Рјечник

sr Разгледање града   »   ad Къэлэ экскурсиер

42 [четрдесет и два]

Разгледање града

Разгледање града

42 [тIокIитIурэ тIурэ]

42 [tIokIitIurje tIurje]

Къэлэ экскурсиер

[Kjelje jekskursier]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Да ли je пијаца отворена недељом? Тх---м-ф--мафэхэм-бэд--р---м-л----? Т-------- м------ б------- м------- Т-ь-у-э-э м-ф-х-м б-д-э-ы- м-л-ж-а- ----------------------------------- Тхьаумэфэ мафэхэм бэдзэрыр мэлажьа? 0
T-----j-fje -afjehj-m--j-d--eryr m-elazh-a? T---------- m-------- b--------- m--------- T-'-u-j-f-e m-f-e-j-m b-e-z-e-y- m-e-a-h-a- ------------------------------------------- Th'aumjefje mafjehjem bjedzjeryr mjelazh'a?
Да ли је сајам отворен понедељком? Б---э ма---э--е--эл---ым-I-ф еш-а? Б---- м------ е--------- I-- е---- Б-ы-э м-ф-х-м е-м-л-к-ы- I-ф е-I-? ---------------------------------- Блыпэ мафэхэм ермэлыкъым Iоф ешIа? 0
B----e--afjehjem --m---yky- --f--s--a? B----- m-------- e--------- I-- e----- B-y-j- m-f-e-j-m e-m-e-y-y- I-f e-h-a- -------------------------------------- Blypje mafjehjem ermjelykym Iof eshIa?
Да ли је изложба отворена уторком? Гъу--ж ма-э-э- ---г-эл--г--нх-р--а-ъ---о--ыха? Г----- м------ к--------------- р------------- Г-у-д- м-ф-х-м к-э-ъ-л-э-ъ-н-э- р-г-э-I-к-ы-а- ---------------------------------------------- Гъубдж мафэхэм къэгъэлъэгъонхэр рагъэкIокIыха? 0
Gubdz- m---eh-em--jegjel--g--h---------kI-k---a? G----- m-------- k--------------- r------------- G-b-z- m-f-e-j-m k-e-j-l-e-o-h-e- r-g-e-I-k-y-a- ------------------------------------------------ Gubdzh mafjehjem kjegjeljegonhjer ragjekIokIyha?
Да ли је зоолошки врт отворен средом? Бэ--с--ж-ые--а--х----ооп----р -э--х--ъа? Б---------- м------ з-------- з--------- Б-р-с-э-ъ-е м-ф-х-м з-о-а-к-р з-I-х-г-а- ---------------------------------------- Бэрэскэжъые мафэхэм зоопаркыр зэIухыгъа? 0
Bj--jesk-e-h-e-m-f--hj-m-z--p-rk-r ----uh---? B------------- m-------- z-------- z--------- B-e-j-s-j-z-y- m-f-e-j-m z-o-a-k-r z-e-u-y-a- --------------------------------------------- Bjerjeskjezhye mafjehjem zooparkyr zjeIuhyga?
Да ли је музеј отворен четвртком? М-фэк- -аф-х-м------р -э-ух-гъа? М----- м------ м----- з--------- М-ф-к- м-ф-х-м м-з-и- з-I-х-г-а- -------------------------------- Мэфэку мафэхэм музеир зэIухыгъа? 0
M-ef---u-ma-j-hjem ---ei---j--u--ga? M------- m-------- m----- z--------- M-e-j-k- m-f-e-j-m m-z-i- z-e-u-y-a- ------------------------------------ Mjefjeku mafjehjem muzeir zjeIuhyga?
Да ли је галерија отворена петком? Бэрэ---шхо м--эх-м -а-----р --Iух----? Б--------- м------ г------- з--------- Б-р-с-э-х- м-ф-х-м г-л-р-и- з-I-х-г-а- -------------------------------------- Бэрэскэшхо мафэхэм галереир зэIухыгъа? 0
Bj------jes-h- -a-jeh-e- g-l---ir-z--I--yga? B------------- m-------- g------- z--------- B-e-j-s-j-s-h- m-f-e-j-m g-l-r-i- z-e-u-y-a- -------------------------------------------- Bjerjeskjeshho mafjehjem galereir zjeIuhyga?
Да ли се сме фотографисати? Су-эт--еп-ы-х---та? С---- т---- х------ С-р-т т-п-ы х-у-т-? ------------------- Сурэт тепхы хъущта? 0
S--je- --p---h-sh-ta? S----- t---- h------- S-r-e- t-p-y h-s-h-a- --------------------- Surjet tephy hushhta?
