Рјечник

sr У ресторану 3   »   sv På restaurangen 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [trettioett]

På restaurangen 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. Ja- s-ulle -i----ha e- för--t-. Jag skulle vilja ha en förrätt. J-g s-u-l- v-l-a h- e- f-r-ä-t- ------------------------------- Jag skulle vilja ha en förrätt. 0
Хтео / хтела бих салату. J-g s----e--il----a----s-lla-. Jag skulle vilja ha en sallad. J-g s-u-l- v-l-a h- e- s-l-a-. ------------------------------ Jag skulle vilja ha en sallad. 0
Хтео / хтела бих једну супу. J----k-lle-vilj- ha--n s-pp-. Jag skulle vilja ha en soppa. J-g s-u-l- v-l-a h- e- s-p-a- ----------------------------- Jag skulle vilja ha en soppa. 0
Хтео / хтела бих десерт. Jag-s---le -i-j- h- e---fterr-tt. Jag skulle vilja ha en efterrätt. J-g s-u-l- v-l-a h- e- e-t-r-ä-t- --------------------------------- Jag skulle vilja ha en efterrätt. 0
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. J-g ------ -il-a-h--e--g-as---e- vispg-ädde. Jag skulle vilja ha en glass med vispgrädde. J-g s-u-l- v-l-a h- e- g-a-s m-d v-s-g-ä-d-. -------------------------------------------- Jag skulle vilja ha en glass med vispgrädde. 0
Хтео / хтела бих воће или сир. J-g s----- vilj- ha -ru---e---r-o-t. Jag skulle vilja ha frukt eller ost. J-g s-u-l- v-l-a h- f-u-t e-l-r o-t- ------------------------------------ Jag skulle vilja ha frukt eller ost. 0
Хтели / хтеле бисмо доручковати. V---kul-- -i-j- --- ---k-st. Vi skulle vilja äta frukost. V- s-u-l- v-l-a ä-a f-u-o-t- ---------------------------- Vi skulle vilja äta frukost. 0
Хтели / хтеле бисмо ручати. Vi sk-l-e -i-ja äta -unc-. Vi skulle vilja äta lunch. V- s-u-l- v-l-a ä-a l-n-h- -------------------------- Vi skulle vilja äta lunch. 0
Хтели / хтеле бисмо вечерати. Vi s----- v-lj--äta-mi----. Vi skulle vilja äta middag. V- s-u-l- v-l-a ä-a m-d-a-. --------------------------- Vi skulle vilja äta middag. 0
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? Vad vill ni--- --l- f--k--t? Vad vill ni ha till frukost? V-d v-l- n- h- t-l- f-u-o-t- ---------------------------- Vad vill ni ha till frukost? 0
Кајзерице с мармеладом и медом? S---r-ns-a--e--m----l-d-och --nu-g? Småfranska med marmelad och honung? S-å-r-n-k- m-d m-r-e-a- o-h h-n-n-? ----------------------------------- Småfranska med marmelad och honung? 0
Тост с кобасицом и сиром? R-stat -r-d-me----r- -c- ---? Rostat bröd med korv och ost? R-s-a- b-ö- m-d k-r- o-h o-t- ----------------------------- Rostat bröd med korv och ost? 0
Кувано јаје? E-t-k-k- ägg? Ett kokt ägg? E-t k-k- ä-g- ------------- Ett kokt ägg? 0
Јаје на око? E-t -t--t ---? Ett stekt ägg? E-t s-e-t ä-g- -------------- Ett stekt ägg? 0
Омлет? En --el---? En omelett? E- o-e-e-t- ----------- En omelett? 0
Молим још један јогурт. E---og-u----ill, -a-k. En yoghurt till, tack. E- y-g-u-t t-l-, t-c-. ---------------------- En yoghurt till, tack. 0
Молим још соли и бибера. Me- --l- o-h p-p-ar- -ac-. Mer salt och peppar, tack. M-r s-l- o-h p-p-a-, t-c-. -------------------------- Mer salt och peppar, tack. 0
Молим још једну чашу воде. Et---l-s------n-ti-l--t---. Ett glas vatten till, tack. E-t g-a- v-t-e- t-l-, t-c-. --------------------------- Ett glas vatten till, tack. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!