Knjiga fraza

bs U pošti   »   mk Во пошта

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [педесет и девет]

59 [pyedyesyet i dyevyet]

Во пошта

[Vo poshta]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Gdje je najbliža pošta? Кад----на-б---к-т- пош--? К--- е н---------- п----- К-д- е н-ј-л-с-а-а п-ш-а- ------------------------- Каде е најблиската пошта? 0
K-d---y- -a---is-a---po--ta? K---- y- n---------- p------ K-d-e y- n-ј-l-s-a-a p-s-t-? ---------------------------- Kadye ye naјbliskata poshta?
Je li daleko najbliža pošta? Да-ек- л- е д- најб--ск-т- п-ш--? Д----- л- е д- н---------- п----- Д-л-к- л- е д- н-ј-л-с-а-а п-ш-а- --------------------------------- Далеку ли е до најблиската пошта? 0
D-l-e-o- l- -e------ј---s---a -os-t-? D------- l- y- d- n---------- p------ D-l-e-o- l- y- d- n-ј-l-s-a-a p-s-t-? ------------------------------------- Dalyekoo li ye do naјbliskata poshta?
Gdje je najbliže poštansko sanduče? Кад- е-н-ј---с-о-- п--тенск---а---ч-? К--- е н---------- п-------- с------- К-д- е н-ј-л-с-о-о п-ш-е-с-о с-н-а-е- ------------------------------------- Каде е најблиското поштенско сандаче? 0
K---e-y- na--li--------sht-e-sk-----d--h-e? K---- y- n---------- p---------- s--------- K-d-e y- n-ј-l-s-o-o p-s-t-e-s-o s-n-a-h-e- ------------------------------------------- Kadye ye naјbliskoto poshtyensko sandachye?
Trebam nekoliko poštanskih markica. М--тр-б-а- неко----пош------ -а-ки. М- т------ н------ п-------- м----- М- т-е-а-т н-к-л-у п-ш-е-с-и м-р-и- ----------------------------------- Ми требаат неколку поштенски марки. 0
M------b--t --ek--ko- ----ty-ns-- --r-i. M- t------- n-------- p---------- m----- M- t-y-b-a- n-e-o-k-o p-s-t-e-s-i m-r-i- ---------------------------------------- Mi tryebaat nyekolkoo poshtyenski marki.
Za razglednicu i pismo. З- -дна к-р------- е--о-п-с-о. З- е--- к------- и е--- п----- З- е-н- к-р-и-к- и е-н- п-с-о- ------------------------------ За една картичка и едно писмо. 0
Z--yed-a k-r-ic-ka - -edno -is--. Z- y---- k-------- i y---- p----- Z- y-d-a k-r-i-h-a i y-d-o p-s-o- --------------------------------- Za yedna kartichka i yedno pismo.
Kolika je poštarina za Ameriku? К--к--ч-ни п-штарина-- за---ери--? К---- ч--- п---------- з- А------- К-л-у ч-н- п-ш-а-и-а-а з- А-е-и-а- ---------------------------------- Колку чини поштарината за Америка? 0
K--k---c-i-i p-------n-t- za Amy-rik-? K----- c---- p----------- z- A-------- K-l-o- c-i-i p-s-t-r-n-t- z- A-y-r-k-? -------------------------------------- Kolkoo chini poshtarinata za Amyerika?
Koliko je težak paket? К-л---- т-жо- -ак----? К---- е т---- п------- К-л-у е т-ж-к п-к-т-т- ---------------------- Колку е тежок пакетот? 0
K--k-- ye-tyeʐ----a-y--ot? K----- y- t----- p-------- K-l-o- y- t-e-o- p-k-e-o-? -------------------------- Kolkoo ye tyeʐok pakyetot?
Mogu li ga poslati zračnom poštom? Мо-а- ли-д- -----пра--м -о-ави--с-а пошта? М---- л- д- г- и------- с- а------- п----- М-ж-м л- д- г- и-п-а-а- с- а-и-н-к- п-ш-а- ------------------------------------------ Можам ли да го испратам со авионска пошта? 0
M-ʐam------ g------r-ta- so-a------a----h-a? M---- l- d- g-- i------- s- a------- p------ M-ʐ-m l- d- g-o i-p-a-a- s- a-i-n-k- p-s-t-? -------------------------------------------- Moʐam li da guo ispratam so avionska poshta?
Koliko dugo traje dok stigne? Ко-ку -олг- т-ае-----е-а----п---т-г--? К---- д---- т---- д----- д- п--------- К-л-у д-л-о т-а-, д-д-к- д- п-и-т-г-е- -------------------------------------- Колку долго трае, додека да пристигне? 0
K--k---d----o--r-y-- d-dy-ka d----i-tig----? K----- d----- t----- d------ d- p----------- K-l-o- d-l-u- t-a-e- d-d-e-a d- p-i-t-g-n-e- -------------------------------------------- Kolkoo dolguo traye, dodyeka da pristigunye?
