Knjiga fraza

bs U pošti   »   el Στο ταχυδρομείο

59 [pedeset i devet]

U pošti

U pošti

59 [πενήντα εννέα]

59 [penḗnta ennéa]

Στο ταχυδρομείο

[Sto tachydromeío]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski grčki Igra Više
Gdje je najbliža pošta? Πο--ε-ν-ι-το-π-η----τ--ο-ταχυ---με--; Π-- ε---- τ- π---------- τ----------- Π-ύ ε-ν-ι τ- π-η-ι-σ-ε-ο τ-χ-δ-ο-ε-ο- ------------------------------------- Πού είναι το πλησιέστερο ταχυδρομείο; 0
P----ína---o --ē--éster--t-c-ydro--í-? P-- e---- t- p---------- t------------ P-ú e-n-i t- p-ē-i-s-e-o t-c-y-r-m-í-? -------------------------------------- Poú eínai to plēsiéstero tachydromeío?
Je li daleko najbliža pošta? Ε---- -α-ρ-ά ---τ----ησ---τε---ταχ-δ-ο---ο; Ε---- μ----- ω- τ- π---------- τ----------- Ε-ν-ι μ-κ-ι- ω- τ- π-η-ι-σ-ε-ο τ-χ-δ-ο-ε-ο- ------------------------------------------- Είναι μακριά ως το πλησιέστερο ταχυδρομείο; 0
E-n------r---ōs t--p-ē---ste-- tac----om-ío? E---- m----- ō- t- p---------- t------------ E-n-i m-k-i- ō- t- p-ē-i-s-e-o t-c-y-r-m-í-? -------------------------------------------- Eínai makriá ōs to plēsiéstero tachydromeío?
Gdje je najbliže poštansko sanduče? Π----ίνα- τ- -λ---έ--ερ---ρ---α-ο-ι-----; Π-- ε---- τ- π---------- γ--------------- Π-ύ ε-ν-ι τ- π-η-ι-σ-ε-ο γ-α-μ-τ-κ-β-τ-ο- ----------------------------------------- Πού είναι το πλησιέστερο γραμματοκιβώτιο; 0
P-- eín-i t--pl--i-s-----g--mmat--i--t--? P-- e---- t- p---------- g--------------- P-ú e-n-i t- p-ē-i-s-e-o g-a-m-t-k-b-t-o- ----------------------------------------- Poú eínai to plēsiéstero grammatokibṓtio?
Trebam nekoliko poštanskih markica. Χρε----μαι-με-----γραμματόσ---. Χ--------- μ----- γ------------ Χ-ε-ά-ο-α- μ-ρ-κ- γ-α-μ-τ-σ-μ-. ------------------------------- Χρειάζομαι μερικά γραμματόσημα. 0
C-r---zoma- --ri-á -ra-ma--s---. C---------- m----- g------------ C-r-i-z-m-i m-r-k- g-a-m-t-s-m-. -------------------------------- Chreiázomai meriká grammatósēma.
Za razglednicu i pismo. Για μ-α---ρ---και έ-- --άμ--. Γ-- μ-- κ---- κ-- έ-- γ------ Γ-α μ-α κ-ρ-α κ-ι έ-α γ-ά-μ-. ----------------------------- Για μία κάρτα και ένα γράμμα. 0
Gi--m----árt--kai é---gr-mma. G-- m-- k---- k-- é-- g------ G-a m-a k-r-a k-i é-a g-á-m-. ----------------------------- Gia mía kárta kai éna grámma.
Kolika je poštarina za Ameriku? Π-σ--κ----ζει -να ---μμα-ό-η-ο--ι--Α-ε-ικ-; Π--- κ------- έ-- γ----------- γ-- Α------- Π-σ- κ-σ-ί-ε- έ-α γ-α-μ-τ-σ-μ- γ-α Α-ε-ι-ή- ------------------------------------------- Πόσο κοστίζει ένα γραμματόσημο για Αμερική; 0
Pós--k-s--z-- én- gra---tó-ēm--gia ----i--? P--- k------- é-- g----------- g-- A------- P-s- k-s-í-e- é-a g-a-m-t-s-m- g-a A-e-i-ḗ- ------------------------------------------- Póso kostízei éna grammatósēmo gia Amerikḗ?
Koliko je težak paket? Π--ο-ζυγ---- τ----κ-το; Π--- ζ------ τ- π------ Π-σ- ζ-γ-ζ-ι τ- π-κ-τ-; ----------------------- Πόσο ζυγίζει το πακέτο; 0
Pós--zy--ze---o-p--éto? P--- z------ t- p------ P-s- z-g-z-i t- p-k-t-? ----------------------- Póso zygízei to pakéto?
Mogu li ga poslati zračnom poštom? Μπο----- -ο-σ-ε--ω ----π----ώ-; Μ---- ν- τ- σ----- α----------- Μ-ο-ώ ν- τ- σ-ε-λ- α-ρ-π-ρ-κ-ς- ------------------------------- Μπορώ να το στείλω αεροπορικώς; 0
Mp-r- na--- -t-íl----r--or-k-s? M---- n- t- s----- a----------- M-o-ṓ n- t- s-e-l- a-r-p-r-k-s- ------------------------------- Mporṓ na to steílō aeroporikṓs?
