Рјечник

sr Придеви 2   »   cs Přídavná jména 2

79 [седамдесет и девет]

Придеви 2

Придеви 2

79 [sedmdesát devět]

Přídavná jména 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Ја имам на себи плаву хаљину. M-m--a --bě-modr--šat-. Mám na sobě modré šaty. M-m n- s-b- m-d-é š-t-. ----------------------- Mám na sobě modré šaty. 0
Ја имам на себи црвену хаљину. Mám -- -o-ě -e---né--at-. Mám na sobě červené šaty. M-m n- s-b- č-r-e-é š-t-. ------------------------- Mám na sobě červené šaty. 0
Ја имам на себи зелену хаљину. Má- n- s-bě-z-le-é--a--. Mám na sobě zelené šaty. M-m n- s-b- z-l-n- š-t-. ------------------------ Mám na sobě zelené šaty. 0
Ја купујем црну торбу. K--pí--č--no----š--. Koupím černou tašku. K-u-í- č-r-o- t-š-u- -------------------- Koupím černou tašku. 0
Ја купујем смеђу торбу. Ko--í- -ně-ou ta---. Koupím hnědou tašku. K-u-í- h-ě-o- t-š-u- -------------------- Koupím hnědou tašku. 0
Ја купујем белу торбу. Kou--m -íl-- taš--. Koupím bílou tašku. K-u-í- b-l-u t-š-u- ------------------- Koupím bílou tašku. 0
Ја требам ново ауто. Pot-eb--i --vé au-o. Potřebuji nové auto. P-t-e-u-i n-v- a-t-. -------------------- Potřebuji nové auto. 0
Ја требам брзо ауто. Po-ř-buj- ryc--é-a--o. Potřebuji rychlé auto. P-t-e-u-i r-c-l- a-t-. ---------------------- Potřebuji rychlé auto. 0
Ја требам удобан ауто. P--ře-u-i-poh--lné--ut-. Potřebuji pohodlné auto. P-t-e-u-i p-h-d-n- a-t-. ------------------------ Potřebuji pohodlné auto. 0
Тамо горе станује једна стара жена. T-m n-h----b--l- -ěj----s--rá ž--a. Tam nahoře bydlí nějaká stará žena. T-m n-h-ř- b-d-í n-j-k- s-a-á ž-n-. ----------------------------------- Tam nahoře bydlí nějaká stará žena. 0
Тамо горе станује једна дебела жена. T-m n---ře---d---n-j--á --u-------a. Tam nahoře bydlí nějaká tlustá žena. T-m n-h-ř- b-d-í n-j-k- t-u-t- ž-n-. ------------------------------------ Tam nahoře bydlí nějaká tlustá žena. 0
Тамо доле станује једна радознала жена. Tam -a---e b--l--ně--ká zv---v---en-. Tam nahoře bydlí nějaká zvědavá žena. T-m n-h-ř- b-d-í n-j-k- z-ě-a-á ž-n-. ------------------------------------- Tam nahoře bydlí nějaká zvědavá žena. 0
Наши гости су били драги људи. N-ši-----é --l- -i--. Naši hosté byli milí. N-š- h-s-é b-l- m-l-. --------------------- Naši hosté byli milí. 0
Наши гости су били културни људи. N--i--os-- ---i ---o-i-í--i--. Naši hosté byli zdvořilí lidé. N-š- h-s-é b-l- z-v-ř-l- l-d-. ------------------------------ Naši hosté byli zdvořilí lidé. 0
Наши гости су били интересантни људи. N--- ----- -y-i ----ma----idé. Naši hosté byli zajímaví lidé. N-š- h-s-é b-l- z-j-m-v- l-d-. ------------------------------ Naši hosté byli zajímaví lidé. 0
Ја имам драгу децу. M---mil- -ě-i. Mám milé děti. M-m m-l- d-t-. -------------- Mám milé děti. 0
Али комшије имају безобразну децу. Al--mí s--s-d- ma----r---dě-i. Ale mí sousedé mají drzé děti. A-e m- s-u-e-é m-j- d-z- d-t-. ------------------------------ Ale mí sousedé mají drzé děti. 0
Јесу ли Ваша деца добра? Jsou----e -ět--h-d--? Jsou vaše děti hodné? J-o- v-š- d-t- h-d-é- --------------------- Jsou vaše děti hodné? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Један језик, многе варијанте

Чак иако говоримо само један језик, говоримо многе језике. Ово зато што ни један језик није затворен систем. Сваки језик има различите димензије. Језик је један жив систем. Они који говоре језик, увек се усредсређују на саговорника. Стога људи варирају језик којим говоре. Овакве варијације се појављују у многобројним облицима. На пример, сваки језик има историју. Мењала се и наставиће да се мења. Ово видимо на примеру говора старих и младих људи - они говоре другачије. У већини језика такође наилазимо и на бројне дијалекте. Ипак, они који говоре дијалектом могу се прилагодити окружењу. У извесним ситуацијама ти људи се служе стандардним језиком. Различите друштвене групације говоре различитим језиком. Пример за ово налазимо у жаргону омладине или ловаца. Већина људи се на послу изражава другачије него код куће. На послу се многи служе професионалним жаргоном. И у писаном и говорном језику има разлике. Говорни језик је углавном много једноставнији од писаног. Ова разлика може веома велика. Ово је случај када се писани језик годинама није мењао. У том случају, они који уче језик најпре морају учити да пишу. Језик мушкараца и жена се такође често разликује. У западним друштвима ова разлика није толико велика. Али, има земаља у којима се жене изражавају сасвим другачије од мушкараца. У појединим културама учтивост поседује сопствену језичку форму. Причање уопште није лакo! Присиљени смо да истовремено пазимо на многе различите ствари.