Мора ли се платити улаз? ЧI-х-а--Iэ-п-ы--- --т-? Ч--------- п----- щ---- Ч-э-ь-п-I- п-ы-э- щ-т-? ----------------------- ЧIэхьапкIэ птынэу щыта? 0
ChI---'a-kIj- pty-je--s---t-? C------------ p------ s------ C-I-e-'-p-I-e p-y-j-u s-h-t-? ----------------------------- ChIjeh'apkIje ptynjeu shhyta?
Колико кошта улаз? ЧI----п-Iэр-сыд --д--? Ч---------- с-- ф----- Ч-э-ь-п-I-р с-д ф-д-з- ---------------------- ЧIэхьапкIэр сыд фэдиз? 0
Ch--eh-a---j---syd -jediz? C------------- s-- f------ C-I-e-'-p-I-e- s-d f-e-i-? -------------------------- ChIjeh'apkIjer syd fjediz?
Има ли попуст за групе? Купхэм-къ---кIы-а-ъэча? К----- к--------------- К-п-э- к-а-ы-I-р-г-э-а- ----------------------- Купхэм къафыкIырагъэча? 0
K-phjem k-f-kI-r-g-----? K------ k--------------- K-p-j-m k-f-k-y-a-j-c-a- ------------------------ Kuphjem kafykIyragjecha?
Има ли попуст за децу? К-эл----кIу-э -ъ--ыкIы-а--эча? К------------ к--------------- К-э-э-I-к-у-э к-а-ы-I-р-г-э-а- ------------------------------ КIэлэцIыкIумэ къафыкIырагъэча? 0
K--e-j-c-yk-umj- ka--kI----j-c--? K--------------- k--------------- K-j-l-e-I-k-u-j- k-f-k-y-a-j-c-a- --------------------------------- KIjeljecIykIumje kafykIyragjecha?
Има ли попуст за студенте? С-у-ен-хэ- к--фы--ы-агъэ--? С--------- к--------------- С-у-е-т-э- к-а-ы-I-р-г-э-а- --------------------------- Студентхэм къафыкIырагъэча? 0
Stu--nt-je- ---yk--ra-j-c-a? S---------- k--------------- S-u-e-t-j-m k-f-k-y-a-j-c-a- ---------------------------- Studenthjem kafykIyragjecha?
Каква је то зграда? Мы--с---уна? М-- с-- у--- М-р с-д у-а- ------------ Мыр сыд уна? 0
M----yd --a? M-- s-- u--- M-r s-d u-a- ------------ Myr syd una?
Колико је стара та зграда? Мы -н-м-тхьа---ын-бжь? М- у--- т----- ы------ М- у-э- т-ь-п- ы-ы-ж-? ---------------------- Мы унэм тхьапш ыныбжь? 0
M- --jem t--ap---y--bz--? M- u---- t------ y------- M- u-j-m t-'-p-h y-y-z-'- ------------------------- My unjem th'apsh ynybzh'?
Тко је саградио ту зграду? Мы у-эр-х-- -ы--ыг---? М- у--- х-- з--------- М- у-э- х-т з-ш-ы-ъ-р- ---------------------- Мы унэр хэт зышIыгъэр? 0
M- -nj-- hje---y---y-j-r? M- u---- h--- z---------- M- u-j-r h-e- z-s-I-g-e-? ------------------------- My unjer hjet zyshIygjer?
Ја се интересујем за архитектуру. С--архит---у--р сшI-г-эшIэг--н. С- а----------- с-------------- С- а-х-т-к-у-э- с-I-г-э-I-г-о-. ------------------------------- Сэ архитектурэр сшIогъэшIэгъон. 0
S-e a---t---urje-----Iogj--------n. S-- a------------ s---------------- S-e a-h-t-k-u-j-r s-h-o-j-s-I-e-o-. ----------------------------------- Sje arhitekturjer sshIogjeshIjegon.
Ја се интересујем за уметност. Сэ---ку-ств-- сш-о-ъ-шIэ--о-. С- и--------- с-------------- С- и-к-с-т-э- с-I-г-э-I-г-о-. ----------------------------- Сэ искусствэр сшIогъэшIэгъон. 0
Sje-----ss-vjer --hI-g----I--g--. S-- i---------- s---------------- S-e i-k-s-t-j-r s-h-o-j-s-I-e-o-. --------------------------------- Sje iskusstvjer sshIogjeshIjegon.
Ја се интересујем за сликарство. С--с--э-ш--ныр-сш--г-эш-э---н. С- с---------- с-------------- С- с-р-т-I-н-р с-I-г-э-I-г-о-. ------------------------------ Сэ сурэтшIыныр сшIогъэшIэгъон. 0
S-e -u-j-t-h-ynyr-s-h---j-s-Ije--n. S-- s------------ s---------------- S-e s-r-e-s-I-n-r s-h-o-j-s-I-e-o-. ----------------------------------- Sje surjetshIynyr sshIogjeshIjegon.

