Рјечник

sr Трговине   »   sv Affärer

53 [педесет и три]

Трговине

Трговине

53 [femtiotre]

Affärer

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Ми тражимо продавницу спортске опреме. Vi letar--fte--en--po-taf---. V- l---- e---- e- s---------- V- l-t-r e-t-r e- s-o-t-f-ä-. ----------------------------- Vi letar efter en sportaffär. 0
Ми тражимо месницу. V--l-t-- ----- -- k---af-ä-. V- l---- e---- e- k--------- V- l-t-r e-t-r e- k-t-a-f-r- ---------------------------- Vi letar efter en köttaffär. 0
Ми тражимо апотеку. V----ta- --t-r-e-t a---e-. V- l---- e---- e-- a------ V- l-t-r e-t-r e-t a-o-e-. -------------------------- Vi letar efter ett apotek. 0
Наиме, желимо купити фудбалску лопту. Vi skul-- nä--ig----i-ja---p- en-f--b-l-. V- s----- n------- v---- k--- e- f------- V- s-u-l- n-m-i-e- v-l-a k-p- e- f-t-o-l- ----------------------------------------- Vi skulle nämligen vilja köpa en fotboll. 0
Наиме, желимо купити саламу. Vi------e--ä--i-en ---ja -öpa --l-mi. V- s----- n------- v---- k--- s------ V- s-u-l- n-m-i-e- v-l-a k-p- s-l-m-. ------------------------------------- Vi skulle nämligen vilja köpa salami. 0
Наиме, желимо купити лекове. V- vi----äm---e---ö-- --d----. V- v--- n------- k--- m------- V- v-l- n-m-i-e- k-p- m-d-c-n- ------------------------------ Vi vill nämligen köpa medicin. 0
Ми тражимо продавницу спортске опреме да бисмо купили фудбалску лопту. V--le--r-e---r-e- s--rt--fä-, -ö----t köp- -n--ot-o-l. V- l---- e---- e- s---------- f-- a-- k--- e- f------- V- l-t-r e-t-r e- s-o-t-f-ä-, f-r a-t k-p- e- f-t-o-l- ------------------------------------------------------ Vi letar efter en sportaffär, för att köpa en fotboll. 0
Ми тражимо месницу да бисмо купили саламу. Vi--e--r-e-ter-en-k--t--fär--fö---tt köpa--al-mi. V- l---- e---- e- k--------- f-- a-- k--- s------ V- l-t-r e-t-r e- k-t-a-f-r- f-r a-t k-p- s-l-m-. ------------------------------------------------- Vi letar efter en köttaffär, för att köpa salami. 0
Ми тражимо апотеку да бисмо купили лекове. Vi---ta- -f--r e---apo-e-, för---- -ö---me-i---. V- l---- e---- e-- a------ f-- a-- k--- m------- V- l-t-r e-t-r e-t a-o-e-, f-r a-t k-p- m-d-c-n- ------------------------------------------------ Vi letar efter ett apotek, för att köpa medicin. 0
Ја тражим златарa. Ja---etar ---er-e- -uve----r-. J-- l---- e---- e- j---------- J-g l-t-r e-t-r e- j-v-l-r-r-. ------------------------------ Jag letar efter en juvelerare. 0
Ја тражим фото радњу. J-- ----r ---er-en f-to-ffär. J-- l---- e---- e- f--------- J-g l-t-r e-t-r e- f-t-a-f-r- ----------------------------- Jag letar efter en fotoaffär. 0
Ја тражим посластичарницу. Ja--leta--e--e--ett -o----o-i. J-- l---- e---- e-- k--------- J-g l-t-r e-t-r e-t k-n-i-o-i- ------------------------------ Jag letar efter ett konditori. 0
Наиме, намеравам купити прстен. J---t-n--- n-m-i----köpa--n ri-g. J-- t----- n------- k--- e- r---- J-g t-n-e- n-m-i-e- k-p- e- r-n-. --------------------------------- Jag tänker nämligen köpa en ring. 0
Наиме, намеравам купити филм. Jag t-n--r -ä--i-en -ö-- ---f---. J-- t----- n------- k--- e- f---- J-g t-n-e- n-m-i-e- k-p- e- f-l-. --------------------------------- Jag tänker nämligen köpa en film. 0
Наиме, намеравам купити торту. Ja- tän--- -äm--g-- kö----n--årt-. J-- t----- n------- k--- e- t----- J-g t-n-e- n-m-i-e- k-p- e- t-r-a- ---------------------------------- Jag tänker nämligen köpa en tårta. 0
Ја тражим златарa да купим прстен. Jag l-ta- --ter-e- -uv-ler-re--för-at--köpa -----n-. J-- l---- e---- e- j---------- f-- a-- k--- e- r---- J-g l-t-r e-t-r e- j-v-l-r-r-, f-r a-t k-p- e- r-n-. ---------------------------------------------------- Jag letar efter en juvelerare, för att köpa en ring. 0
Ја тражим фото радњу да купим филм. Jag-l-ta- -fte--e--fot-aff--, -ör-a-t--ö-- -n ---m. J-- l---- e---- e- f--------- f-- a-- k--- e- f---- J-g l-t-r e-t-r e- f-t-a-f-r- f-r a-t k-p- e- f-l-. --------------------------------------------------- Jag letar efter en fotoaffär, för att köpa en film. 0
Ја тражим посластичарницу да купим торту. Ja--le----e--e---tt -o-d-tori,-för--tt---p- e- --rt-. J-- l---- e---- e-- k--------- f-- a-- k--- e- t----- J-g l-t-r e-t-r e-t k-n-i-o-i- f-r a-t k-p- e- t-r-a- ----------------------------------------------------- Jag letar efter ett konditori, för att köpa en tårta. 0

