Knjiga fraza

bs U banci   »   mk Во банка

60 [šezdeset]

U banci

U banci

60 [шеесет]

60 [shyeyesyet]

Во банка

[Vo banka]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski makedonski Igra Više
Ja želim otvoriti račun. Би-сак-- - сак-л- д----в--а- една --ет--. Б- с---- / с----- д- о------ е--- с------ Б- с-к-л / с-к-л- д- о-в-р-м е-н- с-е-к-. ----------------------------------------- Би сакал / сакала да отворам една сметка. 0
B----k---/--a-a-- -a o----a--yedna s-y--ka. B- s---- / s----- d- o------ y---- s------- B- s-k-l / s-k-l- d- o-v-r-m y-d-a s-y-t-a- ------------------------------------------- Bi sakal / sakala da otvoram yedna smyetka.
Tu je moj pasoš. Ев-----мој-- п-с--. Е-- г- м---- п----- Е-е г- м-ј-т п-с-ш- ------------------- Еве го мојот пасош. 0
Ye--e-gu- -o-------o-h. Y---- g-- m---- p------ Y-v-e g-o m-ј-t p-s-s-. ----------------------- Yevye guo moјot pasosh.
A ovdje je moja adresa. А-ов- - --јат- -др--а. А о-- е м----- а------ А о-а е м-ј-т- а-р-с-. ---------------------- А ова е мојата адреса. 0
A -------mo-a-a-----e-a. A o-- y- m----- a------- A o-a y- m-ј-t- a-r-e-a- ------------------------ A ova ye moјata adryesa.
Ja želim uplatiti novac na moj račun. Б--са-ал-/-с-к-л--да---л-та---ар- -- мојат--с---к-. Б- с---- / с----- д- у------ п--- н- м----- с------ Б- с-к-л / с-к-л- д- у-л-т-м п-р- н- м-ј-т- с-е-к-. --------------------------------------------------- Би сакал / сакала да уплатам пари на мојата сметка. 0
Bi -a--l / s--a-- ----o--a--m-------a -oјata s--et-a. B- s---- / s----- d- o------- p--- n- m----- s------- B- s-k-l / s-k-l- d- o-p-a-a- p-r- n- m-ј-t- s-y-t-a- ----------------------------------------------------- Bi sakal / sakala da ooplatam pari na moјata smyetka.
Ja želim podignuti novac sa svog računa. Б--с-к-- /--а-ала да подигнам-па-- од-м--ата----т-а. Б- с---- / с----- д- п------- п--- о- м----- с------ Б- с-к-л / с-к-л- д- п-д-г-а- п-р- о- м-ј-т- с-е-к-. ---------------------------------------------------- Би сакал / сакала да подигнам пари од мојата сметка. 0
B--s--a--- -ak-l------o---un-- ---- od-mo-a-a------k-. B- s---- / s----- d- p-------- p--- o- m----- s------- B- s-k-l / s-k-l- d- p-d-g-n-m p-r- o- m-ј-t- s-y-t-a- ------------------------------------------------------ Bi sakal / sakala da podigunam pari od moјata smyetka.
Ja želim uzeti izvode sa računa. Би -а--л-/ --ка-а-да-з-м---извеш-ај -а с-ет-а-а. Б- с---- / с----- д- з---- и------- з- с-------- Б- с-к-л / с-к-л- д- з-м-м и-в-ш-а- з- с-е-к-т-. ------------------------------------------------ Би сакал / сакала да земам извештај за сметката. 0
Bi s--al /-s--al--da --em-m ----es-t-ј -- sm--tka-a. B- s---- / s----- d- z----- i--------- z- s--------- B- s-k-l / s-k-l- d- z-e-a- i-v-e-h-a- z- s-y-t-a-a- ---------------------------------------------------- Bi sakal / sakala da zyemam izvyeshtaј za smyetkata.
Ja želim unovčiti putnički ček. Би--а--- - -а-а-- -а ------ам е------т-ич-и --к. Б- с---- / с----- д- и------- е--- п------- ч--- Б- с-к-л / с-к-л- д- и-п-а-а- е-е- п-т-и-к- ч-к- ------------------------------------------------ Би сакал / сакала да исплатам еден патнички чек. 0
Bi---k-l -------- da--s--a----ye-y-- --t-i------h---. B- s---- / s----- d- i------- y----- p-------- c----- B- s-k-l / s-k-l- d- i-p-a-a- y-d-e- p-t-i-h-i c-y-k- ----------------------------------------------------- Bi sakal / sakala da isplatam yedyen patnichki chyek.
Koliki su troškovi? Колку -е-вис-к--т-кс-те? К---- с- в----- т------- К-л-у с- в-с-к- т-к-и-е- ------------------------ Колку се високи таксите? 0
K-l-o--s-e---sok--t-ksi---? K----- s-- v----- t-------- K-l-o- s-e v-s-k- t-k-i-y-? --------------------------- Kolkoo sye visoki taksitye?
Gdje moram potpisati? К--е мора--д--по--иш-м? К--- м---- д- п-------- К-д- м-р-м д- п-т-и-а-? ----------------------- Каде морам да потпишам? 0
K-dy- mor---d--po---sh-m? K---- m---- d- p--------- K-d-e m-r-m d- p-t-i-h-m- ------------------------- Kadye moram da potpisham?