Брзи језици, спори језици

У свету постоји преко 6.000 језика. Сви они имају исту функцију. Језици нам помажу да разменимо информације. Ово се у сваком језику дешава на различит начин. Зато што се сваки језик понаша у складу са сопственим правилима. Они се такође разликују и према брзини којом се говоре. Ово је доказано разним лингвистичким студијама. Неколико краћих текстова било је преведено на различите језике. Потом су текстови гласно читани - свако је наглас читао текст на свом матерњем језику. Резултат је био јасан. Јапански и шпански су најбржи језици. У овим језицима, у секунду се изговори осам слогова. Кинези говоре далеко спорије. Само пет слогова у секунду. Брзина говора зависи од комплексности слогова. Уколико су слогови комплексни, говорење траје дуже. Немачки слог, на пример, садржи три звука. Зато се говори релативно споро. Брзо говорење уопште не значи да има много тога да се саопшти. Баш напротив! У слоговима који се брзо изговарају садржано је врло мало информацијa. Иако Јапанци говоре брзо, они саопштавају врло мало садржаја. Супротно томе, “спори” кинески каже много са само неколико речи. Енглески слогови такође садрже много информација. У целој тој ствари је најинтересантније да су испитивани језици подједнако ефикасни! Ово значи да онај који спорије говори, саопштава више. Ономе ко говори брзо потребан је већи број речи. Ипак, на крају крајева, сви они стигну скоро истовремено на циљ.
Да ли си знао?
Словенски спада у јужнословенске језике. То је матерњи језик око 2 милиона људи. Они живе у Словенији, Хрватској, Србији, Аустрији, Италији и Мађарској. Доста је сличан чешком и словачком. Али велики је утицај и српскохрватског. Иако је Словенија мала земља, тамо има доста различитих дијалеката. Разлог томе је што је на том говорном подручју било мноштво историјских догађаја. То се види по лексичком фонду који садржи пуно израза из страних језика. Словенски користи латинична слова. Граматика познаје шест падежа и три рода. У изговору постоје два службена гласовна система. Један од њих тачно разликује између високих и ниских тонова. Још једна посебност овог језика је његова архаична структура. Према другим језицима су Словенци одувек били веома отворени. Зато се још више радују када се неко занима за њихов језик!