Рјечник

sr Везници 4   »   af Voegwoorde 4

97 [деведесет и седам]

Везници 4

Везници 4

97 [sewe en negentig]

Voegwoorde 4

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Он је заспао иако је телевизор биo укључен. H--h-t-aan--ie-sl-a--g----k--a- w-- -i- t---o----n. H- h-- a-- d-- s---- g------ a- w-- d-- t- n-- a--- H- h-t a-n d-e s-a-p g-r-a-, a- w-s d-e t- n-g a-n- --------------------------------------------------- Hy het aan die slaap geraak, al was die tv nog aan. 0
Он је још остао, иако је већ било касно. Hy -et n-g---bl-, al -as -i- a- -aa-. H- h-- n-- g----- a- w-- d-- a- l---- H- h-t n-g g-b-y- a- w-s d-t a- l-a-. ------------------------------------- Hy het nog gebly, al was dit al laat. 0
Он није дошао, иако смо се договорили. Hy h-t ------k-- -ie---l--e- -ns -n-afs--aak g-had. H- h-- n-- g---- n--- a- h-- o-- ’- a------- g----- H- h-t n-e g-k-m n-e- a- h-t o-s ’- a-s-r-a- g-h-d- --------------------------------------------------- Hy het nie gekom nie, al het ons ’n afspraak gehad. 0
Телевизoр је биo укључен. Упркос томе он је заспао. D-- -v wa--aan.-T----p-t- -aar-an ------ --n di- sl-ap --ra--. D-- t- w-- a--- T-- s---- d------ h-- h- a-- d-- s---- g------ D-e t- w-s a-n- T-n s-y-e d-a-v-n h-t h- a-n d-e s-a-p g-r-a-. -------------------------------------------------------------- Die tv was aan. Ten spyte daarvan het hy aan die slaap geraak. 0
Било је већ касно. Упркос томе он је још остао. H- -a- --e-s--a--- -----et -------g-bly. H- w-- r---- l---- T-- h-- h- n-- g----- H- w-s r-e-s l-a-. T-g h-t h- n-g g-b-y- ---------------------------------------- Hy was reeds laat. Tog het hy nog gebly. 0
Ми смо се договорили. Упркос томе он није дошао. O-s -e- -n ---p--a- -e---- --g -et-----i--gekom--i-. O-- h-- ’- a------- g----- T-- h-- h- n-- g---- n--- O-s h-t ’- a-s-r-a- g-h-d- T-g h-t h- n-e g-k-m n-e- ---------------------------------------------------- Ons het ’n afspraak gehad. Tog het hy nie gekom nie. 0
Он вози ауто, иако нема возачку дозволу. A--he--hy n-e-’n-r----ys --e- bes-uu- hy -ie--o-o-. A- h-- h- n-- ’- r------ n--- b------ h- d-- m----- A- h-t h- n-e ’- r-b-w-s n-e- b-s-u-r h- d-e m-t-r- --------------------------------------------------- Al het hy nie ’n rybewys nie, bestuur hy die motor. 0
Он вози брзо иако је улица клизава. A- i---i- -tr--- gl--,--- -- vin---. A- i- d-- s----- g---- r- h- v------ A- i- d-e s-r-a- g-a-, r- h- v-n-i-. ------------------------------------ Al is die straat glad, ry hy vinnig. 0
Он вози бицикл иако је пијан. Al--s -y ---n-, -- hy fi-t-. A- i- h- d----- r- h- f----- A- i- h- d-o-k- r- h- f-e-s- ---------------------------- Al is hy dronk, ry hy fiets. 0
Он нема возачку дозволу. Упркос томе он вози ауто. H----- ---n -ybe----n------- sp----d-arvan---st--- -y di----t-r. H- h-- g--- r------ n--- T-- s---- d------ b------ h- d-- m----- H- h-t g-e- r-b-w-s n-e- T-n s-y-e d-a-v-n b-s-u-r h- d-e m-t-r- ---------------------------------------------------------------- Hy het geen rybewys nie. Ten spyte daarvan bestuur hy die motor. 0
Улица је клизава. Упркос томе он вози брзо. Di--str--- is --a-.--en -p----daar-an--- -y---n-i-. D-- s----- i- g---- T-- s---- d------ r- h- v------ D-e s-r-a- i- g-a-. T-n s-y-e d-a-v-n r- h- v-n-i-. --------------------------------------------------- Die straat is glad. Ten spyte daarvan ry hy vinnig. 0
Он је пијан. Упркос томе он вози бицикл. Hy is---o--.-T----pyte --a-va- r--h- fi-t-. H- i- d----- T-- s---- d------ r- h- f----- H- i- d-o-k- T-n s-y-e d-a-v-n r- h- f-e-s- ------------------------------------------- Hy is dronk. Ten spyte daarvan ry hy fiets. 0
Она не налази радно место иако је студирала. S- ---- -ie-we-k n-e---l-het-sy--est-de-r. S- v--- n-- w--- n--- a- h-- s- g--------- S- v-n- n-e w-r- n-e- a- h-t s- g-s-u-e-r- ------------------------------------------ Sy vind nie werk nie, al het sy gestudeer. 0
Она не иде лекару иако има болове. S- g-an--i---- -n -o-t-r --e----, al--et-sy -yn. S- g--- n-- n- ’- d----- t-- n--- a- h-- s- p--- S- g-a- n-e n- ’- d-k-e- t-e n-e- a- h-t s- p-n- ------------------------------------------------ Sy gaan nie na ’n dokter toe nie, al het sy pyn. 0
Она купује ауто иако нема новца. S- --o---- -o--r, -- het -y-ni- -e-d ni-. S- k--- ’- m----- a- h-- s- n-- g--- n--- S- k-o- ’- m-t-r- a- h-t s- n-e g-l- n-e- ----------------------------------------- Sy koop ’n motor, al het sy nie geld nie. 0
Она је студирала. Упркос томе не налази радно место. Sy-het gest----r--T-n -py-e-daarva- -i---s- g--- -erk ---. S- h-- g--------- T-- s---- d------ v--- s- g--- w--- n--- S- h-t g-s-u-e-r- T-n s-y-e d-a-v-n v-n- s- g-e- w-r- n-e- ---------------------------------------------------------- Sy het gestudeer. Ten spyte daarvan vind sy geen werk nie. 0
Она има болове. Упркос томе не иде лекару. S--h-t p----Te- -pyte-da-r----g-a- -- nie -a---e do-t-r-----ni-. S- h-- p--- T-- s---- d------ g--- s- n-- n- d-- d----- t-- n--- S- h-t p-n- T-n s-y-e d-a-v-n g-a- s- n-e n- d-e d-k-e- t-e n-e- ---------------------------------------------------------------- Sy het pyn. Ten spyte daarvan gaan sy nie na die dokter toe nie. 0
Она нема новца. Упркос томе она купује ауто. Sy---t ge------d--ie- ----s-yte-d-arvan -oo- -y ’n m-to-. S- h-- g--- g--- n--- T-- s---- d------ k--- s- ’- m----- S- h-t g-e- g-l- n-e- T-n s-y-e d-a-v-n k-o- s- ’- m-t-r- --------------------------------------------------------- Sy het geen geld nie. Ten spyte daarvan koop sy ’n motor. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Млади људи уче другачије од старих

