Рјечник

sr Редни бројеви   »   sv Ordningstal

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [sextioett]

Ordningstal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Први месец је јануар. D-- f-r-t- må-a--n--r --n--r-. D-- f----- m------ ä- j------- D-n f-r-t- m-n-d-n ä- j-n-a-i- ------------------------------ Den första månaden är januari. 0
Други месец је фебруар. Den -n-r----na-----r-febr-ar-. D-- a---- m------ ä- f-------- D-n a-d-a m-n-d-n ä- f-b-u-r-. ------------------------------ Den andra månaden är februari. 0
Трећи месец је март. De--tredj- mån-d-n--r---rs. D-- t----- m------ ä- m---- D-n t-e-j- m-n-d-n ä- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden är mars. 0
Четврти месец је април. D------r-------d--------r--. D-- f----- m------ ä- a----- D-n f-ä-d- m-n-d-n ä- a-r-l- ---------------------------- Den fjärde månaden är april. 0
Пети месец је мај. De--femte-mån------r-m-j. D-- f---- m------ ä- m--- D-n f-m-e m-n-d-n ä- m-j- ------------------------- Den femte månaden är maj. 0
Шести месец је јуни. D-n sj-tte-m----en ä--j---. D-- s----- m------ ä- j---- D-n s-ä-t- m-n-d-n ä- j-n-. --------------------------- Den sjätte månaden är juni. 0
Шест месеци је пола године. Sex--å-a-----r e-- -al-år. S-- m------ ä- e-- h------ S-x m-n-d-r ä- e-t h-l-å-. -------------------------- Sex månader är ett halvår. 0
Јануар, фебруар, март, J----------br-ari- -ar-, J------- f-------- m---- J-n-a-i- f-b-u-r-, m-r-, ------------------------ Januari, februari, mars, 0
април, мај и јун. ap--l,-m-- -c--ju-i. a----- m-- o-- j---- a-r-l- m-j o-h j-n-. -------------------- april, maj och juni. 0
Седми месец је јул. De-------e m--ad----r ju-i. D-- s----- m------ ä- j---- D-n s-u-d- m-n-d-n ä- j-l-. --------------------------- Den sjunde månaden är juli. 0
Осми месец је август. D---åt--nde-m-na-e--ä--au-us-i. D-- å------ m------ ä- a------- D-n å-t-n-e m-n-d-n ä- a-g-s-i- ------------------------------- Den åttonde månaden är augusti. 0
Девети месец је септембар. De- --o--- m-n-----ä- s-ptemb-r. D-- n----- m------ ä- s--------- D-n n-o-d- m-n-d-n ä- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den nionde månaden är september. 0
Десети месец је октобар. D-n-t---de --n-den----oktober. D-- t----- m------ ä- o------- D-n t-o-d- m-n-d-n ä- o-t-b-r- ------------------------------ Den tionde månaden är oktober. 0
Једанаести месец је новембар. D-- -lfte mån--e---r n--em--r. D-- e---- m------ ä- n-------- D-n e-f-e m-n-d-n ä- n-v-m-e-. ------------------------------ Den elfte månaden är november. 0
Дванаести месец је децембар. D-- --l--e--ån--en--r -------r. D-- t----- m------ ä- d-------- D-n t-l-t- m-n-d-n ä- d-c-m-e-. ------------------------------- Den tolfte månaden är december. 0
Дванаест месеци је једна година. T-l---ån-d----- --- --. T--- m------ ä- e-- å-- T-l- m-n-d-r ä- e-t å-. ----------------------- Tolv månader är ett år. 0
Јули, август, септембар, Ju----a---s--- se--e--e-, J---- a------- s--------- J-l-, a-g-s-i- s-p-e-b-r- ------------------------- Juli, augusti, september, 0
октобар, новембар и децембар. ok-obe-- no-ember-o-h-d-c----r. o------- n------- o-- d-------- o-t-b-r- n-v-m-e- o-h d-c-m-e-. ------------------------------- oktober, november och december. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...