Knjiga fraza

bs Obavljanje potrepština   »   el Κάνω ψώνια

51 [pedeset i jedan]

Obavljanje potrepština

Obavljanje potrepština

51 [πενήντα ένα]

51 [penḗnta éna]

Κάνω ψώνια

[Kánō psṓnia]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Hoću u biblioteku. Θέλω-να πά- στ--β-βλι---κη. Θ--- ν- π-- σ-- β---------- Θ-λ- ν- π-ω σ-η β-β-ι-θ-κ-. --------------------------- Θέλω να πάω στη βιβλιοθήκη. 0
Th-lō--a---ō-s-ē----li-th-kē. T---- n- p-- s-- b----------- T-é-ō n- p-ō s-ē b-b-i-t-ḗ-ē- ----------------------------- Thélō na páō stē bibliothḗkē.
Hoću u knjižaru. Θέλ---- πά--σ-ο β-βλι-πω-εί-. Θ--- ν- π-- σ-- β------------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο β-β-ι-π-λ-ί-. ----------------------------- Θέλω να πάω στο βιβλιοπωλείο. 0
Thé-ō------- sto-b--liop--eí-. T---- n- p-- s-- b------------ T-é-ō n- p-ō s-o b-b-i-p-l-í-. ------------------------------ Thélō na páō sto bibliopōleío.
Hoću do kioska. Θέ-- -- π---σ-ο --ρ-πτε-ο. Θ--- ν- π-- σ-- π--------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο π-ρ-π-ε-ο- -------------------------- Θέλω να πάω στο περίπτερο. 0
Th--ō n- --- --o--e--pte-o. T---- n- p-- s-- p--------- T-é-ō n- p-ō s-o p-r-p-e-o- --------------------------- Thélō na páō sto períptero.
Ja hoću da iznajmim knjigu. Θ----να δαν-ι--ώ-έ-α-βι-λ--. Θ--- ν- δ------- έ-- β------ Θ-λ- ν- δ-ν-ι-τ- έ-α β-β-ί-. ---------------------------- Θέλω να δανειστώ ένα βιβλίο. 0
T---ō ----ane-s-- é----i-lío. T---- n- d------- é-- b------ T-é-ō n- d-n-i-t- é-a b-b-í-. ----------------------------- Thélō na daneistṓ éna biblío.
Ja hoću da kupim knjigu. Θέ-ω-ν---γορ-σω-ένα β-β---. Θ--- ν- α------ έ-- β------ Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω έ-α β-β-ί-. --------------------------- Θέλω να αγοράσω ένα βιβλίο. 0
Thé-ō--- a---ás---na -i----. T---- n- a------ é-- b------ T-é-ō n- a-o-á-ō é-a b-b-í-. ---------------------------- Thélō na agorásō éna biblío.
Ja hoću da kupim novine. Θ--- να -γ----ω-μία ---μ--ίδα. Θ--- ν- α------ μ-- ε--------- Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω μ-α ε-η-ε-ί-α- ------------------------------ Θέλω να αγοράσω μία εφημερίδα. 0
T-él- -----orá-ō-mí---p-ē-er-da. T---- n- a------ m-- e---------- T-é-ō n- a-o-á-ō m-a e-h-m-r-d-. -------------------------------- Thélō na agorásō mía ephēmerída.
Ja hoću u biblioteku da iznajmim knjigu. Θέ-ω-να---- σ-η---βλιο----------α--αν--στ- έν- β--λ-ο. Θ--- ν- π-- σ-- β--------- γ-- ν- δ------- έ-- β------ Θ-λ- ν- π-ω σ-η β-β-ι-θ-κ- γ-α ν- δ-ν-ι-τ- έ-α β-β-ί-. ------------------------------------------------------ Θέλω να πάω στη βιβλιοθήκη για να δανειστώ ένα βιβλίο. 0
Thél--na-páō st--b--lioth--- g---n- da--ist- én--b-b--o. T---- n- p-- s-- b---------- g-- n- d------- é-- b------ T-é-ō n- p-ō s-ē b-b-i-t-ḗ-ē g-a n- d-n-i-t- é-a b-b-í-. -------------------------------------------------------- Thélō na páō stē bibliothḗkē gia na daneistṓ éna biblío.
Ja hoću u knjižaru da kupim knjigu. Θέ-ω-να---- --ο β-βλιο-----ο-για--α---ορ-σω-έ----ι-λίο. Θ--- ν- π-- σ-- β----------- γ-- ν- α------ έ-- β------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο β-β-ι-π-λ-ί- γ-α ν- α-ο-ά-ω έ-α β-β-ί-. ------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο βιβλιοπωλείο για να αγοράσω ένα βιβλίο. 0
