ня-з-л--? Ц- а------ р---- п- н-------- Ц- а-к-ы-ы р-н-к п- н-д-е-я-? ----------------------------- Ці адкрыты рынак па нядзелях? 0
Ts--a---yt--r--a---a---ad--lyakh? T-- a------ r---- p- n----------- T-і a-k-y-y r-n-k p- n-a-z-l-a-h- --------------------------------- Tsі adkryty rynak pa nyadzelyakh?
Да ли је сајам отворен понедељком? Ц- а----ты-к-р-аш -а п--ядз--ка-? Ц- а------ к----- п- п----------- Ц- а-к-ы-ы к-р-а- п- п-н-д-е-к-х- --------------------------------- Ці адкрыты кірмаш па панядзелках? 0
T-і-a---yty--іrmas- p- --n-ad--l----? T-- a------ k------ p- p------------- T-і a-k-y-y k-r-a-h p- p-n-a-z-l-a-h- ------------------------------------- Tsі adkryty kіrmash pa panyadzelkakh?
Да ли је изложба отворена уторком? Ц--ад-р---- -ы-тава----аў-о-к-х? Ц- а------- в------ п- а-------- Ц- а-к-ы-а- в-с-а-а п- а-т-р-а-? -------------------------------- Ці адкрытая выстава па аўторках? 0
Ts--ad-rytay- --s---a pa-aut---akh? T-- a-------- v------ p- a--------- T-і a-k-y-a-a v-s-a-a p- a-t-r-a-h- ----------------------------------- Tsі adkrytaya vystava pa autorkakh?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Ц- -д--ы---за--а-к па с-рада-? Ц- а------ з------ п- с------- Ц- а-к-ы-ы з-а-а-к п- с-р-д-х- ------------------------------ Ці адкрыты заапарк па серадах? 0
T-- -d--yty za-park pa-ser--a--? T-- a------ z------ p- s-------- T-і a-k-y-y z-a-a-k p- s-r-d-k-? -------------------------------- Tsі adkryty zaapark pa seradakh?
Да ли је музеј отворен четвртком? Ці-адкрыт- м-зей--- чацвя-г-х? Ц- а------ м---- п- ч--------- Ц- а-к-ы-ы м-з-й п- ч-ц-я-г-х- ------------------------------ Ці адкрыты музей па чацвяргах? 0
T-- ad----- -uze- ---c-a----a-ga--? T-- a------ m---- p- c------------- T-і a-k-y-y m-z-y p- c-a-s-y-r-a-h- ----------------------------------- Tsі adkryty muzey pa chatsvyargakh?
Да ли је галерија отворена петком? Ц- а----т-- га--р-я--а-пятніцах? Ц- а------- г------ п- п-------- Ц- а-к-ы-а- г-л-р-я п- п-т-і-а-? -------------------------------- Ці адкрытая галерэя па пятніцах? 0
T-і a-k-y---- g--er-ya p--p-at-і---k-? T-- a-------- g------- p- p----------- T-і a-k-y-a-a g-l-r-y- p- p-a-n-t-a-h- -------------------------------------- Tsі adkrytaya galereya pa pyatnіtsakh?
Да ли се сме фотографисати? Ці --зв---на---т---а---а--? Ц- д-------- ф------------- Ц- д-з-о-е-а ф-т-г-а-а-а-ь- --------------------------- Ці дазволена фатаграфаваць? 0
T-і-d--vo-ena f----r-f--ats-? T-- d-------- f-------------- T-і d-z-o-e-a f-t-g-a-a-a-s-? ----------------------------- Tsі dazvolena fatagrafavats’?
Мора ли се платити улаз? Ц- --э-а -пл-чва-ь-у--х-д? Ц- т---- а-------- у------ Ц- т-э-а а-л-ч-а-ь у-а-о-? -------------------------- Ці трэба аплачваць уваход? 0
T-- --e-- ap-a-hvat-’ --ak--d? T-- t---- a---------- u------- T-і t-e-a a-l-c-v-t-’ u-a-h-d- ------------------------------ Tsі treba aplachvats’ uvakhod?
