Рјечник

sr Разгледање града   »   mk Разгледување на градот

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [четириесет и два]

42 [chyetiriyesyet i dva]

Разгледување на градот

[Razgulyedoovaњye na guradot]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Д--- -аз--от---от-ор-н -о --д--а? Д--- п------ е о------ в- н------ Д-л- п-з-р-т е о-в-р-н в- н-д-л-? --------------------------------- Дали пазарот е отворен во недела? 0
D--i p----o--y-----or-en v--n-edye--? D--- p------ y- o------- v- n-------- D-l- p-z-r-t y- o-v-r-e- v- n-e-y-l-? ------------------------------------- Dali pazarot ye otvoryen vo nyedyela?
Да ли је сајам отворен понедељком? Да-и -ае-о--- о--оре- ---п--е---ни-? Д--- с----- е о------ в- п---------- Д-л- с-е-о- е о-в-р-н в- п-н-д-л-и-? ------------------------------------ Дали саемот е отворен во понеделник? 0
Da-i-sa---ot -e-o--oryen vo--o------l-ik? D--- s------ y- o------- v- p------------ D-l- s-y-m-t y- o-v-r-e- v- p-n-e-y-l-i-? ----------------------------------------- Dali sayemot ye otvoryen vo ponyedyelnik?
Да ли је изложба отворена уторком? Д-л---з--жб--а-- от-о-е-а -о вторник? Д--- и-------- е о------- в- в------- Д-л- и-л-ж-а-а е о-в-р-н- в- в-о-н-к- ------------------------------------- Дали изложбата е отворена во вторник? 0
D-li -zlo-bat--ye ot---y-n---- -t---i-? D--- i-------- y- o-------- v- v------- D-l- i-l-ʐ-a-a y- o-v-r-e-a v- v-o-n-k- --------------------------------------- Dali izloʐbata ye otvoryena vo vtornik?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Дали-зоолошката град--а - от-о---а во-с-ед-? Д--- з--------- г------ е о------- в- с----- Д-л- з-о-о-к-т- г-а-и-а е о-в-р-н- в- с-е-а- -------------------------------------------- Дали зоолошката градина е отворена во среда? 0
Dal- zoo------t- -uradi-a -e -tv-r---- vo sr-e-a? D--- z---------- g------- y- o-------- v- s------ D-l- z-o-o-h-a-a g-r-d-n- y- o-v-r-e-a v- s-y-d-? ------------------------------------------------- Dali zooloshkata guradina ye otvoryena vo sryeda?
Да ли је музеј отворен четвртком? Да------ејо- е ---о--н во -етвр-ок? Д--- м------ е о------ в- ч-------- Д-л- м-з-ј-т е о-в-р-н в- ч-т-р-о-? ----------------------------------- Дали музејот е отворен во четврток? 0
D-li -o--ye-ot--- -tvo--e--vo ch---v-t--? D--- m-------- y- o------- v- c---------- D-l- m-o-y-ј-t y- o-v-r-e- v- c-y-t-r-o-? ----------------------------------------- Dali moozyeјot ye otvoryen vo chyetvrtok?
Да ли је галерија отворена петком? Да----а-ер-јат- е о-в---н--во-пе-ок? Д--- г--------- е о------- в- п----- Д-л- г-л-р-ј-т- е о-в-р-н- в- п-т-к- ------------------------------------ Дали галеријата е отворена во петок? 0
D-li-gual-eri-at------t----e-- vo ---tok? D--- g----------- y- o-------- v- p------ D-l- g-a-y-r-ј-t- y- o-v-r-e-a v- p-e-o-? ----------------------------------------- Dali gualyeriјata ye otvoryena vo pyetok?
Да ли се сме фотографисати? С-е- ли-да -- ф---графи-а? С--- л- д- с- ф----------- С-е- л- д- с- ф-т-г-а-и-а- -------------------------- Смее ли да се фотографира? 0
Smy-y- l- -a-sy---ot-gu-afi-a? S----- l- d- s-- f------------ S-y-y- l- d- s-e f-t-g-r-f-r-? ------------------------------ Smyeye li da sye fotogurafira?
Мора ли се платити улаз? М--- -- ---се-пл--и---е-? М--- л- д- с- п---- в---- М-р- л- д- с- п-а-и в-е-? ------------------------- Мора ли да се плати влез? 0
M--a l- da sy- -la----l--z? M--- l- d- s-- p---- v----- M-r- l- d- s-e p-a-i v-y-z- --------------------------- Mora li da sye plati vlyez?