T-élō n- páō sto-b-b-i---leí- gi- ---a-o-á-ō -n---i-lí-. T---- n- p-- s-- b----------- g-- n- a------ é-- b------ T-é-ō n- p-ō s-o b-b-i-p-l-í- g-a n- a-o-á-ō é-a b-b-í-. -------------------------------------------------------- Thélō na páō sto bibliopōleío gia na agorásō éna biblío.
Ja hoću do kioska da kupim novine. Θ-λ- -α-πάω--τ---ε---τερο-γ-- ν- -γορ-σ- μία-ε-η--ρ-δα. Θ--- ν- π-- σ-- π-------- γ-- ν- α------ μ-- ε--------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο π-ρ-π-ε-ο γ-α ν- α-ο-ά-ω μ-α ε-η-ε-ί-α- ------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο περίπτερο για να αγοράσω μία εφημερίδα. 0
T---ō-n- -áō s-o -er--t--o--i--na-agorá-ō mía --h-mer-da. T---- n- p-- s-- p-------- g-- n- a------ m-- e---------- T-é-ō n- p-ō s-o p-r-p-e-o g-a n- a-o-á-ō m-a e-h-m-r-d-. --------------------------------------------------------- Thélō na páō sto períptero gia na agorásō mía ephēmerída.
Ja hoću do optičara. Θ--ω να --- -τ- κατ-σ---α-οπτικών. Θ--- ν- π-- σ-- κ-------- ο------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο κ-τ-σ-η-α ο-τ-κ-ν- ---------------------------------- Θέλω να πάω στο κατάστημα οπτικών. 0
T-é-ō n--pá- sto ka-ás-ēm---p--k-n. T---- n- p-- s-- k-------- o------- T-é-ō n- p-ō s-o k-t-s-ē-a o-t-k-n- ----------------------------------- Thélō na páō sto katástēma optikṓn.
Ja hoću do supermarketa. Θ--- -α---ω--τ---ο-π-ρ--άρκετ. Θ--- ν- π-- σ-- σ----- μ------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο σ-ύ-ε- μ-ρ-ε-. ------------------------------ Θέλω να πάω στο σούπερ μάρκετ. 0
Th-l- n----ō st- soúp-r -á---t. T---- n- p-- s-- s----- m------ T-é-ō n- p-ō s-o s-ú-e- m-r-e-. ------------------------------- Thélō na páō sto soúper márket.
Ja hoću do pekara. Θ-λω-να πάω ---- ---ρ-ο. Θ--- ν- π-- σ--- φ------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο- φ-ύ-ν-. ------------------------ Θέλω να πάω στον φούρνο. 0
Thélō-n- --ō sto- -h-úrn-. T---- n- p-- s--- p------- T-é-ō n- p-ō s-o- p-o-r-o- -------------------------- Thélō na páō ston phoúrno.
Ja hoću da kupim naočale. Θ-λ- -α---ορ----έ-- -ευ--ρι γυ---ά. Θ--- ν- α------ έ-- ζ------ γ------ Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω έ-α ζ-υ-ά-ι γ-α-ι-. ----------------------------------- Θέλω να αγοράσω ένα ζευγάρι γυαλιά. 0
T-é-ō-na----rá-ō--na---ug-r---y--iá. T---- n- a------ é-- z------ g------ T-é-ō n- a-o-á-ō é-a z-u-á-i g-a-i-. ------------------------------------ Thélō na agorásō éna zeugári gyaliá.
Ja hoću da kupim voće i povrće. Θ--- -α-αγορά---φ-ο--- και-λ----ικ-. Θ--- ν- α------ φ----- κ-- λ-------- Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω φ-ο-τ- κ-ι λ-χ-ν-κ-. ------------------------------------ Θέλω να αγοράσω φρούτα και λαχανικά. 0
Th--ō--a-agor--ō--h--út- kai--acha----. T---- n- a------ p------ k-- l--------- T-é-ō n- a-o-á-ō p-r-ú-a k-i l-c-a-i-á- --------------------------------------- Thélō na agorásō phroúta kai lachaniká.
Ja hoću da kupim zemičke i hljeb. Θέλ---- -γο-ά-ω -ω-άκ-- -α--ψ--ί. Θ--- ν- α------ ψ------ κ-- ψ---- Θ-λ- ν- α-ο-ά-ω ψ-μ-κ-α κ-ι ψ-μ-. --------------------------------- Θέλω να αγοράσω ψωμάκια και ψωμί. 0
Thélō -a-a---á---psō----a--a--p----. T---- n- a------ p------- k-- p----- T-é-ō n- a-o-á-ō p-ō-á-i- k-i p-ō-í- ------------------------------------ Thélō na agorásō psōmákia kai psōmí.
