Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   sv Possessiva pronomen 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [sextiosju]

Possessiva pronomen 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
наочале g--s-gonen g--------- g-a-ö-o-e- ---------- glasögonen 0
Он је заборавио своје наочале. H-- --r g-öm- si-a gl--ögo-. H-- h-- g---- s--- g-------- H-n h-r g-ö-t s-n- g-a-ö-o-. ---------------------------- Han har glömt sina glasögon. 0
Ма где су му наочале? V-r har h-- -i-- gl---gon--å? V-- h-- h-- s--- g------- d-- V-r h-r h-n s-n- g-a-ö-o- d-? ----------------------------- Var har han sina glasögon då? 0
сат k-oc--n k------ k-o-k-n ------- klockan 0
Његов сат је покварен. Ha-s--l---a-----ö-der. H--- k----- ä- s------ H-n- k-o-k- ä- s-n-e-. ---------------------- Hans klocka är sönder. 0
Сат виси на зиду. Kl----n-hä-g-- p- -äg-e-. K------ h----- p- v------ K-o-k-n h-n-e- p- v-g-e-. ------------------------- Klockan hänger på väggen. 0
пасош p--s-t p----- p-s-e- ------ passet 0
Он је изгубио свој пасош. Ha- -a---örl--a- ---- p-ss. H-- h-- f------- s--- p---- H-n h-r f-r-o-a- s-t- p-s-. --------------------------- Han har förlorat sitt pass. 0
Где је онда његов пасош? V------ -an s--t-pa-s-d-? V-- h-- h-- s--- p--- d-- V-r h-r h-n s-t- p-s- d-? ------------------------- Var har han sitt pass då? 0
они – њихов / њихова / њихово de –-de-as,-sina d- – d----- s--- d- – d-r-s- s-n- ---------------- de – deras, sina 0
Деца не могу наћи њихове родитеље. B-rnen--a- inte h---a ---- f--ä-drar. B----- k-- i--- h---- s--- f--------- B-r-e- k-n i-t- h-t-a s-n- f-r-l-r-r- ------------------------------------- Barnen kan inte hitta sina föräldrar. 0
Али ето долазе њихови родитељи! Me---är k--me- j---er-- för--d-a-! M-- d-- k----- j- d---- f--------- M-n d-r k-m-e- j- d-r-s f-r-l-r-r- ---------------------------------- Men där kommer ju deras föräldrar! 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше N--- Er N- – E- N- – E- ------- Ni – Er 0
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Hur ----er res-, h--r-Mü----? H-- v-- e- r---- h--- M------ H-r v-r e- r-s-, h-r- M-l-e-? ----------------------------- Hur var er resa, herr Müller? 0
Где је Ваша жена, господине Милер? V-r ----- --u-----r --l-er? V-- ä- e- f--- h--- M------ V-r ä- e- f-u- h-r- M-l-e-? --------------------------- Var är er fru, herr Müller? 0
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ni-- -r N- – E- N- – E- ------- Ni – Er 0
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Hu---ar er re-a,-fr--S-hmi-t? H-- v-- e- r---- f-- S------- H-r v-r e- r-s-, f-u S-h-i-t- ----------------------------- Hur var er resa, fru Schmidt? 0
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Var -r-e- --n- f-- -c-mi--? V-- ä- e- m--- f-- S------- V-r ä- e- m-n- f-u S-h-i-t- --------------------------- Var är er man, fru Schmidt? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!