Колико кошта улаз? Ко--у ---и---езо-? К---- ч--- в------ К-л-у ч-н- в-е-о-? ------------------ Колку чини влезот? 0
Kol--o--h--i--l-e---? K----- c---- v------- K-l-o- c-i-i v-y-z-t- --------------------- Kolkoo chini vlyezot?
Има ли попуст за групе? И-а -и-не--ков --п--т--а -р---? И-- л- н------ п----- з- г----- И-а л- н-к-к-в п-п-с- з- г-у-и- ------------------------------- Има ли некаков попуст за групи? 0
Ima----n--k-k-- po-oo-- z--g---opi? I-- l- n------- p------ z- g------- I-a l- n-e-a-o- p-p-o-t z- g-r-o-i- ----------------------------------- Ima li nyekakov popoost za guroopi?
Има ли попуст за децу? И-- ли----ак-----п-----а де--? И-- л- н------ п----- з- д---- И-а л- н-к-к-в п-п-с- з- д-ц-? ------------------------------ Има ли некаков попуст за деца? 0
Im- l- --ek--o- -o---s--za-d--t--? I-- l- n------- p------ z- d------ I-a l- n-e-a-o- p-p-o-t z- d-e-z-? ---------------------------------- Ima li nyekakov popoost za dyetza?
Има ли попуст за студенте? И-а-л- --как-- п-пус- з- --уд--т-? И-- л- н------ п----- з- с-------- И-а л- н-к-к-в п-п-с- з- с-у-е-т-? ---------------------------------- Има ли некаков попуст за студенти? 0
Ima-li -y-k-k---p--o-st-za stood-e--i? I-- l- n------- p------ z- s---------- I-a l- n-e-a-o- p-p-o-t z- s-o-d-e-t-? -------------------------------------- Ima li nyekakov popoost za stoodyenti?
Каква је то зграда? Каква-е----- зг-ада? К---- е о--- з------ К-к-а е о-а- з-р-д-? -------------------- Каква е оваа зграда? 0
K-kva--- -v-a --urad-? K---- y- o--- z------- K-k-a y- o-a- z-u-a-a- ---------------------- Kakva ye ovaa zgurada?
Колико је стара та зграда? К-лку----та-----аа--г--да? К---- е с---- о--- з------ К-л-у е с-а-а о-а- з-р-д-? -------------------------- Колку е стара оваа зграда? 0
Kol----y--sta---o-a---g--ad-? K----- y- s---- o--- z------- K-l-o- y- s-a-a o-a- z-u-a-a- ----------------------------- Kolkoo ye stara ovaa zgurada?
Тко је саградио ту зграду? Кој--а -з-ра-ил -в----г-ада? К-- ј- и------- о--- з------ К-ј ј- и-г-а-и- о-а- з-р-д-? ---------------------------- Кој ја изградил оваа зграда? 0
Koј-----z-u-a--- o-aa--g-r-da? K-- ј- i-------- o--- z------- K-ј ј- i-g-r-d-l o-a- z-u-a-a- ------------------------------ Koј јa izguradil ovaa zgurada?
Ја се интересујем за архитектуру. Јас-се--н--ре-ирам----ар--т--т-р-. Ј-- с- и---------- з- а----------- Ј-с с- и-т-р-с-р-м з- а-х-т-к-у-а- ---------------------------------- Јас се интересирам за архитектура. 0
Јa--sye-i------e-i--m--- -r-h--y-ktoora. Ј-- s-- i------------ z- a-------------- Ј-s s-e i-t-e-y-s-r-m z- a-k-i-y-k-o-r-. ---------------------------------------- Јas sye intyeryesiram za arkhityektoora.
Ја се интересујем за уметност. Ј-с-----н--рес---м з--у-ет--с-. Ј-- с- и---------- з- у-------- Ј-с с- и-т-р-с-р-м з- у-е-н-с-. ------------------------------- Јас се интересирам за уметност. 0
Ј-s-s-e-i--y-ry-si--- -- o---e-n--t. Ј-- s-- i------------ z- o---------- Ј-s s-e i-t-e-y-s-r-m z- o-m-e-n-s-. ------------------------------------ Јas sye intyeryesiram za oomyetnost.
Ја се интересујем за сликарство. Јас -- -нтере--ра------л-ка-с---. Ј-- с- и---------- з- с---------- Ј-с с- и-т-р-с-р-м з- с-и-а-с-в-. --------------------------------- Јас се интересирам за сликарство. 0
Јas-sy---nty--y-s-r-m--a-sl-k-r-t--. Ј-- s-- i------------ z- s---------- Ј-s s-e i-t-e-y-s-r-m z- s-i-a-s-v-. ------------------------------------ Јas sye intyeryesiram za slikarstvo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!