Knjiga fraza

bs U pošti   »   hy At the post office

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [հիսունինը]

59 [hisuniny]

At the post office

[p’vostum]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski armenski Igra Više
Gdje je najbliža pošta? Որտ-՞--է -ոտակ----ս-ը: Ո----- է մ----- փ----- Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ը- ---------------------- Որտե՞ղ է մոտակա փոստը: 0
V-r--՞gh---m-ta-a-p-----y V------- e m----- p------ V-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-y ------------------------- Vorte՞gh e motaka p’vosty
Je li daleko najbliža pošta? Մոտ-կա----տը--ե-ո- --ա-ս----ց: Մ----- փ---- հ---- է ա-------- Մ-տ-կ- փ-ս-ը հ-ռ-ւ է ա-ս-ե-ի-: ------------------------------ Մոտակա փոստը հեռու է այստեղից: 0
Motak--p-vo-t---e----e--ysteg--ts’ M----- p------ h---- e a---------- M-t-k- p-v-s-y h-r-u e a-s-e-h-t-’ ---------------------------------- Motaka p’vosty herru e aysteghits’
Gdje je najbliže poštansko sanduče? Ո-տ-՞- ---ո-ա-- -ո--ա--ղ-: Ո----- է մ----- փ--------- Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- փ-ս-ա-կ-ը- -------------------------- Որտե՞ղ է մոտակա փոստարկղը: 0
V-----g- - --tak- ----s-a---hy V------- e m----- p----------- V-r-e-g- e m-t-k- p-v-s-a-k-h- ------------------------------ Vorte՞gh e motaka p’vostarkghy
Trebam nekoliko poštanskih markica. Ին---ի քանի-ն---կ---շ-է հ-րկա-որ: Ի-- մ- ք--- ն-------- է հ-------- Ի-ձ մ- ք-ն- ն-մ-կ-ն-շ է հ-ր-ա-ո-: --------------------------------- Ինձ մի քանի նամականիշ է հարկավոր: 0
I-d- mi-k--n- ---akanis----h-rk-v-r I--- m- k---- n--------- e h------- I-d- m- k-a-i n-m-k-n-s- e h-r-a-o- ----------------------------------- Indz mi k’ani namakanish e harkavor
Za razglednicu i pismo. Մ--բա-----և-նա-ակի -ա-ա-: Մ- բ----- և ն----- հ----- Մ- բ-ց-կ- և ն-մ-կ- հ-մ-ր- ------------------------- Մի բացիկի և նամակի համար: 0
Mi --ts-ik---ev --mak---amar M- b------- y-- n----- h---- M- b-t-’-k- y-v n-m-k- h-m-r ---------------------------- Mi bats’iki yev namaki hamar
Kolika je poštarina za Ameriku? Ի--չ-ա-ժե փ-----ի- -ր-ե---մ-նչ--Ամերի-ա: Ի--- ա--- փ------- ա----- մ---- Ա------- Ի-ն- ա-ժ- փ-ս-ա-ի- ա-ժ-ք- մ-ն-և Ա-ե-ի-ա- ---------------------------------------- Ի՞նչ արժե փոստային արժեքը մինչև Ամերիկա: 0
I--ch’ a-z-e---vo-t-yi- a-zhe-’----n-h’y-v A---i-a I----- a---- p--------- a------- m-------- A------ I-n-h- a-z-e p-v-s-a-i- a-z-e-’- m-n-h-y-v A-e-i-a -------------------------------------------------- I՞nch’ arzhe p’vostayin arzhek’y minch’yev Amerika
Koliko je težak paket? Ծան-ո-ը ի՞ն--ծա-ր-ւ---ւն -ւն-: Ծ------ ի--- ծ---------- ո---- Ծ-ն-ո-ը ի-ն- ծ-ն-ո-թ-ո-ն ո-ն-: ------------------------------ Ծանրոցը ի՞նչ ծանրություն ունի: 0
T-a--o-------n--- t--nrut’y-n uni T--------- i----- t---------- u-- T-a-r-t-’- i-n-h- t-a-r-t-y-n u-i --------------------------------- Tsanrots’y i՞nch’ tsanrut’yun uni
Mogu li ga poslati zračnom poštom? Կ---՞ղ-ե- օ--յին ճան-պարհո--ուղա-կել: Կ----- ե- օ----- ճ--------- ո-------- Կ-ր-՞- ե- օ-ա-ի- ճ-ն-պ-ր-ո- ո-ղ-ր-ե-: ------------------------------------- Կարո՞ղ եմ օդային ճանապարհով ուղարկել: 0
Ka-o՞gh ----o---in c-anapa-h---u-h--kel K------ y-- o----- c---------- u------- K-r-՞-h y-m o-a-i- c-a-a-a-h-v u-h-r-e- --------------------------------------- Karo՞gh yem odayin chanaparhov ugharkel
Koliko dugo traje dok stigne? Ինչքա---կտև- --ն-և ---նի: Ի------ կ--- մ---- հ----- Ի-չ-ա-ն կ-և- մ-ն-և հ-ս-ի- ------------------------- Ինչքա՞ն կտևի մինչև հասնի: 0
I-c-’k-----kt--- minch’y-v-ha-ni I--------- k---- m-------- h---- I-c-’-’-՞- k-e-i m-n-h-y-v h-s-i -------------------------------- Inch’k’a՞n ktevi minch’yev hasni
