Рјечник

sr Ћаскање 3   »   sv Småprat 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [tjugotvå]

Småprat 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Пушите ли? Rök-r ni? Röker ni? R-k-r n-? --------- Röker ni? 0
Пре да. Förut j-. Förut ja. F-r-t j-. --------- Förut ja. 0
Али сада више не пушим. M-n-nu-r--e- -a--in-e------e. Men nu röker jag inte längre. M-n n- r-k-r j-g i-t- l-n-r-. ----------------------------- Men nu röker jag inte längre. 0
Смета ли Вам ако ја пушим? St-- d-- er--m-j-g r----? Stör det er om jag röker? S-ö- d-t e- o- j-g r-k-r- ------------------------- Stör det er om jag röker? 0
Не, апсолутно не. Nej---nte a---. Nej, inte alls. N-j- i-t- a-l-. --------------- Nej, inte alls. 0
Не смета ми. De-----r -ig in-e. Det stör mig inte. D-t s-ö- m-g i-t-. ------------------ Det stör mig inte. 0
Хоћете ли попити нешто? V-l- -i -- --got at--d-i--a? Vill ni ha något att dricka? V-l- n- h- n-g-t a-t d-i-k-? ---------------------------- Vill ni ha något att dricka? 0
Један коњак? En--o--a-? En konjak? E- k-n-a-? ---------- En konjak? 0
Не, радије пиво. Nej- he---e--n-ö-. Nej, hellre en öl. N-j- h-l-r- e- ö-. ------------------ Nej, hellre en öl. 0
Путујете ли много? Ä- -- -y-ke- -t---ch -e--r? Är ni mycket ute och reser? Ä- n- m-c-e- u-e o-h r-s-r- --------------------------- Är ni mycket ute och reser? 0
Да, већином су то пословна путовања. Ja--f-r de------a-ä----t -ffär-re---. Ja, för det mesta är det affärsresor. J-, f-r d-t m-s-a ä- d-t a-f-r-r-s-r- ------------------------------------- Ja, för det mesta är det affärsresor. 0
Али сада смо овде на годишњем одмору. Me- n---r v- -- s--e---r h-r. Men nu är vi på semester här. M-n n- ä- v- p- s-m-s-e- h-r- ----------------------------- Men nu är vi på semester här. 0
Каква врућина! V-lke--h--ta! Vilken hetta! V-l-e- h-t-a- ------------- Vilken hetta! 0
Да, данас је стварно вруће. J---i-a---- -e--v-rkl---- h--t. Ja, idag är det verkligen hett. J-, i-a- ä- d-t v-r-l-g-n h-t-. ------------------------------- Ja, idag är det verkligen hett. 0
Хајдемо на балкон. Vi går u--p---alk--g--. Vi går ut på balkongen. V- g-r u- p- b-l-o-g-n- ----------------------- Vi går ut på balkongen. 0
Сутра ће овде бити забава. Im-rg-- är--e--fe------. Imorgon är det fest här. I-o-g-n ä- d-t f-s- h-r- ------------------------ Imorgon är det fest här. 0
Хоћете ли и Ви доћи?? K-m-e---- ock-å? Kommer ni också? K-m-e- n- o-k-å- ---------------- Kommer ni också? 0
Да, ми смо такође позвани. J-- -- ä--o--s--i-bj--na. Ja, vi är också inbjudna. J-, v- ä- o-k-å i-b-u-n-. ------------------------- Ja, vi är också inbjudna. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…