Колико кошта улаз? К-льк--кашт-- ў-а-о-? К----- к----- ў------ К-л-к- к-ш-у- ў-а-о-? --------------------- Колькі каштуе ўваход? 0
K--’k--k-sh--e-uva-ho-? K----- k------ u------- K-l-k- k-s-t-e u-a-h-d- ----------------------- Kol’kі kashtue uvakhod?
Има ли попуст за групе? Ці ё--ь-скі-к---ля гр-п? Ц- ё--- с----- д-- г---- Ц- ё-ц- с-і-к- д-я г-у-? ------------------------ Ці ёсць скідка для груп? 0
Tsі -ost-’ s--d-a --y- g--p? T-- y----- s----- d--- g---- T-і y-s-s- s-і-k- d-y- g-u-? ---------------------------- Tsі yosts’ skіdka dlya grup?
Има ли попуст за децу? Ці-ё--ь-ск-д-- для --я-ей? Ц- ё--- с----- д-- д------ Ц- ё-ц- с-і-к- д-я д-я-е-? -------------------------- Ці ёсць скідка для дзяцей? 0
T----o--s- ------ --y---z-a-se-? T-- y----- s----- d--- d-------- T-і y-s-s- s-і-k- d-y- d-y-t-e-? -------------------------------- Tsі yosts’ skіdka dlya dzyatsey?
Има ли попуст за студенте? Ці -с-- -----а--ля --удэ-таў? Ц- ё--- с----- д-- с--------- Ц- ё-ц- с-і-к- д-я с-у-э-т-ў- ----------------------------- Ці ёсць скідка для студэнтаў? 0
Ts--yo-t----k--k- d-ya--t---n---? T-- y----- s----- d--- s--------- T-і y-s-s- s-і-k- d-y- s-u-e-t-u- --------------------------------- Tsі yosts’ skіdka dlya studentau?
Каква је то зграда? Шт--гэт--з---уд--ак? Ш-- г--- з- б------- Ш-о г-т- з- б-д-н-к- -------------------- Што гэта за будынак? 0
Sh-----t---a bud--a-? S--- g--- z- b------- S-t- g-t- z- b-d-n-k- --------------------- Shto geta za budynak?
Колико је стара та зграда? К----- -а-о- -уд-нку? К----- г---- б------- К-л-к- г-д-ў б-д-н-у- --------------------- Колькі гадоў будынку? 0
K-l’---ga--u bu-y-k-? K----- g---- b------- K-l-k- g-d-u b-d-n-u- --------------------- Kol’kі gadou budynku?
Тко је саградио ту зграду? Хто ----да-а- бу--нак? Х-- п-------- б------- Х-о п-б-д-в-ў б-д-н-к- ---------------------- Хто пабудаваў будынак? 0
K--- p-b--a----b-d---k? K--- p-------- b------- K-t- p-b-d-v-u b-d-n-k- ----------------------- Khto pabudavau budynak?
Ја се интересујем за архитектуру. Я-ці-а-люс--а---тэ--у---. Я ц-------- а------------ Я ц-к-ў-ю-я а-х-т-к-у-а-. ------------------------- Я цікаўлюся архітэктурай. 0
Ya tsі--u--us-a ar--іtekt-r-y. Y- t----------- a------------- Y- t-і-a-l-u-y- a-k-і-e-t-r-y- ------------------------------ Ya tsіkaulyusya arkhіtekturay.
Ја се интересујем за уметност. Я цік---юс--маста---а-. Я ц-------- м---------- Я ц-к-ў-ю-я м-с-а-т-а-. ----------------------- Я цікаўлюся мастацтвам. 0
Ya -sіka---us-- ---ta----a-. Y- t----------- m----------- Y- t-і-a-l-u-y- m-s-a-s-v-m- ---------------------------- Ya tsіkaulyusya mastatstvam.
Ја се интересујем за сликарство. Я---к-ўлюся жыв----ам. Я ц-------- ж--------- Я ц-к-ў-ю-я ж-в-п-с-м- ---------------------- Я цікаўлюся жывапісам. 0
Y--tsіk---yusy---hy---і-a-. Y- t----------- z---------- Y- t-і-a-l-u-y- z-y-a-і-a-. --------------------------- Ya tsіkaulyusya zhyvapіsam.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!