Рјечник

sr Везници 3   »   cs Spojky 3

96 [деведесет и шест]

Везници 3

Везници 3

96 [devadesát šest]

Spojky 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Ја устајем чим будилник зазвони. V---n-, j-k-il- zazvoní -u-í-. Vstanu, jakmile zazvoní budík. V-t-n-, j-k-i-e z-z-o-í b-d-k- ------------------------------ Vstanu, jakmile zazvoní budík. 0
Ја постајем уморан / уморна чим требам учити. J------a-e--,-j-k-i-- -e-m-----it. Jsem unavený, jakmile se mám učit. J-e- u-a-e-ý- j-k-i-e s- m-m u-i-. ---------------------------------- Jsem unavený, jakmile se mám učit. 0
Ја престајем радити чим напуним 60. P-es---u--rac-va-- až m--b----60. Přestanu pracovat, až mi bude 60. P-e-t-n- p-a-o-a-, a- m- b-d- 6-. --------------------------------- Přestanu pracovat, až mi bude 60. 0
Када ћете позвати? K----a-----e? Kdy zavoláte? K-y z-v-l-t-? ------------- Kdy zavoláte? 0
Чим будем имао / имала тренутак слободног времена. A- b-d----t--r-----ča-u. Až budu mít trochu času. A- b-d- m-t t-o-h- č-s-. ------------------------ Až budu mít trochu času. 0
Он ће звати чим буде имао нешто времена. Z---lá, -- -u-e m-- t-o--u-ča--. Zavolá, až bude mít trochu času. Z-v-l-, a- b-d- m-t t-o-h- č-s-. -------------------------------- Zavolá, až bude mít trochu času. 0
Колико дуго ћете радити? Jak--l---- b-d-te--r--o---? Jak dlouho budete pracovat? J-k d-o-h- b-d-t- p-a-o-a-? --------------------------- Jak dlouho budete pracovat? 0
Ја ћу радити док будем могао / могла. B-d--p-a-o-at,----u--b-d- moci. Budu pracovat, dokud budu moci. B-d- p-a-o-a-, d-k-d b-d- m-c-. ------------------------------- Budu pracovat, dokud budu moci. 0
Ја ћу радити док будем здрав / здрава. Bu----rac-vat,--o--d budu-z-ra-ý /-z---vá. Budu pracovat, dokud budu zdravý / zdravá. B-d- p-a-o-a-, d-k-d b-d- z-r-v- / z-r-v-. ------------------------------------------ Budu pracovat, dokud budu zdravý / zdravá. 0
Он лежи у кревету уместо да ради. L-ží v -oste-i--mí--o aby p-acov--. Leží v posteli, místo aby pracoval. L-ž- v p-s-e-i- m-s-o a-y p-a-o-a-. ----------------------------------- Leží v posteli, místo aby pracoval. 0
Она чита новине уместо да кува. Čte----č---p-s- mís-o-----va-i--. Čte si časopis, místo aby vařila. Č-e s- č-s-p-s- m-s-o a-y v-ř-l-. --------------------------------- Čte si časopis, místo aby vařila. 0
Он седи у кафани уместо да иде кући. S--í v-ho-p-d-, m---o aby-----d---. Sedí v hospodě, místo aby šel domů. S-d- v h-s-o-ě- m-s-o a-y š-l d-m-. ----------------------------------- Sedí v hospodě, místo aby šel domů. 0
Колико ја знам, он станује овде. Po--d -ím, by-lí---e. Pokud vím, bydlí zde. P-k-d v-m- b-d-í z-e- --------------------- Pokud vím, bydlí zde. 0
Колико ја знам, његова жена је болесна. P---d ví-- je je-o---na --m--n-. Pokud vím, je jeho žena nemocná. P-k-d v-m- j- j-h- ž-n- n-m-c-á- -------------------------------- Pokud vím, je jeho žena nemocná. 0
Колико ја знам, он је незапослен. Pok-- v--, j- --zam-stn--ý. Pokud vím, je nezaměstnaný. P-k-d v-m- j- n-z-m-s-n-n-. --------------------------- Pokud vím, je nezaměstnaný. 0
Ја сам преспавао / преспавала, иначе бих био тачан / била тачна. Za-p---- -aspala----m, j-n-----ch p-iš-- - p-iš----č-s. Zaspal / zaspala jsem, jinak bych přišel / přišla včas. Z-s-a- / z-s-a-a j-e-, j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. ------------------------------------------------------- Zaspal / zaspala jsem, jinak bych přišel / přišla včas. 0
Ја сам пропустио / пропустила аутобус, иначе бих био тачан / била тачна. Zm---a- ----e--ala-js-- ---obu-- --na- ---h--ř--e--- ----la----s. Zmeškal / zmeškala jsem autobus, jinak bych přišel / přišla včas. Z-e-k-l / z-e-k-l- j-e- a-t-b-s- j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. ----------------------------------------------------------------- Zmeškal / zmeškala jsem autobus, jinak bych přišel / přišla včas. 0
Ја нисам нашао / нашла пут, иначе бих био тачан / била тачна. N-n-še------n-š-----e- c------j---k-b--h-----el-- přišla--ča-. Nenašel / nenašla jsem cestu, jinak bych přišel / přišla včas. N-n-š-l / n-n-š-a j-e- c-s-u- j-n-k b-c- p-i-e- / p-i-l- v-a-. -------------------------------------------------------------- Nenašel / nenašla jsem cestu, jinak bych přišel / přišla včas. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и математика

Размишљање и језик иду руку под руку. Они једно на друго врше утицај. Језичке структуре утичу на наше мисаоне структуре. У неким језицима, на пример, не постоје речи којима се означавају бројеви. Они који се овим језицима служе не разумеју концепт бројева. Зато математика и језици такође на неки начин иду руку под руку. Граматичке и математичке структуре су често врло сличне. Неки научници су мишљења да се на сличан начин и обрађују. Они верују да је центар за говор такође одговоран и за математику. Могао би да помогне мозгу да рачуна. Ипак, најновије студије показују нешто сасвим друго. Оне показују да мозак математику обрађује без језика. Научници вршили испитивања на три човека. Мозак све три особе је био повређен. И центар за говор је био повређен. Испитаници су имали страховите проблеме са говором. Нису били у стању ни да формулишу једноставне реченице. Такође нису били у стању да разумеју речи. После језичног теста требало је да испитаници решавају тест из математике. Неки од задатих проблема били су врло комплексни. Ипак, испитаници су их решили. Резултати поменуте студије врло су занимљиви. Они нам показују да се математика не кодира речима. Могуће је да математика и језици имају заједничку основу. И једно и друго се обрађују у истом центру. Али, математику није нужно најпре преводити у речи. Можда се математика и језик заједно развијају ... Кад је развој мозга завршен, они онда егзистирају одвојено!