Рјечник

sr Код доктора   »   sv Hos läkaren

57 [педесет и седам]

Код доктора

Код доктора

57 [femtiosju]

Hos läkaren

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Ја имам заказан термин код доктора. Jag-ha--en l-k-r--d. J-- h-- e- l-------- J-g h-r e- l-k-r-i-. -------------------- Jag har en läkartid. 0
Ја имам заказан термин у десет часова. J-g-h-r ----äk--ti--k--c--n-ti-. J-- h-- e- l------- k------ t--- J-g h-r e- l-k-r-i- k-o-k-n t-o- -------------------------------- Jag har en läkartid klockan tio. 0
Како је Ваше име? Hu--v-r------t? H-- v-- n------ H-r v-r n-m-e-? --------------- Hur var namnet? 0
Молим Вас, причекајте у чекаоници. V-r-s- -od o-h--a--la-s-i -----um-et. V-- s- g-- o-- t- p---- i v---------- V-r s- g-d o-h t- p-a-s i v-n-r-m-e-. ------------------------------------- Var så god och ta plats i väntrummet. 0
Доктор долази одмах. D-k--r- k-mmer-sna-t. D------ k----- s----- D-k-o-n k-m-e- s-a-t- --------------------- Doktorn kommer snart. 0
Где сте осигурани? Va- ----i---r-ä--a-? V-- ä- n- f--------- V-r ä- n- f-r-ä-r-d- -------------------- Var är ni försäkrad? 0
Шта могу учинити за Вас? V-d ka--jag-------ö----? V-- k-- j-- g--- f-- e-- V-d k-n j-g g-r- f-r e-? ------------------------ Vad kan jag göra för er? 0
Имате ли болове? Har--- -mä-to-? H-- n- s------- H-r n- s-ä-t-r- --------------- Har ni smärtor? 0
Где вас боли? Var -ör-de- -nt? V-- g-- d-- o--- V-r g-r d-t o-t- ---------------- Var gör det ont? 0
Ја имам увек болове у леђима. J-----r--llt----n-------g--. J-- h-- a----- o-- i r------ J-g h-r a-l-i- o-t i r-g-e-. ---------------------------- Jag har alltid ont i ryggen. 0
Ја често имам главобољу. Ja----r o-ta-hu--dvärk. J-- h-- o--- h--------- J-g h-r o-t- h-v-d-ä-k- ----------------------- Jag har ofta huvudvärk. 0
Ја понекад имам трбобољу. Ja--h-r o-t-- ma------la-d. J-- h-- o-- i m---- i------ J-g h-r o-t i m-g-n i-l-n-. --------------------------- Jag har ont i magen ibland. 0
Молим Вас, ослободите горњи део тела! Ta -v--r p- -ver--o--e-----c-! T- a- e- p- ö----------- t---- T- a- e- p- ö-e-k-o-p-n- t-c-! ------------------------------ Ta av er på överkroppen, tack! 0
Молим Вас, лезите на лежаљку! V----n-ll -ch --g- ----- brit--n! V-- s---- o-- l--- e- p- b------- V-r s-ä-l o-h l-g- e- p- b-i-s-n- --------------------------------- Var snäll och lägg er på britsen! 0
Крвни притисак је у реду. Blo-trycket ä- -o-m--t. B---------- ä- n------- B-o-t-y-k-t ä- n-r-a-t- ----------------------- Blodtrycket är normalt. 0
Ја ћу Вам дати ињекцију. J-g g---e-----spr---. J-- g-- e- e- s------ J-g g-r e- e- s-r-t-. --------------------- Jag ger er en spruta. 0
Ја ћу Вам дати таблете. Ja----- -r -ab----er. J-- g-- e- t--------- J-g g-r e- t-b-e-t-r- --------------------- Jag ger er tabletter. 0
Ја ћу Вам дати рецепт за апотеку. Jag--er e- e-t-r-ce-t-fö----ot-k-t. J-- g-- e- e-- r----- f-- a-------- J-g g-r e- e-t r-c-p- f-r a-o-e-e-. ----------------------------------- Jag ger er ett recept för apoteket. 0

Дугачке речи, кратке речи

Дужина речи зависи од њеног информативног садржаја. Ово је показала једна америчка студија. Научници су испитивали речи десет европских језика. Ово испитивање вршено је уз помоћ компјутера. Компјутер је уз помоћ специјалног програма вршио анализу различитих речи. Помоћу формуле је израчунао информацијски садржај. Резултат je био очигледан. Краћа реч преноси мање информација. Занимљиво је да употребљавамо много више кратких речи. Разлог се може тражити у ефикасности језика. Док говоримо, усредсређујемо се на оно што нам је најважније. Стога речи које у себи не носе много информација морају бити кратке. Ово нам гарантује да нећемо уложити превише времена у неважне ствари. Корелација између дужине речи и садржаја који носи има још једну предност. Она обезбеђује да информативни садржај увек остаје исти. Ово значи да увек изговарамо једнак број речи у истом временском трајању. Можемо, на пример, изговорити мање дугих речи. Или да изговоримо пуно кратких речи. Није битно за шта смо се одлучили: Информативни садржај остаће исти. Резулат тога је да наш говор има конзистентну ритмику. Ово слушаоцу олакшава да нас прати. Ово би било знатно теже уколико би количина информације варирала. Слушалац не би био у стању да се прилагоди нашем начину говора. Разумевање би на тај начин било у многоме отежано. Онај ко жели да га сви разумеју треба да користи кратке речи. Зато што се кратке речи боље разумеју од дугачких. Зато се држите принципа: Keep It Short and Simple ! (буди кратак и јасан) Једном речју: KISS! (БКИЈ)