Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   uk В аеропорту

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [тридцять п’ять]

35 [trydtsyatʹ pʺyatʹ]

В аеропорту

[V aeroportu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. Я ----- би-/ хотіла-би---бро-ю-а-и-к-и--к-до -ф--. Я хотів би / хотіла би забронювати квиток до Афін. Я х-т-в б- / х-т-л- б- з-б-о-ю-а-и к-и-о- д- А-і-. -------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би забронювати квиток до Афін. 0
YA----t---b- - kh----a--y -ab-ony-v-ty k----k -- -fi-. YA khotiv by / khotila by zabronyuvaty kvytok do Afin. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- z-b-o-y-v-t- k-y-o- d- A-i-. ------------------------------------------------------ YA khotiv by / khotila by zabronyuvaty kvytok do Afin.
Da li je to izravan let? Ц-----м-- ---с? Це прямий рейс? Ц- п-я-и- р-й-? --------------- Це прямий рейс? 0
Tse p--a--y̆ re--s? Tse pryamyy- rey-s? T-e p-y-m-y- r-y-s- ------------------- Tse pryamyy̆ rey̆s?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Б----л----- --сц----ля--і--а,-д----е--ря-их. Будь-ласка, місце біля вікна, для некурящих. Б-д---а-к-, м-с-е б-л- в-к-а- д-я н-к-р-щ-х- -------------------------------------------- Будь-ласка, місце біля вікна, для некурящих. 0
B-dʹ-la-ka- m--tse bily--v-k-a, -lya-ne---yas-chy-h. Budʹ-laska, mistse bilya vikna, dlya nekuryashchykh. B-d---a-k-, m-s-s- b-l-a v-k-a- d-y- n-k-r-a-h-h-k-. ---------------------------------------------------- Budʹ-laska, mistse bilya vikna, dlya nekuryashchykh.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Я -о--в-би-/---тіл--би пі-т-ерд-ти---ю -р--ю. Я хотів би / хотіла би підтвердити мою броню. Я х-т-в б- / х-т-л- б- п-д-в-р-и-и м-ю б-о-ю- --------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би підтвердити мою броню. 0
Y- k-ot-v--y------t-la--y p-----r-y---m--u---on-u. YA khotiv by / khotila by pidtverdyty moyu bronyu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- p-d-v-r-y-y m-y- b-o-y-. -------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila by pidtverdyty moyu bronyu.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Я -отів-б- /-х-т-л--би-с--суват---ою-б-о--. Я хотів би / хотіла би скасувати мою броню. Я х-т-в б- / х-т-л- б- с-а-у-а-и м-ю б-о-ю- ------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би скасувати мою броню. 0
YA --o--v-by-- -h---l--by sk--u-----m-yu---on--. YA khotiv by / khotila by skasuvaty moyu bronyu. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- s-a-u-a-y m-y- b-o-y-. ------------------------------------------------ YA khotiv by / khotila by skasuvaty moyu bronyu.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Я -от-- б----хоті-а--и п-------- з-мо-ленн---оє- б-о--. Я хотів би / хотіла би перенести замовлення моєї броні. Я х-т-в б- / х-т-л- б- п-р-н-с-и з-м-в-е-н- м-є- б-о-і- ------------------------------------------------------- Я хотів би / хотіла би перенести замовлення моєї броні. 0
YA----ti--b--/ --otil---y--e-e--s------ovle-n-a-moyei--bro-i. YA khotiv by / khotila by perenesty zamovlennya moyei- broni. Y- k-o-i- b- / k-o-i-a b- p-r-n-s-y z-m-v-e-n-a m-y-i- b-o-i- ------------------------------------------------------------- YA khotiv by / khotila by perenesty zamovlennya moyeï broni.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? Ко-и--а----ж--- --йс -- Ри--? Коли найближчий рейс до Риму? К-л- н-й-л-ж-и- р-й- д- Р-м-? ----------------------------- Коли найближчий рейс до Риму? 0