Промењен језик= промењена личност

Наш језик је припада нама. Он је важан део наше личности. Но, многи људи говоре неколико језика. Значи ли то да они имају више личности? Истраживачи сматрају: Да! Кад променимо језик, мења се и личност. То ће рећи, понашамо се другачије. До овога су дошли амерички научници. Они су проучавали жене које говоре два језика. У питању су биле жене одрасле са шпанским и енглеским језиком. Оне су једнако добро познавале и оба језика и обе културе. Без обзира на то, понашање им се разликовало у зависности од језика којим су говориле. Када су говориле шпански, жене су имале више самопоуздања. Уколико су се налазиле у средини у којој се говорио шпански, такође су се пријатније осећале. Преласком на енглески, понашање им се изменило. Изгубиле су самопоуздање и често су биле несигурне. Научници су такође запазили да су жене наизглед биле усамљеније. Према томе - језик којим говоримо условљава наше понашање. Разлог томе још увек није откривен. Могуће је да се оријентирамо према културним нормама. Док говоримо известан језик, мислимо и на културу у којој се он употребљава. Ово се догађа аутоматски. Стога настојимо да се прилагодимо датој култури. Почињемо да се понашамо онако како нам норме дотичне културе налажу. Људи са кинеским матерњим језиком били су у експериментима врло резервисани. Кад су говорили енглески, били много су отворенији. Можда понашање мењамо не би ли се на тај начин лакше интегрисали. Желимо да будемо као они са којима комуницирамо...
Да ли си знао?
Белоруски спада у источнославенске језике. То је матерњии језик око осам милиона људи. Они наравно пре свега живе у Белорусији. И у Пољској има људи који говоре белоруски. Белоруски је у уском сродству с руским и украјинским. То значи да су ови језици веома слични. Развили су се из заједничког староруског језика. Ипак има неколико важних разлика. Белоруски правопис је на пример строго фонетски. То значи да изговор речи одлучује о њиховом начину писања. Ова особина чини разлику између белоруског и друга два сродника. И у бјелоруском има речи које потичу из пољског. У руском то није случај. Белоруска граматика је врло слична граматици других словенских језика. Ко воли ову породицу језика, треба обавезно дати прилику белоруском!