Рјечник

sr Радити   »   cs Práce

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

55 [padesát pět]

Práce

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Шта сте по занимању? Čí- -e----íte? Č-- s- ž------ Č-m s- ž-v-t-? -------------- Čím se živíte? 0
Мој муж је по занимању доктор. Můj m-nž-l -- p---l--í- ---a-. M-- m----- j- p-------- l----- M-j m-n-e- j- p-v-l-n-m l-k-ř- ------------------------------ Můj manžel je povoláním lékař. 0
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. Já --a-u-i ja---z-r--o--í s---ra n----l----z--. J- p------ j--- z-------- s----- n- p-- ú------ J- p-a-u-i j-k- z-r-v-t-í s-s-r- n- p-l ú-a-k-. ----------------------------------------------- Já pracuji jako zdravotní sestra na půl úvazku. 0
Ускоро ћемо добити пензију. Brzy-p--d-me -o----h-d-. B--- p------ d- d------- B-z- p-j-e-e d- d-c-o-u- ------------------------ Brzy půjdeme do důchodu. 0
Али су порези високи. A-- da-ě-j-ou v-s-ké. A-- d--- j--- v------ A-e d-n- j-o- v-s-k-. --------------------- Ale daně jsou vysoké. 0
И здравствено осигурање је високо. A -d---ot-í--o-i--ěn- je-d-a-é. A z-------- p-------- j- d----- A z-r-v-t-í p-j-š-ě-í j- d-a-é- ------------------------------- A zdravotní pojištění je drahé. 0
Шта желиш једном постати? Čí- c---š j-dnou--ýt? Č-- c---- j----- b--- Č-m c-c-š j-d-o- b-t- --------------------- Čím chceš jednou být? 0
Ја желим постати инжењер. Ch-ěl---c----a-by----ý----že----- ---nže--rk-u. C---- / c----- b--- b-- i-------- / i---------- C-t-l / c-t-l- b-c- b-t i-ž-n-r-m / i-ž-n-r-o-. ----------------------------------------------- Chtěl / chtěla bych být inženýrem / inženýrkou. 0
Желим да студирам на универзитету. Chc- jít na u-iver-i--. C--- j-- n- u---------- C-c- j-t n- u-i-e-z-t-. ----------------------- Chci jít na univerzitu. 0
Ја сам приправник. J--m--a s-á-i. J--- n- s----- J-e- n- s-á-i- -------------- Jsem na stáži. 0
Ја не зарађујем много. Ne--d---vám-mo-. N---------- m--- N-v-d-l-v-m m-c- ---------------- Nevydělávám moc. 0
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. Dělám--t---v---hr-ni--. D---- s--- v z--------- D-l-m s-á- v z-h-a-i-í- ----------------------- Dělám stáž v zahraničí. 0
Ово је мој шеф. To j- m------. T- j- m-- š--- T- j- m-j š-f- -------------- To je můj šéf. 0
Имам драге колеге. M-- --l--s-o-u----ov--k-. M-- m--- s--------------- M-m m-l- s-o-u-r-c-v-í-y- ------------------------- Mám milé spolupracovníky. 0
У подне увек идемо у кантину. V-p-ledn- -de-e-vžd---- -a-t-n-. V p------ j---- v--- d- k------- V p-l-d-e j-e-e v-d- d- k-n-ý-y- -------------------------------- V poledne jdeme vždy do kantýny. 0
Ја тражим радно место. H-edám prá-i. H----- p----- H-e-á- p-á-i- ------------- Hledám práci. 0
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. Už--o- --em n-za-ě-tn--- /-nez--ě-t-a-á. U- r-- j--- n----------- / n------------ U- r-k j-e- n-z-m-s-n-n- / n-z-m-s-n-n-. ---------------------------------------- Už rok jsem nezaměstnaný / nezaměstnaná. 0
У овој земљи има превише незапослених. V-t--o -e-i je-př--i----oh---e---ě--na-ých. V t--- z--- j- p----- m---- n-------------- V t-t- z-m- j- p-í-i- m-o-o n-z-m-s-n-n-c-. ------------------------------------------- V této zemi je příliš mnoho nezaměstnaných. 0

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?