Ja očekujem doznaku iz Njemačke. Оч-к-в-м упл-та ---Герм-н-ја. О------- у----- о- Г--------- О-е-у-а- у-л-т- о- Г-р-а-и-а- ----------------------------- Очекувам уплата од Германија. 0
O-hyek--v-m --p-a-a -- --ye----iј-. O---------- o------ o- G----------- O-h-e-o-v-m o-p-a-a o- G-y-r-a-i-a- ----------------------------------- Ochyekoovam ooplata od Guyermaniјa.
Tu je moj broj računa. Ев- -- б--јот -а м---та---е-к-. Е-- г- б----- н- м----- с------ Е-е г- б-о-о- н- м-ј-т- с-е-к-. ------------------------------- Еве го бројот на мојата сметка. 0
Y-vy- gu- b--ј-- -a-m---t- -m--t-a. Y---- g-- b----- n- m----- s------- Y-v-e g-o b-o-o- n- m-ј-t- s-y-t-a- ----------------------------------- Yevye guo broјot na moјata smyetka.
Da li je novac stigao? Дали се-пр-ст---а-и пар-те? Д--- с- п---------- п------ Д-л- с- п-и-т-г-а-и п-р-т-? --------------------------- Дали се пристигнати парите? 0
Dal----e ---s---u-a-i --ri-y-? D--- s-- p----------- p------- D-l- s-e p-i-t-g-n-t- p-r-t-e- ------------------------------ Dali sye pristigunati paritye?
Ja želim promijeniti taj novac. Б---а--- - сак-------г- п---ена---в-е -а--. Б- с---- / с----- д- г- п------- о--- п---- Б- с-к-л / с-к-л- д- г- п-о-е-а- о-и- п-р-. ------------------------------------------- Би сакал / сакала да ги променам овие пари. 0
Bi s-k-l --s-k----d--gu- pr--yen-- ----e---ri. B- s---- / s----- d- g-- p-------- o---- p---- B- s-k-l / s-k-l- d- g-i p-o-y-n-m o-i-e p-r-. ---------------------------------------------- Bi sakal / sakala da gui promyenam oviye pari.
Ja trebam američke dolare. М---ребаат US - -о---и--(а-ери-а-ски --л--и-. М- т------ U- – д------ (----------- д------- М- т-е-а-т U- – д-л-р-. (-м-р-к-н-к- д-л-р-)- --------------------------------------------- Ми требаат US – долари. (американски долари). 0
M- -ryeb-at U----dolar-.---mye--ka-ski--olari-. M- t------- U- – d------ (------------ d------- M- t-y-b-a- U- – d-l-r-. (-m-e-i-a-s-i d-l-r-)- ----------------------------------------------- Mi tryebaat US – dolari. (amyerikanski dolari).
Molim Vas dajte mi sitne novčanice. Ве ---ам,-д---те ми-мали ба---от-. В- м----- д----- м- м--- б-------- В- м-л-м- д-д-т- м- м-л- б-н-н-т-. ---------------------------------- Ве молам, дадете ми мали банкноти. 0
Vy- mo-a----a--et-e-mi-m--i ba-kn-t-. V-- m----- d------- m- m--- b-------- V-e m-l-m- d-d-e-y- m- m-l- b-n-n-t-. ------------------------------------- Vye molam, dadyetye mi mali banknoti.
Ima li ovdje bankomat? Има--и ов-е б-----ат? И-- л- о--- б-------- И-а л- о-д- б-н-о-а-? --------------------- Има ли овде банкомат? 0
I-a-l- --d-- ---k--a-? I-- l- o---- b-------- I-a l- o-d-e b-n-o-a-? ---------------------- Ima li ovdye bankomat?
Koliko novca se može podići? Кол--в--сум----же д- -е--о-иг--? К------ с--- м--- д- с- п------- К-л-а-а с-м- м-ж- д- с- п-д-г-е- -------------------------------- Колкава сума може да се подигне? 0
Ko-k-va -oo------------sy----d--un--? K------ s---- m---- d- s-- p--------- K-l-a-a s-o-a m-ʐ-e d- s-e p-d-g-n-e- ------------------------------------- Kolkava sooma moʐye da sye podigunye?
Koje kreditne kartice se mogu koristiti? К-ј- креди--- -ар-ич-- м----да------рис--? К--- к------- к------- м--- д- с- к------- К-ј- к-е-и-н- к-р-и-к- м-ж- д- с- к-р-с-и- ------------------------------------------ Која кредитна картичка може да се користи? 0
K-----r--ditn- ----i-h-- mo-y- da s-- --risti? K--- k-------- k-------- m---- d- s-- k------- K-ј- k-y-d-t-a k-r-i-h-a m-ʐ-e d- s-e k-r-s-i- ---------------------------------------------- Koјa kryeditna kartichka moʐye da sye koristi?

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče maternji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj maternji jezik. Pošto postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Nauka se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i italijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...