Koliko dugo traje dok stigne? Πόσ--θ---άν-ι -έ------ --ά-ει; Π--- θ- κ---- μ---- ν- φ------ Π-σ- θ- κ-ν-ι μ-χ-ι ν- φ-ά-ε-; ------------------------------ Πόσο θα κάνει μέχρι να φτάσει; 0
P-so---a -án-- m-ch---n--ph-ásei? P--- t-- k---- m----- n- p------- P-s- t-a k-n-i m-c-r- n- p-t-s-i- --------------------------------- Póso tha kánei méchri na phtásei?
Gdje mogu telefonirati? Πού --ορ- -α--ά---έν- -----ών---; Π-- μ---- ν- κ--- έ-- τ---------- Π-ύ μ-ο-ώ ν- κ-ν- έ-α τ-λ-φ-ν-μ-; --------------------------------- Πού μπορώ να κάνω ένα τηλεφώνημα; 0
P-- ----ṓ-na-k-n------t-l---ṓ----? P-- m---- n- k--- é-- t----------- P-ú m-o-ṓ n- k-n- é-a t-l-p-ṓ-ē-a- ---------------------------------- Poú mporṓ na kánō éna tēlephṓnēma?
Gdje je najbliža telefonska govornica? Π-------- ο πλ-σιέστ---- ---εφων---ς-θάλαμο-; Π-- ε---- ο π----------- τ---------- θ------- Π-ύ ε-ν-ι ο π-η-ι-σ-ε-ο- τ-λ-φ-ν-κ-ς θ-λ-μ-ς- --------------------------------------------- Πού είναι ο πλησιέστερος τηλεφωνικός θάλαμος; 0
Poú eí-a-----lē--és--r-s--ēle-hōn-k-s-t--lamo-? P-- e---- o p----------- t----------- t-------- P-ú e-n-i o p-ē-i-s-e-o- t-l-p-ō-i-ó- t-á-a-o-? ----------------------------------------------- Poú eínai o plēsiésteros tēlephōnikós thálamos?
Imate li telefonske kartice? Έ-ετε-τηλεκ--τ-ς; Έ---- τ---------- Έ-ε-ε τ-λ-κ-ρ-ε-; ----------------- Έχετε τηλεκάρτες; 0
É---t- t----á--e-? É----- t---------- É-h-t- t-l-k-r-e-? ------------------ Échete tēlekártes?
Imate li telefonski imenik? Έ-ε-ε-τη------κό----ά-ο--; Έ---- τ--------- κ-------- Έ-ε-ε τ-λ-φ-ν-κ- κ-τ-λ-γ-; -------------------------- Έχετε τηλεφωνικό κατάλογο; 0
É-he-e -----h-n-----at-lo--? É----- t---------- k-------- É-h-t- t-l-p-ō-i-ó k-t-l-g-? ---------------------------- Échete tēlephōnikó katálogo?
Znate li pozivni broj za Austriju? Ξ-ρετ---ο---ω-----κ-ή--ς τη- ----ρί-ς; Ξ----- τ-- κ----- κ----- τ-- Α-------- Ξ-ρ-τ- τ-ν κ-δ-κ- κ-ή-η- τ-ς Α-σ-ρ-α-; -------------------------------------- Ξέρετε τον κωδικό κλήσης της Αυστρίας; 0
Xérete-ton-kōdi-- -l-s-s---s-Au-t---s? X----- t-- k----- k----- t-- A-------- X-r-t- t-n k-d-k- k-ḗ-ē- t-s A-s-r-a-? -------------------------------------- Xérete ton kōdikó klḗsēs tēs Austrías?
Momenat, pogledaću. Μια ---γ-ή, -----ι---ω. Μ-- σ------ θ- κ------- Μ-α σ-ι-μ-, θ- κ-ι-ά-ω- ----------------------- Μια στιγμή, θα κοιτάξω. 0
Mia s-igmḗ, --a--o-t-xō. M-- s------ t-- k------- M-a s-i-m-, t-a k-i-á-ō- ------------------------ Mia stigmḗ, tha koitáxō.
Linija je uvijek zauzeta. Η-γ-α--- -ίν-- -ά-τα-----ι---μ-νη. Η γ----- ε---- π---- κ------------ Η γ-α-μ- ε-ν-ι π-ν-α κ-τ-ι-η-μ-ν-. ---------------------------------- Η γραμμή είναι πάντα κατειλημμένη. 0
Ē--ra--- e--ai p---- kat--l---én-. Ē g----- e---- p---- k------------ Ē g-a-m- e-n-i p-n-a k-t-i-ē-m-n-. ---------------------------------- Ē grammḗ eínai pánta kateilēmménē.
Koji ste broj birali? Π-ι-ν --ιθμό -----ε; Π---- α----- π------ Π-ι-ν α-ι-μ- π-ρ-τ-; -------------------- Ποιον αριθμό πήρατε; 0
Poi-n -ri--mó pḗra--? P---- a------ p------ P-i-n a-i-h-ó p-r-t-? --------------------- Poion arithmó pḗrate?
Morate prvo birati nulu! Πρέ--ι-πρώτ--να --ρ--- το---δέν! Π----- π---- ν- π----- τ- μ----- Π-έ-ε- π-ώ-α ν- π-ρ-τ- τ- μ-δ-ν- -------------------------------- Πρέπει πρώτα να πάρετε το μηδέν! 0
Prép-i-p--t- na---r--e-t- --dé-! P----- p---- n- p----- t- m----- P-é-e- p-ṓ-a n- p-r-t- t- m-d-n- -------------------------------- Prépei prṓta na párete to mēdén!

