Рјечник

sr нешто морати   »   sv måste något

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

72 [sjuttiotvå]

måste något

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
морати m-ste m---- m-s-e ----- måste 0
Ја морам послати писмо. Jag-----e-ski-k--iv-g-----e-. J-- m---- s----- i--- b------ J-g m-s-e s-i-k- i-ä- b-e-e-. ----------------------------- Jag måste skicka iväg brevet. 0
Ја морам платити хотел. Ja- -åste -eta-a -ote---t. J-- m---- b----- h-------- J-g m-s-e b-t-l- h-t-l-e-. -------------------------- Jag måste betala hotellet. 0
Ти мораш рано устати. D---å--- -- -p---i--g-. D- m---- g- u-- t------ D- m-s-e g- u-p t-d-g-. ----------------------- Du måste gå upp tidigt. 0
Ти мораш пуно радити. D-----te-arb-ta my-ke-. D- m---- a----- m------ D- m-s-e a-b-t- m-c-e-. ----------------------- Du måste arbeta mycket. 0
Ти мораш бити тачан / тачнa. Du-m-s---va-a ----tl--. D- m---- v--- p-------- D- m-s-e v-r- p-n-t-i-. ----------------------- Du måste vara punktlig. 0
Он мора напунити резервоар. H---m--t- ----a. H-- m---- t----- H-n m-s-e t-n-a- ---------------- Han måste tanka. 0
Он мора поправити ауто. H-n-mås-- reparer--bil--. H-- m---- r------- b----- H-n m-s-e r-p-r-r- b-l-n- ------------------------- Han måste reparera bilen. 0
Он мора oпрати ауто. H-n-mås-------ta--i-en. H-- m---- t----- b----- H-n m-s-e t-ä-t- b-l-n- ----------------------- Han måste tvätta bilen. 0
Она мора куповати. Hon må--e-han---. H-- m---- h------ H-n m-s-e h-n-l-. ----------------- Hon måste handla. 0
Она мора чистити стан. H-- m---- --ä-----g-n-----. H-- m---- s---- l---------- H-n m-s-e s-ä-a l-g-n-e-e-. --------------------------- Hon måste städa lägenheten. 0
Она мора прати веш. H-n----t- tvät-a-t---t--. H-- m---- t----- t------- H-n m-s-e t-ä-t- t-ä-t-n- ------------------------- Hon måste tvätta tvätten. 0
Ми морамо одмах ићи у школу. V----st---n--t -å ti-l--kolan. V- m---- s---- g- t--- s------ V- m-s-e s-a-t g- t-l- s-o-a-. ------------------------------ Vi måste snart gå till skolan. 0
Ми морамо одмах ићи на посао. V-----te-sn-rt-g--t-ll--rb-t--. V- m---- s---- g- t--- a------- V- m-s-e s-a-t g- t-l- a-b-t-t- ------------------------------- Vi måste snart gå till arbetet. 0
Ми морамо одмах ићи лекару. Vi -å-t- -na------t-ll läkaren. V- m---- s---- g- t--- l------- V- m-s-e s-a-t g- t-l- l-k-r-n- ------------------------------- Vi måste snart gå till läkaren. 0
Ви морате чекати аутобус. Ni-m-ste-vän---på-b----n. N- m---- v---- p- b------ N- m-s-e v-n-a p- b-s-e-. ------------------------- Ni måste vänta på bussen. 0
Ви морате чекати воз. N- -å-te---n-- på -å-et. N- m---- v---- p- t----- N- m-s-e v-n-a p- t-g-t- ------------------------ Ni måste vänta på tåget. 0
Ви морате чекати такси. N----ste-v--t---å tax-n. N- m---- v---- p- t----- N- m-s-e v-n-a p- t-x-n- ------------------------ Ni måste vänta på taxin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...