Ja hoću do optičara da kupim naočale. Θ-λ-------ω---- κατ-στημ- οπτικώ----α ν- αγο-ά-ω έ-- ζ--γ--- -υ---ά. Θ--- ν- π-- σ-- κ-------- ο------ γ-- ν- α------ έ-- ζ------ γ------ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο κ-τ-σ-η-α ο-τ-κ-ν γ-α ν- α-ο-ά-ω έ-α ζ-υ-ά-ι γ-α-ι-. -------------------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο κατάστημα οπτικών για να αγοράσω ένα ζευγάρι γυαλιά. 0
T---- -- --ō --o --------- o---kṓn-gi- n--ag---s--é-a-zeu-----g-al--. T---- n- p-- s-- k-------- o------ g-- n- a------ é-- z------ g------ T-é-ō n- p-ō s-o k-t-s-ē-a o-t-k-n g-a n- a-o-á-ō é-a z-u-á-i g-a-i-. --------------------------------------------------------------------- Thélō na páō sto katástēma optikṓn gia na agorásō éna zeugári gyaliá.
Ja hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Θ--ω να--ά--σ-ο σ-ύπ-ρ-μ--κετ γ-α-να-αγο---ω-φρ-ύ-α --ι--αχ-νι--. Θ--- ν- π-- σ-- σ----- μ----- γ-- ν- α------ φ----- κ-- λ-------- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο σ-ύ-ε- μ-ρ-ε- γ-α ν- α-ο-ά-ω φ-ο-τ- κ-ι λ-χ-ν-κ-. ----------------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο σούπερ μάρκετ για να αγοράσω φρούτα και λαχανικά. 0
T--l---------s-o soúpe--m---e- g-a na a--rá-- phr--t----i-l--ha-i-á. T---- n- p-- s-- s----- m----- g-- n- a------ p------ k-- l--------- T-é-ō n- p-ō s-o s-ú-e- m-r-e- g-a n- a-o-á-ō p-r-ú-a k-i l-c-a-i-á- -------------------------------------------------------------------- Thélō na páō sto soúper márket gia na agorásō phroúta kai lachaniká.
Ja hoću do pekara da kupim zemičke i hljeb. Θέλω να --- στ--φο-ρνο--ι--ν- αγ---σ- ψω-ά-ι--κ-ι-----. Θ--- ν- π-- σ-- φ----- γ-- ν- α------ ψ------ κ-- ψ---- Θ-λ- ν- π-ω σ-ο φ-ύ-ν- γ-α ν- α-ο-ά-ω ψ-μ-κ-α κ-ι ψ-μ-. ------------------------------------------------------- Θέλω να πάω στο φούρνο για να αγοράσω ψωμάκια και ψωμί. 0
Th--ō-na páō---o-p-o-----gi- ---a----s---s-má-ia k-- -sō-í. T---- n- p-- s-- p------ g-- n- a------ p------- k-- p----- T-é-ō n- p-ō s-o p-o-r-o g-a n- a-o-á-ō p-ō-á-i- k-i p-ō-í- ----------------------------------------------------------- Thélō na páō sto phoúrno gia na agorásō psōmákia kai psōmí.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Manjinski jezici u Evropi

U Evropi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoevropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih grupa. U Evropi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Evropskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, na primjer, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim evropskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim grupama. Te grup ne mogu sebi priuštiti izgradnju vlastitih škola. Takođe im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Evropska unija želi zaštiti manjinske jezike. Jer je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih grupa. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji evropski jezik...
Da li ste to znali?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je maternji jezik oko 60 miliona ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. vijeka u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika nazavisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!