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

Nije pronađen nijedan video!

Osjećaji takođe govore različite jezike!

U svijetu se govori mnogo različitih jezika. Ne postoji nijedan univerzalan ljudski jezik. Međutim, što je s našom mimikom? Je li jezik emocija univerzalan? Ne, i ovdje postoje razlike! Dugo se smatralo da svi ljudi na isti način izražavaju osjećaje. Smatralo se da je mimika univerzalno rauzmljiva. Charles Darwin je vjerovao da su osjećaji za čovjeka od životne važnosti. Stoga su morali biti jednako razumljivi u svim kulturama. Međutim, nova istraživanja su došla do drugačijeg rezultata. Ona pokazuju da u jeziku emocija također postoje razlike. To znači da na našu mimiku utječe naša kultura. Stoga ljudi širom svijeta na različite načine pokazuju i tumače osjećaje. Naučnici razlikuju šest osnovnih emocija. To su radost, žalost, ljutnja, gađenje, strah i iznenađenje. Mimika Evropljana je drugačija od mimike Azijata. Takođe s istih lica čitaju druge stvari. To su potvrdili različiti eksperimenti. Ispitanicima su pritom bila prikazana lica na računalu. Ispitanici su trebali opisati što su pročitali na licima. Mnogo je razloga zašto se rezultati razlikuju. Osjećaji se u nekim kulturama otvorenije pokazuju nego u drugima. Intenzitet mimike stoga nema svugdje isto značenje. Pripadnici različitih kultura također obraćaju pažnju na druge stvari. Azijati se pri čitanju gesta lica koncentriraju na oči. Evropljani i Amerikanci, s druge strane, gledaju u usta. Međutim, postoji jedan izraz lica koji ima isto značenje u svim kulturama... To je ljubanz osmijeh!