Деца уче језике релативно брзо. Уобичајено је да овај процес код одраслих дуже траје. Но деца не уче боље од одраслих. Она само уче на други начин. Учећи језике, мозак мора да се пуно напреже. Он паралелно учи многе ствари. Када особа учи језик, није довољно само о том језику размишљати. Она такође мора учити како да изговара нове речи. За ово је неопходно да орган за говор учи нове покрете. Мозак такође мора научити како да реагује на нове ситуације. Прави је изазов комуницирати на страном језику. У различитом животном добу одрасли на различит начин уче језике. Са 20 или 30 година они још увек имају рутину у учењу. Школа или факултет нису били тако давно. Захваљујући томе, мозак је добро истрениран. Зато може учити стране језике на врло високом нивоу. Људи између 40 и 50 година већ су много тога научили. Њихов мозак увелико профитира од тог животног искуства. У стању је да добро комбинује нове садржаје са старим знањем. У тим годинама најбоље учи ствари које су му већ познате. На пример, језике сличне онима које је некада учио. Са 60 или 70 година људи углавном имају доста времена. Зато могу често и вежбати. Вежба је посебно важна када се ради о језицима. Старији људи, на пример, много боље уче страна писмена. У свакој животној доби се може успешно учити. Мозак је и по завршеном пубертету у стању да производи нове ћелије. Он и ужива док то ради ...