Рјечник

sr У робној кући   »   be Ва універмагу

52 [педесет и два]

У робној кући

У робној кући

52 [пяцьдзесят два]

52 [pyats’dzesyat dva]

Ва універмагу

[Va unіvermagu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Идемо ли у једну робну кућу? Мы---й-зе- у к--му? М- п------ у к----- М- п-й-з-м у к-а-у- ------------------- Мы пойдзем у краму? 0
My-poy-z-m----ram-? M- p------ u k----- M- p-y-z-m u k-a-u- ------------------- My poydzem u kramu?
Ја морам обавити куповину. Я п-в-н-н-/ п--інн- -р-б-ц- па-уп-і. Я п------ / п------ з------ п------- Я п-в-н-н / п-в-н-а з-а-і-ь п-к-п-і- ------------------------------------ Я павінен / павінна зрабіць пакупкі. 0
Y-------e----p----n- zr-b--s- --kup-і. Y- p------ / p------ z------- p------- Y- p-v-n-n / p-v-n-a z-a-і-s- p-k-p-і- -------------------------------------- Ya pavіnen / pavіnna zrabіts’ pakupkі.
Хоћу пуно тога да купим. Я----у з--б-ц--шмат --ку-ак. Я х--- з------ ш--- п------- Я х-ч- з-а-і-ь ш-а- п-к-п-к- ---------------------------- Я хачу зрабіць шмат пакупак. 0
Y---h---u-z----t---------p-ku---. Y- k----- z------- s---- p------- Y- k-a-h- z-a-і-s- s-m-t p-k-p-k- --------------------------------- Ya khachu zrabіts’ shmat pakupak.
Где су канцеларијски артикли? Дз- -н--од--цц- ---ц-ля-с-і- т--ар-? Д-- з---------- к----------- т------ Д-е з-а-о-з-ц-а к-н-ы-я-с-і- т-в-р-? ------------------------------------ Дзе знаходзяцца канцылярскія тавары? 0
D------k-od----st----an-s--y--skі---ta-a--? D-- z-------------- k-------------- t------ D-e z-a-h-d-y-t-t-a k-n-s-l-a-s-і-a t-v-r-? ------------------------------------------- Dze znakhodzyatstsa kantsylyarskіya tavary?
Требам коверте и папир за писма. М---п--рэ-н---к-нв--ты --п-ш-о-а--п-п--а. М-- п-------- к------- і п------- п------ М-е п-т-э-н-я к-н-е-т- і п-ш-о-а- п-п-р-. ----------------------------------------- Мне патрэбныя канверты і паштовая папера. 0
Mne---tre-n--a-kan-er-- --pa-h-----a-p-p-r-. M-- p--------- k------- і p--------- p------ M-e p-t-e-n-y- k-n-e-t- і p-s-t-v-y- p-p-r-. -------------------------------------------- Mne patrebnyya kanverty і pashtovaya papera.
Требам хемијске оловке и фломастере. Мн- п-тр--н-- ручкі---ф-амаст-ры. М-- п-------- р---- і ф---------- М-е п-т-э-н-я р-ч-і і ф-а-а-т-р-. --------------------------------- Мне патрэбныя ручкі і фламастэры. 0
Mn--pa--e-n-y- r-c-kі і---a-a--er-. M-- p--------- r----- і f---------- M-e p-t-e-n-y- r-c-k- і f-a-a-t-r-. ----------------------------------- Mne patrebnyya ruchkі і flamastery.
Где је намештај? Дз- з-аход--цца-мэб-я? Д-- з---------- м----- Д-е з-а-о-з-ц-а м-б-я- ---------------------- Дзе знаходзіцца мэбля? 0
D----na--------------b--a? D-- z------------- m------ D-e z-a-h-d-і-s-s- m-b-y-? -------------------------- Dze znakhodzіtstsa meblya?
Требам ормар и комоду. М---патр---ыя----а---ка-о-. М-- п-------- ш--- і к----- М-е п-т-э-н-я ш-ф- і к-м-д- --------------------------- Мне патрэбныя шафа і камод. 0
Mn--p--r-b--ya s-----і k-mo-. M-- p--------- s---- і k----- M-e p-t-e-n-y- s-a-a і k-m-d- ----------------------------- Mne patrebnyya shafa і kamod.
Требам писаћи сто и регал. Мн- --трэ-ныя---с--о-ы ст---і-п---ца. М-- п-------- п------- с--- і п------ М-е п-т-э-н-я п-с-м-в- с-о- і п-л-ц-. ------------------------------------- Мне патрэбныя пісьмовы стол і паліца. 0