Koly -a---l-z--h-y----y̆---- -y--? Koly nay-blyzhchyy- rey-s do Rymu? K-l- n-y-b-y-h-h-y- r-y-s d- R-m-? ---------------------------------- Koly nay̆blyzhchyy̆ rey̆s do Rymu?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Є--е-дв- ві-ь-их місц-? Є ще два вільних місця? Є щ- д-а в-л-н-х м-с-я- ----------------------- Є ще два вільних місця? 0
YE s-c---d-a-v---ny-h-mi-t--a? YE shche dva vilʹnykh mistsya? Y- s-c-e d-a v-l-n-k- m-s-s-a- ------------------------------ YE shche dva vilʹnykh mistsya?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. Ні,-є -ише-------і-ьне-м--ц-. Ні, є лише одне вільне місце. Н-, є л-ш- о-н- в-л-н- м-с-е- ----------------------------- Ні, є лише одне вільне місце. 0
N-- -- ---h- ------i-ʹn--mi-ts-. Ni, ye lyshe odne vilʹne mistse. N-, y- l-s-e o-n- v-l-n- m-s-s-. -------------------------------- Ni, ye lyshe odne vilʹne mistse.
Kada slijećemo? К--и ми-приз--ляє-о--? Коли ми приземляємося? К-л- м- п-и-е-л-є-о-я- ---------------------- Коли ми приземляємося? 0
Ko-y-----r--e-ly-yem-sya? Koly my pryzemlyayemosya? K-l- m- p-y-e-l-a-e-o-y-? ------------------------- Koly my pryzemlyayemosya?
Kada smo tamo? Кол--м- при-ува--о? Коли ми прибуваємо? К-л- м- п-и-у-а-м-? ------------------- Коли ми прибуваємо? 0
K----my-p-ybu--yem-? Koly my prybuvayemo? K-l- m- p-y-u-a-e-o- -------------------- Koly my prybuvayemo?
Kada vozi autobus u centar grada? К-л--їзд--ь---т-------ц--т--міста? Коли їздить автобус в центр міста? К-л- ї-д-т- а-т-б-с в ц-н-р м-с-а- ---------------------------------- Коли їздить автобус в центр міста? 0
K-ly-ï--y-ʹ---to-us v---e-tr-mis--? Koly i-zdytʹ avtobus v tsentr mista? K-l- i-z-y-ʹ a-t-b-s v t-e-t- m-s-a- ------------------------------------ Koly ïzdytʹ avtobus v tsentr mista?
Da li je to Vaš kofer? Ц- В-----а-і-а? Це Ваша валіза? Ц- В-ш- в-л-з-? --------------- Це Ваша валіза? 0
Ts--V-sh- --l-za? Tse Vasha valiza? T-e V-s-a v-l-z-? ----------------- Tse Vasha valiza?
Da li je to Vaša torba? Ц- Ваш--с---а? Це Ваша сумка? Ц- В-ш- с-м-а- -------------- Це Ваша сумка? 0
Ts--V---a-sumka? Tse Vasha sumka? T-e V-s-a s-m-a- ---------------- Tse Vasha sumka?
Da li je to Vaša prtljaga? Це --ш ----ж? Це Ваш багаж? Ц- В-ш б-г-ж- ------------- Це Ваш багаж? 0
Tse-Vash-ba-azh? Tse Vash bahazh? T-e V-s- b-h-z-? ---------------- Tse Vash bahazh?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Я- б-гато----а-у я мож- -зят-? Як багато багажу я можу взяти? Я- б-г-т- б-г-ж- я м-ж- в-я-и- ------------------------------ Як багато багажу я можу взяти? 0
Ya- bah-to ----zhu -a--o-h--vz-a--? Yak bahato bahazhu ya mozhu vzyaty? Y-k b-h-t- b-h-z-u y- m-z-u v-y-t-? ----------------------------------- Yak bahato bahazhu ya mozhu vzyaty?
Dvadeset kila. Дв-дцят- кі--г-ам. Двадцять кілограм. Д-а-ц-т- к-л-г-а-. ------------------ Двадцять кілограм. 0
D--d-syatʹ -ilo--am. Dvadtsyatʹ kilohram. D-a-t-y-t- k-l-h-a-. -------------------- Dvadtsyatʹ kilohram.
Što, samo dvadeset kila? Що---іл-ки------я-ь кілог--м? Що, тільки двадцять кілограм? Щ-, т-л-к- д-а-ц-т- к-л-г-а-? ----------------------------- Що, тільки двадцять кілограм? 0
Sh-----t--ʹ-y-dvadt------ki-o--a-? Shcho, tilʹky dvadtsyatʹ kilohram? S-c-o- t-l-k- d-a-t-y-t- k-l-h-a-? ---------------------------------- Shcho, tilʹky dvadtsyatʹ kilohram?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.