Рјечник

sr У робној кући   »   ro La magazin

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [cincizeci şi doi]

La magazin

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? M-r--m la-un -ag-z-n? M----- l- u- m------- M-r-e- l- u- m-g-z-n- --------------------- Mergem la un magazin? 0
Ја морам обавити куповину. Tr----e-s- fac -um---ătur-. T------ s- f-- c----------- T-e-u-e s- f-c c-m-ă-ă-u-i- --------------------------- Trebuie să fac cumpărături. 0
Хоћу пуно тога да купим. V--au-să-cu-p-- ---t-. V---- s- c----- m----- V-e-u s- c-m-ă- m-l-e- ---------------------- Vreau să cumpăr multe. 0
Где су канцеларијски артикли? Unde su-t a----o-e-e-d- -ir--? U--- s--- a--------- d- b----- U-d- s-n- a-t-c-l-l- d- b-r-u- ------------------------------ Unde sunt articolele de birou? 0
Требам коверте и папир за писма. Îm- ----u-e-pl----i ----â--i--de --r--. Î-- t------ p------ ş- h----- d- s----- Î-i t-e-u-e p-i-u-i ş- h-r-i- d- s-r-s- --------------------------------------- Îmi trebuie plicuri şi hârtie de scris. 0
Требам хемијске оловке и фломастере. Î-- -r----- p--u-- -- -a-i-ci. Î-- t------ p----- ş- c------- Î-i t-e-u-e p-x-r- ş- c-r-o-i- ------------------------------ Îmi trebuie pixuri şi carioci. 0
Где је намештај? U-de -ste -o-ili----? U--- e--- m---------- U-d- e-t- m-b-l-e-u-? --------------------- Unde este mobilierul? 0
Требам ормар и комоду. A- n-vo---d- un---la- -i-d--o -o--d-. A- n----- d- u- d---- ş- d- o c------ A- n-v-i- d- u- d-l-p ş- d- o c-m-d-. ------------------------------------- Am nevoie de un dulap şi de o comodă. 0
Требам писаћи сто и регал. Am-ne-----d--u- b--o- şi--- -n -a--. A- n----- d- u- b---- ş- d- u- r---- A- n-v-i- d- u- b-r-u ş- d- u- r-f-. ------------------------------------ Am nevoie de un birou şi de un raft. 0
Где су играчке? U-----unt-ju---i-le? U--- s--- j--------- U-d- s-n- j-c-r-i-e- -------------------- Unde sunt jucăriile? 0
Требам лутку и медведића. Î-i -r-bu-e---pă---ă -- -n ur--leţ. Î-- t------ o p----- ş- u- u------- Î-i t-e-u-e o p-p-ş- ş- u- u-s-l-ţ- ----------------------------------- Îmi trebuie o păpuşă şi un ursuleţ. 0
Требам фудбалску лопту и шах. Î-- t-ebuie o --nge-de fo-b-l -i -n--oc-d- şah. Î-- t------ o m---- d- f----- ş- u- j-- d- ş--- Î-i t-e-u-e o m-n-e d- f-t-a- ş- u- j-c d- ş-h- ----------------------------------------------- Îmi trebuie o minge de fotbal şi un joc de şah. 0
Где је алат? U--e -s-e------t-? U--- e--- u------- U-d- e-t- u-e-l-a- ------------------ Unde este unealta? 0
Trebam čekić i kliješta. Î---t---ui--u- c---a--şi un-cl-ş-e. Î-- t------ u- c----- ş- u- c------ Î-i t-e-u-e u- c-o-a- ş- u- c-e-t-. ----------------------------------- Îmi trebuie un ciocan şi un cleşte. 0
Trebam bušilicu i odvijač. Î-i -r--u---un bu-ghi- -----ş-r-b----ţ-. Î-- t------ u- b------ ş- o ş----------- Î-i t-e-u-e u- b-r-h-u ş- o ş-r-b-l-i-ă- ---------------------------------------- Îmi trebuie un burghiu şi o şurubelniţă. 0
Где је накит? Und--s-n-----ute---l-? U--- s--- b----------- U-d- s-n- b-j-t-r-i-e- ---------------------- Unde sunt bijuteriile? 0
Требам огрлицу и наруквицу. Îm- t-ebuie un -ă-ţ--or şi-- --ăţ--ă. Î-- t------ u- l------- ş- o b------- Î-i t-e-u-e u- l-n-i-o- ş- o b-ă-a-ă- ------------------------------------- Îmi trebuie un lănţişor şi o brăţară. 0
Требам прстен и наушнице. Î-- tr-b-ie u- ---l -- ce-c--. Î-- t------ u- i--- ş- c------ Î-i t-e-u-e u- i-e- ş- c-r-e-. ------------------------------ Îmi trebuie un inel şi cercei. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!