Рјечник

sr нешто смети   »   cs smět něco

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [sedmdesát tři]

smět něco

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Sm-- ----í--t-a-to? S--- u- ř---- a---- S-í- u- ř-d-t a-t-? ------------------- Smíš už řídit auto? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Sm-š--- -í--a--oho-? S--- u- p-- a------- S-í- u- p-t a-k-h-l- -------------------- Smíš už pít alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Sm-š-u--s-------m--ce-to-at -o-z-h--n-č-? S--- u- s-- / s--- c------- d- z--------- S-í- u- s-m / s-m- c-s-o-a- d- z-h-a-i-í- ----------------------------------------- Smíš už sám / sama cestovat do zahraničí? 0
смети smět s--- s-ě- ---- smět 0
Смемо ли овде пушити? S-í-- --d- --u--t? S---- t--- k------ S-í-e t-d- k-u-i-? ------------------ Smíme tady kouřit? 0
Сме ли се овде пушити? S-í ---t- -ouř--? S-- s- t- k------ S-í s- t- k-u-i-? ----------------- Smí se tu kouřit? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Lz- -----t--re-itní --r--u? L-- p----- k------- k------ L-e p-a-i- k-e-i-n- k-r-o-? --------------------------- Lze platit kreditní kartou? 0
Сме ли се платити чеком? Lze-pla--- -ek--? L-- p----- š----- L-e p-a-i- š-k-m- ----------------- Lze platit šekem? 0
Сме ли се платити само готовином? Lz- p----------v-? L-- p----- h------ L-e p-a-i- h-t-v-? ------------------ Lze platit hotově? 0
Смем ли телефонирати? M--u -- zate-efonov-t? M--- s- z------------- M-h- s- z-t-l-f-n-v-t- ---------------------- Mohu si zatelefonovat? 0
Смем ли нешто питати? Mo---s- -- n----z-p--t? M--- s- n- n--- z------ M-h- s- n- n-c- z-p-a-? ----------------------- Mohu se na něco zeptat? 0
Смем ли нешто рећи? M--- ------íc-? M--- n--- ř---- M-h- n-c- ř-c-? --------------- Mohu něco říci? 0
Он не сме спавати у парку. O- -e-mí s-á- v-p---u. O- n---- s--- v p----- O- n-s-í s-á- v p-r-u- ---------------------- On nesmí spát v parku. 0
Он не сме спавати у ауту. On-ne-m---p-t v au--. O- n---- s--- v a---- O- n-s-í s-á- v a-t-. --------------------- On nesmí spát v autě. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. O- -esmí -pát na-ná-----. O- n---- s--- n- n------- O- n-s-í s-á- n- n-d-a-í- ------------------------- On nesmí spát na nádraží. 0
Смемо ли сести? Můžeme s----sadit? M----- s- p------- M-ž-m- s- p-s-d-t- ------------------ Můžeme se posadit? 0
Смемо ли добити јеловник? Mů-em- d--t-- -í-el-í -ís---? M----- d----- j------ l------ M-ž-m- d-s-a- j-d-l-í l-s-e-? ----------------------------- Můžeme dostat jídelní lístek? 0
Можемо ли платити одвојено? Mů-em---a-l-ti- z--á--? M----- z------- z------ M-ž-m- z-p-a-i- z-l-š-? ----------------------- Můžeme zaplatit zvlášť? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!