M----a-r---yy- -іs’---y st-- --palіtsa. M-- p--------- p------- s--- і p------- M-e p-t-e-n-y- p-s-m-v- s-o- і p-l-t-a- --------------------------------------- Mne patrebnyya pіs’movy stol і palіtsa.
Где су играчке? Дз-----х--зяц---цац-і? Д-- з---------- ц----- Д-е з-а-о-з-ц-а ц-ц-і- ---------------------- Дзе знаходзяцца цацкі? 0
Dze--na--o-zyat--s- t---sk-? D-- z-------------- t------- D-e z-a-h-d-y-t-t-a t-a-s-і- ---------------------------- Dze znakhodzyatstsa tsatskі?
Требам лутку и медведића. М----ат----------ьк- ------в-дз---. М-- п-------- л----- і м----------- М-е п-т-э-н-я л-л-к- і м-д-в-д-я-я- ----------------------------------- Мне патрэбныя лялька і медзведзяня. 0
M-- --tr-bnyya l-a--k- і-me-z-e-zyan--. M-- p--------- l------ і m------------- M-e p-t-e-n-y- l-a-’-a і m-d-v-d-y-n-a- --------------------------------------- Mne patrebnyya lyal’ka і medzvedzyanya.
Требам фудбалску лопту и шах. М---патрэбны- фу-б---ны м-ч-- ш-х-а--. М-- п-------- ф-------- м-- і ш------- М-е п-т-э-н-я ф-т-о-ь-ы м-ч і ш-х-а-ы- -------------------------------------- Мне патрэбныя футбольны мяч і шахматы. 0
Mne---tr-bnyya-f-tb------my-ch і shak-ma--. M-- p--------- f-------- m---- і s--------- M-e p-t-e-n-y- f-t-o-’-y m-a-h і s-a-h-a-y- ------------------------------------------- Mne patrebnyya futbol’ny myach і shakhmaty.
Где је алат? Д-е з-а-о--я-ца--нс-р-м----? Д-- з---------- і----------- Д-е з-а-о-з-ц-а і-с-р-м-н-ы- ---------------------------- Дзе знаходзяцца інструменты? 0
D-e--n---o-z-a-s-sa ---tr---nt-? D-- z-------------- і----------- D-e z-a-h-d-y-t-t-a і-s-r-m-n-y- -------------------------------- Dze znakhodzyatstsa іnstrumenty?
Trebam čekić i kliješta. Мн- -атр----я м-лато- ------гі. М-- п-------- м------ і а------ М-е п-т-э-н-я м-л-т-к і а-ц-г-. ------------------------------- Мне патрэбныя малаток і абцугі. 0
Mn--pa----n-y----l-tok-і-ab--ug-. M-- p--------- m------ і a------- M-e p-t-e-n-y- m-l-t-k і a-t-u-і- --------------------------------- Mne patrebnyya malatok і abtsugі.
Trebam bušilicu i odvijač. Мне--а--э-н---д-ыль-- -д--ртк-. М-- п-------- д---- і а-------- М-е п-т-э-н-я д-ы-ь і а-в-р-к-. ------------------------------- Мне патрэбныя дрыль і адвёртка. 0
Mne-p--r----y---ryl--- ---e----. M-- p--------- d---- і a-------- M-e p-t-e-n-y- d-y-’ і a-v-r-k-. -------------------------------- Mne patrebnyya dryl’ і advertka.
Где је накит? Дз- ў-р--о-в-нні? Д-- ў------------ Д-е ў-р-г-ж-а-н-? ----------------- Дзе ўпрыгожванні? 0
Dz- upryg--h-a---? D-- u------------- D-e u-r-g-z-v-n-і- ------------------ Dze uprygozhvannі?
Требам огрлицу и наруквицу. М-е-па-р---ы- ла-цужо- і--ра---лет. М-- п-------- л------- і б--------- М-е п-т-э-н-я л-н-у-о- і б-а-з-л-т- ----------------------------------- Мне патрэбныя ланцужок і бранзалет. 0
Mne pa-r-bny-a--an--uz-ok і b-a---l--. M-- p--------- l--------- і b--------- M-e p-t-e-n-y- l-n-s-z-o- і b-a-z-l-t- -------------------------------------- Mne patrebnyya lantsuzhok і branzalet.
Требам прстен и наушнице. Мне п---эб-ыя к-ль-а-- з--у-н---. М-- п-------- к----- і з--------- М-е п-т-э-н-я к-л-ц- і з-в-ш-і-ы- --------------------------------- Мне патрэбныя кольца і завушніцы. 0
M-e pa-rebny-a-ko-’t-----z--u--nі-sy. M-- p--------- k------ і z----------- M-e p-t-e-n-y- k-l-t-a і z-v-s-n-t-y- ------------------------------------- Mne patrebnyya kol’tsa і zavushnіtsy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Жене су лингвистички надареније од мушкараца!

