Рјечник

sr Везници 2   »   sv Konjunktioner 2

95 [деведесет и пет]

Везници 2

Везници 2

95 [nittiofem]

Konjunktioner 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Од када она не ради више? Sen n-- arbeta-------nte l--gre? S-- n-- a------ h-- i--- l------ S-n n-r a-b-t-r h-n i-t- l-n-r-? -------------------------------- Sen när arbetar hon inte längre? 0
Од њене удаје? Se--- ho----f--s-g? S---- h-- g--- s--- S-d-n h-n g-f- s-g- ------------------- Sedan hon gift sig? 0
Да, она не ради више од када се удала. J-----n-arbe-a- i-te----gre---eda- ho--gi-t---g. J-- h-- a------ i--- l------ s---- h-- g--- s--- J-, h-n a-b-t-r i-t- l-n-r-, s-d-n h-n g-f- s-g- ------------------------------------------------ Ja, hon arbetar inte längre, sedan hon gift sig. 0
Од када се удала, она не ради више. S-dan h---gi-- --g- a-beta----n i--- l-ng--. S---- h-- g--- s--- a------ h-- i--- l------ S-d-n h-n g-f- s-g- a-b-t-r h-n i-t- l-n-r-. -------------------------------------------- Sedan hon gift sig, arbetar hon inte längre. 0
Од када се они познају, срећни су. S--a- d--t-ä--a-es- -r d- lyc---ga. S---- d- t--------- ä- d- l-------- S-d-n d- t-ä-f-d-s- ä- d- l-c-l-g-. ----------------------------------- Sedan de träffades, är de lyckliga. 0
Од када имају децу, излазе ређе. Sed-- de ha- få---b--n- --r -e--äll-n--t. S---- d- h-- f--- b---- g-- d- s----- u-- S-d-n d- h-r f-t- b-r-, g-r d- s-l-a- u-. ----------------------------------------- Sedan de har fått barn, går de sällan ut. 0
Када ће она телефонирати? När --ng-r---n? N-- r----- h--- N-r r-n-e- h-n- --------------- När ringer hon? 0
За време вожње? Med-----n---r? M---- h-- k--- M-d-n h-n k-r- -------------- Medan hon kör? 0
Да, док вози ауто. Ja, m-dan-hon-k-r -il. J-- m---- h-- k-- b--- J-, m-d-n h-n k-r b-l- ---------------------- Ja, medan hon kör bil. 0
Она телефонира док вози ауто. Ho--r--g-----e-an --n kö----l. H-- r------ m---- h-- k-- b--- H-n r-n-e-, m-d-n h-n k-r b-l- ------------------------------ Hon ringer, medan hon kör bil. 0
Она гледа телевизију док пегла. H-- s----å------e--n---n---r--e-. H-- s-- p- T-- m---- h-- s------- H-n s-r p- T-, m-d-n h-n s-r-k-r- --------------------------------- Hon ser på TV, medan hon stryker. 0
Она слуша музику док ради задатке. Hon-hör ----u---,---d-n -on-g-- -i-a--ä--r. H-- h-- p- m----- m---- h-- g-- s--- l----- H-n h-r p- m-s-k- m-d-n h-n g-r s-n- l-x-r- ------------------------------------------- Hon hör på musik, medan hon gör sina läxor. 0
Ја не видим ништа, када немам наочале. J-g---r-in--t--n-- --- --te h-r--åg-a --a--go-. J-- s-- i----- n-- j-- i--- h-- n---- g-------- J-g s-r i-g-t- n-r j-g i-t- h-r n-g-a g-a-ö-o-. ----------------------------------------------- Jag ser inget, när jag inte har några glasögon. 0
Ја не разумем ништа, када је музика тако гласна. J-g-f--stå---n-et---är--us-ken ä- -----g---dd. J-- f------ i----- n-- m------ ä- s- h-------- J-g f-r-t-r i-g-t- n-r m-s-k-n ä- s- h-g-j-d-. ---------------------------------------------- Jag förstår inget, när musiken är så högljudd. 0
Ја не осећам мирисе, када имам прехладу. Ja---änn-r-i--- -ukt-r- n-- -ag -- -n-v--. J-- k----- i--- l------ n-- j-- ä- s------ J-g k-n-e- i-g- l-k-e-, n-r j-g ä- s-u-i-. ------------------------------------------ Jag känner inga lukter, när jag är snuvig. 0
Ми узимамо такси, ако пада киша. V----r--n ----,-nä- --t r-g---. V- t-- e- t---- n-- d-- r------ V- t-r e- t-x-, n-r d-t r-g-a-. ------------------------------- Vi tar en taxi, när det regnar. 0
Путоваћемо око света, ако добијемо на лоту. V--r---- -o-de-----t- om--i v-nn-r--å---t-o. V- r---- j----- r---- o- v- v----- p- l----- V- r-s-r j-r-e- r-n-, o- v- v-n-e- p- l-t-o- -------------------------------------------- Vi reser jorden runt, om vi vinner på lotto. 0
Ми ћемо почети са јелом, ако он не дође ускоро. Vi -ör-ar m-- ---e---om h----nte--omme- sn---. V- b----- m-- m----- o- h-- i--- k----- s----- V- b-r-a- m-d m-t-n- o- h-n i-t- k-m-e- s-a-t- ---------------------------------------------- Vi börjar med maten, om han inte kommer snart. 0

Језици Европске зједнице

Европску заједницу се састоји од преко 25 земаља. У будућности ће још већи број земаља постати њена чланица. Са новом земљом у ЕЗ улази и нови језик. У овом тренутку се у ЕЗ говори преко 20 језика. Сви језици Европске заједнице су равноправни. Ова језичка шароликост је фасцинирајућа појава. Али, она собом доноси и бројне проблеме. Скептици су мишљења да је језичка разноликост у ствари препрека. Они сматрају да омета ефикасну сарадњу. Многи су мишљења да треба увести један заједнички језик. Њиме би се споразумевале све земље. Али, ово није тако једноставно. Ни један језик се не може прогласити званичним језиком. Земље које говоре друге језике сматрале би се запостављеним. Сем тога, у Европи не постоји један истински неутралан језик... Чак ни један вештачки језик као што је есперанто не би функционисао. Разлог томе је да језици одражавају културу народа који их говоре. Зато ниједна земља не жели да се одрекне свог језика. Земље у језику виде део сопственог идентитета. Политика језика једна је од важнијих тема на дневном реду Европске заједнице. Чак постоји и институција Комесара за вишејезичност. Европска заједница има највећи број преводилаца. Око 3500 људи раде на омогућавању разумевања у оквиру ње. Ипак није увек могуће превести све документе. Ово би коштало много времена и превише новца. Највећи број докумената се углавном преводи само на неке језике. Ово мноштво језика за Европску заједницу представља један од највећих изазова. Европа треба да се уједини а да се толики идентитети при томе не изгубе.