Gdje mogu telefonirati? Որտ---՞- կարող -մ -ա-գ-հա-ե-: Ո------- կ---- ե- զ---------- Ո-տ-ղ-՞- կ-ր-ղ ե- զ-ն-ա-ա-ե-: ----------------------------- Որտեղի՞ց կարող եմ զանգահարել: 0
V--tegh---s’---ro-h--e- -ang--ar-l V----------- k----- y-- z--------- V-r-e-h-՞-s- k-r-g- y-m z-n-a-a-e- ---------------------------------- Vorteghi՞ts’ karogh yem zangaharel
Gdje je najbliža telefonska govornica? Ո-տ--- - -ո-ակա--եռա--սախ--կը: Ո----- է մ----- հ------------- Ո-տ-՞- է մ-տ-կ- հ-ռ-խ-ս-խ-ի-ը- ------------------------------ Որտե՞ղ է մոտակա հեռախոսախցիկը: 0
V--t-՞-h e-----ka--err-k-os--h-s-i-y V------- e m----- h----------------- V-r-e-g- e m-t-k- h-r-a-h-s-k-t-’-k- ------------------------------------ Vorte՞gh e motaka herrakhosakhts’iky
Imate li telefonske kartice? Հ--ախ--ի--արտե- ո-----: Հ------- ք----- ո------ Հ-ռ-խ-ս- ք-ր-ե- ո-ն-՞-: ----------------------- Հեռախոսի քարտեր ունե՞ք: 0
H-r---h--i -’--t----ne՞-’ H--------- k------ u----- H-r-a-h-s- k-a-t-r u-e-k- ------------------------- Herrakhosi k’arter une՞k’
Imate li telefonski imenik? Հ--ախո----ա--ր--րի ---ք -ւ-ե--: Հ------- հ-------- գ--- ո------ Հ-ռ-խ-ս- հ-մ-ր-ե-ի գ-ր- ո-ն-՞-: ------------------------------- Հեռախոսի համարների գիրք ունե՞ք: 0
He---kho-i--a--r-er--g------ne--’ H--------- h-------- g---- u----- H-r-a-h-s- h-m-r-e-i g-r-’ u-e-k- --------------------------------- Herrakhosi hamarneri girk’ une՞k’
Znate li pozivni broj za Austriju? Ա--տրի--- մ---աղաք------ոդը--իտ---: Ա-------- մ----------- կ--- գ------ Ա-ս-ր-ա-ի մ-ջ-ա-ա-ա-ի- կ-դ- գ-տ-՞-: ----------------------------------- Ավստրիայի միջքաղաքային կոդը գիտե՞ք: 0
A-st--a---m--k--g-ak-a-in -o-y g--e-k’ A-------- m-------------- k--- g------ A-s-r-a-i m-j-’-g-a-’-y-n k-d- g-t-՞-’ -------------------------------------- Avstriayi mijk’aghak’ayin kody gite՞k’
Momenat, pogledaću. Մ-- -այր--ան--ես --յե-: Մ-- վ-------- ե- ն----- Մ-կ վ-յ-կ-ա-, ե- ն-յ-մ- ----------------------- Մեկ վայրկյան, ես նայեմ: 0
Mek va-r--a-, --s n-yem M-- v-------- y-- n---- M-k v-y-k-a-, y-s n-y-m ----------------------- Mek vayrkyan, yes nayem
Linija je uvijek zauzeta. Գի-ը -ի-տ --աղ-ա- է: Գ--- մ--- զ------ է- Գ-ծ- մ-շ- զ-ա-վ-ծ է- -------------------- Գիծը միշտ զբաղված է: 0
Gi-s-----ht z-ag--at--e G---- m---- z-------- e G-t-y m-s-t z-a-h-a-s e ----------------------- Gitsy misht zbaghvats e
Koji ste broj birali? Ո----եռ--ոսահա-ա-ն--ք--անգ-հարել: Ո-- հ------------- ե- զ---------- Ո-ր հ-ռ-խ-ս-հ-մ-ր- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: --------------------------------- Ո՞ր հեռախոսահամարն եք զանգահարել: 0
V--- --r--k---ahamarn-ye---zangaha--l V--- h--------------- y--- z--------- V-՞- h-r-a-h-s-h-m-r- y-k- z-n-a-a-e- ------------------------------------- VO՞r herrakhosahamarn yek’ zangaharel
Morate prvo birati nulu! Դու- -ե---- սկ-բ--մ զրո-հ-վ----: Դ--- պ--- է ս------ զ-- հ------- Դ-ւ- պ-տ- է ս-զ-ո-մ զ-ո հ-վ-ք-ք- -------------------------------- Դուք պետք է սկզբում զրո հավաքեք: 0
Duk--pet-’ - skzbum-z-- hav-k’yek’ D--- p---- e s----- z-- h--------- D-k- p-t-’ e s-z-u- z-o h-v-k-y-k- ---------------------------------- Duk’ petk’ e skzbum zro havak’yek’

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Osjećaji takođe govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi širom svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Naučnici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Evropljana je drugačija od mimike Azijata. Takođe s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Evropljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!