Рјечник

sr Зависне реченице са да ли   »   cs Vedlejší věty se zda, jestli

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

Зависне реченице са да ли

93 [devadesát tři]

Vedlejší věty se zda, jestli

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Не знам да ли ме он воли. Ne-í-- jes--i-mě--á r--. N----- j----- m- m- r--- N-v-m- j-s-l- m- m- r-d- ------------------------ Nevím, jestli mě má rád. 0
Не знам да ли ће се он вратити. Ne--m- jest-i--- vrá-í. N----- j----- s- v----- N-v-m- j-s-l- s- v-á-í- ----------------------- Nevím, jestli se vrátí. 0
Не знам да ли ће ме позвати. N-ví-- je-t----- zavo--. N----- j----- m- z------ N-v-m- j-s-l- m- z-v-l-. ------------------------ Nevím, jestli mi zavolá. 0
Да ли ме он ипак воли? Zdalip-k -- -á ---? Z------- m- m- r--- Z-a-i-a- m- m- r-d- ------------------- Zdalipak mě má rád? 0
Да ли ће се он вратити? Z--l-p-- s---rá-í? Z------- s- v----- Z-a-i-a- s- v-á-í- ------------------ Zdalipak se vrátí? 0
Да ли ће ме он позвати? Zdalipak z---l-? Z------- z------ Z-a-i-a- z-v-l-? ---------------- Zdalipak zavolá? 0
Питам се да ли он мисли на мене. Ptá--s-,--e--l- -a---e-mys-í. P--- s-- j----- n- m-- m----- P-á- s-, j-s-l- n- m-e m-s-í- ----------------------------- Ptám se, jestli na mne myslí. 0
Питам се да ли он има другу. Pt-m --, jestl---- n-j--ou ji-o-. P--- s-- j----- m- n------ j----- P-á- s-, j-s-l- m- n-j-k-u j-n-u- --------------------------------- Ptám se, jestli má nějakou jinou. 0
Питам се да ли он лаже. P-á- -e- -e--l---i l--. P--- s-- j----- m- l--- P-á- s-, j-s-l- m- l-e- ----------------------- Ptám se, jestli mi lže. 0
Мисли ли он ипак на мене? Zdalip-k--- -- mysl-? Z------- n- m- m----- Z-a-i-a- n- m- m-s-í- --------------------- Zdalipak na mě myslí? 0
Има ли он ипак неку другу? Z--lipa- -- -i---? Z------- m- j----- Z-a-i-a- m- j-n-u- ------------------ Zdalipak má jinou? 0
Говори ли он ипак истину? Zd-lip----í-á--r-vdu? Z------- ř--- p------ Z-a-i-a- ř-k- p-a-d-? --------------------- Zdalipak říká pravdu? 0
Сумњам да ли ме он стварно воли. P-c---u-- - to-- -- ----á op---du -á-. P-------- o t--- ž- m- m- o------ r--- P-c-y-u-i o t-m- ž- m- m- o-r-v-u r-d- -------------------------------------- Pochybuji o tom, že mě má opravdu rád. 0
Сумњам да ли ће ми писати. Poch---j- o-t--, -e mi napí--. P-------- o t--- ž- m- n------ P-c-y-u-i o t-m- ž- m- n-p-š-. ------------------------------ Pochybuji o tom, že mi napíše. 0
Сумњам да ли ће ме оженити. Pochyb--i o to-,--e s---ě -ez--. P-------- o t--- ž- s- m- v----- P-c-y-u-i o t-m- ž- s- m- v-z-e- -------------------------------- Pochybuji o tom, že si mě vezme. 0
Да ли ме он стварно воли? Zdal---k m-----o--avdu -á-? Z------- m- m- o------ r--- Z-a-i-a- m- m- o-r-v-u r-d- --------------------------- Zdalipak mě má opravdu rád? 0
Да ли ће ми он ипак писати? Zd--ipa--mi n-p--e? Z------- m- n------ Z-a-i-a- m- n-p-š-? ------------------- Zdalipak mi napíše? 0
Да ли ће ме он ипак оженити? Zd-li-a---- m-e -e-m-? Z------- s- m-- v----- Z-a-i-a- s- m-e v-z-e- ---------------------- Zdalipak si mne vezme? 0

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило. Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...