Жене су подједнако интелигентне као и мушкарци. И једни и други имају у просеку једанк коефицијент интелигениције. Ипак, компетентност им се у вези појединих ствари разликује. Мушкарци, на пример, боље тродимензионално мисле. Они такође лакше решавају математичке проблеме. Жене, с друге стране, имају бољу меморију. Оне такође боље владају језицима. Жене праве много мањи број грешака и у правопису и у граматици. Оне такође имају богатији речник и читају течније. Због тога у просеку постижу боље резултате на тестовима језика. Разлог ове предности је у мозгу. Мушки мозак је другачије организован од женског. За језике је одговорна лева половина мозга. Овај мождани регион контролише лингвистичке процесе. Осим тога, жене у прерађивању језика користе обе половине мозга. Што је још важније, њихове мождане половине боље размењују информације. Зато је женски мозак много активнији у обради језика. Тако жене могу пуно ефикасније да прерађују говор. Још увек није познато зашто се њихов мозак разликује. Неки научници сматрају да је узрок овоме биолошке природе. Мушки и женски гени утичу на развој мозга. Разлика такође постоји и због различитих хормона. Други тврде да васпитање условљава развој. Зато што се женским бебама више чита и са њима се чешће разговара. Дечаци, насупрот томе, чешће добијају техничке играчке. Зато би могло бити тачно да околина такође утиче на обликовање мозга. Противаргумент је да извесне разлике постоје свуда у свету. У свакој култури деца се другачије одгајају.
Да ли си знао?
Вијетнамски спада у мон-кмерске језике. То је матерњи језик више од 80 милиона људи. Није у сродству с кинеским. Велики део језичког фонда је, међутим, кинеског порекла. Разлог томе је што је Вијетнам био 1000 година под доминацијом Кине. У доба колонијализма француски је имао велики утицај на развој вијетнамског. Вијетнамски је тонски језик. То значи да висина тона слогова одлучује о њиховом значењу. Погрешан изговор може изговорено потпуно променити или чак обесмислити. У вијетнамском се укупно разликује шест висина тонова. Језик данас користи латинична слова. Некад су се користили кинески писани знакови. Пошто је вијетнамски изолирајући језик, речи се не деклинирају. Језик је још увек недовољно истражен… Откријте га, заиста се исплати!