Gdje mogu telefonirati? Кад- ---ам-д--т---ф---р--? К--- м---- д- т----------- К-д- м-ж-м д- т-л-ф-н-р-м- -------------------------- Каде можам да телефонирам? 0
K--y- moʐa--da --el--f--i---? K---- m---- d- t------------- K-d-e m-ʐ-m d- t-e-y-f-n-r-m- ----------------------------- Kadye moʐam da tyelyefoniram?
Gdje je najbliža telefonska govornica? К-д----с--дн-т--т-ле----ка----о-ни--? К--- е с------- т--------- г--------- К-д- е с-е-н-т- т-л-ф-н-к- г-в-р-и-а- ------------------------------------- Каде е следната телефонска говорница? 0
Ka--e-ye-----dn--a--y-l-e-on--- g--v-r--t-a? K---- y- s-------- t----------- g----------- K-d-e y- s-y-d-a-a t-e-y-f-n-k- g-o-o-n-t-a- -------------------------------------------- Kadye ye slyednata tyelyefonska guovornitza?
Imate li telefonske kartice? И-ат---- т--ефо---и-кар-ич--? И---- л- т--------- к-------- И-а-е л- т-л-ф-н-к- к-р-и-к-? ----------------------------- Имате ли телефонски картички? 0
I-atye--- --ely-f-nsk---a--ich--? I----- l- t----------- k--------- I-a-y- l- t-e-y-f-n-k- k-r-i-h-i- --------------------------------- Imatye li tyelyefonski kartichki?
Imate li telefonski imenik? И--т- -и телеф--с-и име-и-? И---- л- т--------- и------ И-а-е л- т-л-ф-н-к- и-е-и-? --------------------------- Имате ли телефонски именик? 0
Im--ye-l--t-------n--i--my-n--? I----- l- t----------- i------- I-a-y- l- t-e-y-f-n-k- i-y-n-k- ------------------------------- Imatye li tyelyefonski imyenik?
Znate li pozivni broj za Austriju? Го з-аете------в--увач---т-б-о- -а-----ри-а? Г- з----- л- п------------ б--- з- А-------- Г- з-а-т- л- п-в-к-в-ч-и-т б-о- з- А-с-р-ј-? -------------------------------------------- Го знаете ли повикувачкиот број за Австрија? 0
Guo znay-t-- ---povi-o-v---k-ot-b--ј -- -v-t-iј-? G-- z------- l- p-------------- b--- z- A-------- G-o z-a-e-y- l- p-v-k-o-a-h-i-t b-o- z- A-s-r-ј-? ------------------------------------------------- Guo znayetye li povikoovachkiot broј za Avstriјa?
Momenat, pogledaću. Само---м-нт, -а про-е--м. С--- м------ д- п-------- С-м- м-м-н-, д- п-о-е-а-. ------------------------- Само момент, да проверам. 0
S--o m-mye--, ----ro-yer-m. S--- m------- d- p--------- S-m- m-m-e-t- d- p-o-y-r-m- --------------------------- Samo momyent, da provyeram.
Linija je uvijek zauzeta. Ли-иј--а е -ек-г-ш-заф--е-а. Л------- е с------ з-------- Л-н-ј-т- е с-к-г-ш з-ф-т-н-. ---------------------------- Линијата е секогаш зафатена. 0
L-n----- ---sy-ko-ua---z---t-e--. L------- y- s--------- z--------- L-n-ј-t- y- s-e-o-u-s- z-f-t-e-a- --------------------------------- Liniјata ye syekoguash zafatyena.
Koji ste broj birali? Кој -рој------р--те? К-- б--- г- б------- К-ј б-о- г- б-р-в-е- -------------------- Кој број го биравте? 0
K----r-ј-g-o bira--y-? K-- b--- g-- b-------- K-ј b-o- g-o b-r-v-y-? ---------------------- Koј broј guo biravtye?
Morate prvo birati nulu! Н--пр-о--орат--да -зб--е-е--у-а. Н------ м----- д- и------- н---- Н-ј-р-о м-р-т- д- и-б-р-т- н-л-. -------------------------------- Најпрво морате да изберете нула. 0
Naјp-vo m--at-e-da izbyery-tye no--a. N------ m------ d- i---------- n----- N-ј-r-o m-r-t-e d- i-b-e-y-t-e n-o-a- ------------------------------------- Naјprvo moratye da izbyeryetye noola.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Osjećaji takođe govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi širom svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Naučnici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Evropljana je drugačija od mimike Azijata. Takođe s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Evropljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!