Рјечник

sr У робној кући   »   sv I varuhuset

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [femtiotvå]

I varuhuset

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? S-a-v- gå----l------ar---s? S-- v- g- t--- e-- v------- S-a v- g- t-l- e-t v-r-h-s- --------------------------- Ska vi gå till ett varuhus? 0
Ја морам обавити куповину. J-g ----e---nd--. J-- m---- h------ J-g m-s-e h-n-l-. ----------------- Jag måste handla. 0
Хоћу пуно тога да купим. J---vi-l-h---l----ck-t. J-- v--- h----- m------ J-g v-l- h-n-l- m-c-e-. ----------------------- Jag vill handla mycket. 0
Где су канцеларијски артикли? Va--f---- ---t-r--r--kl-r? V-- f---- k--------------- V-r f-n-s k-n-o-s-r-i-l-r- -------------------------- Var finns kontorsartiklar? 0
Требам коверте и папир за писма. J-- behö-e--k---r---c----e---pp-r. J-- b------ k----- o-- b---------- J-g b-h-v-r k-v-r- o-h b-e-p-p-e-. ---------------------------------- Jag behöver kuvert och brevpapper. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. J-g be-över k--s--t--e-nor---h -us-hp-nn-r. J-- b------ k------------- o-- t----------- J-g b-h-v-r k-l-p-t-p-n-o- o-h t-s-h-e-n-r- ------------------------------------------- Jag behöver kulspetspennor och tuschpennor. 0
Где је намештај? Var är-m--l-r--? V-- ä- m-------- V-r ä- m-b-e-n-? ---------------- Var är möblerna? 0
Требам ормар и комоду. Jag b---v-r---t--kå- o----n b---. J-- b------ e-- s--- o-- e- b---- J-g b-h-v-r e-t s-å- o-h e- b-r-. --------------------------------- Jag behöver ett skåp och en byrå. 0
Требам писаћи сто и регал. J-g behö-er--t- --r-vb--d-o-h en -y-la. J-- b------ e-- s-------- o-- e- h----- J-g b-h-v-r e-t s-r-v-o-d o-h e- h-l-a- --------------------------------------- Jag behöver ett skrivbord och en hylla. 0
Где су играчке? V-- -r -ek---e-n-? V-- ä- l---------- V-r ä- l-k-a-e-n-? ------------------ Var är leksakerna? 0
Требам лутку и медведића. J-g---hö-er -n-doc-- o-- -n te-dyb-ö-n. J-- b------ e- d---- o-- e- t---------- J-g b-h-v-r e- d-c-a o-h e- t-d-y-j-r-. --------------------------------------- Jag behöver en docka och en teddybjörn. 0
Требам фудбалску лопту и шах. Ja------ve- -- ------l-och et- s-----s--l. J-- b------ e- f------ o-- e-- s---------- J-g b-h-v-r e- f-t-o-l o-h e-t s-h-c-s-e-. ------------------------------------------ Jag behöver en fotboll och ett schackspel. 0
Где је алат? Var-----erk-yge-? V-- ä- v--------- V-r ä- v-r-t-g-n- ----------------- Var är verktygen? 0
Trebam čekić i kliješta. Jag beh--er--n h----re --- -- t--g. J-- b------ e- h------ o-- e- t---- J-g b-h-v-r e- h-m-a-e o-h e- t-n-. ----------------------------------- Jag behöver en hammare och en tång. 0
Trebam bušilicu i odvijač. Ja- --hö--- ------r o-h--n--k-uvm-j-el. J-- b------ e- b--- o-- e- s----------- J-g b-h-v-r e- b-r- o-h e- s-r-v-e-s-l- --------------------------------------- Jag behöver en borr och en skruvmejsel. 0
Где је накит? Va---r s--ck--a? V-- ä- s-------- V-r ä- s-y-k-n-? ---------------- Var är smyckena? 0
Требам огрлицу и наруквицу. Ja- ---ö-e- en -e--a-och-ett ar-ba--. J-- b------ e- k---- o-- e-- a------- J-g b-h-v-r e- k-d-a o-h e-t a-m-a-d- ------------------------------------- Jag behöver en kedja och ett armband. 0
Требам прстен и наушнице. J-- ----v-r----------c- ö----g--. J-- b------ e- r--- o-- ö-------- J-g b-h-v-r e- r-n- o-h ö-h-n-e-. --------------------------------- Jag behöver en ring och örhängen. 0

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!