Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   sr На аеродрому

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [тридесет и пет]

35 [trideset i pet]

На аеродрому

[Na aerodromu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. Хт---/----л- бих-ре---ви-ати-л-- за-А----. Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. Х-е- / Х-е-а б-х р-з-р-и-а-и л-т з- А-и-у- ------------------------------------------ Хтео / Хтела бих резервисати лет за Атину. 0
Ht-o - Htela bi---e--rv--ati l-t-------n-. Hteo / Htela bih rezervisati let za Atinu. H-e- / H-e-a b-h r-z-r-i-a-i l-t z- A-i-u- ------------------------------------------ Hteo / Htela bih rezervisati let za Atinu.
Da li je to izravan let? Да-л------о ди---т-н-ле-? Да ли је то директан лет? Д- л- ј- т- д-р-к-а- л-т- ------------------------- Да ли је то директан лет? 0
Da li-j- t- dire-t-n-le-? Da li je to direktan let? D- l- j- t- d-r-k-a- l-t- ------------------------- Da li je to direktan let?
Molim mjesto do prozora, za nepušače. Мол-м---ст---о-----о-а---а н--уша-е. Молим место до прозора, за непушаче. М-л-м м-с-о д- п-о-о-а- з- н-п-ш-ч-. ------------------------------------ Молим место до прозора, за непушаче. 0
M-l-m --s-o--o --oz-r-- z- nepuša-e. Molim mesto do prozora, za nepušače. M-l-m m-s-o d- p-o-o-a- z- n-p-š-č-. ------------------------------------ Molim mesto do prozora, za nepušače.
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. Х-е--/---ела-б-х-п-тврд-т- св-ј----з---ац-ју. Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. Х-е- / Х-е-а б-х п-т-р-и-и с-о-у р-з-р-а-и-у- --------------------------------------------- Хтео / Хтела бих потврдити своју резервацију. 0
H--o-/ H--la--i- --tv-d-ti---o-- ----r-a-i-u. Hteo / Htela bih potvrditi svoju rezervaciju. H-e- / H-e-a b-h p-t-r-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- --------------------------------------------- Hteo / Htela bih potvrditi svoju rezervaciju.
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. Хте----Хте-а-би- ст--ни-----с-о-у-ре--рв-цију. Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. Х-е- / Х-е-а б-х с-о-н-р-т- с-о-у р-з-р-а-и-у- ---------------------------------------------- Хтео / Хтела бих сторнирати своју резервацију. 0
Hte- / Ht-l--b-h s-o-n-rat----o-- r-z--va-i--. Hteo / Htela bih stornirati svoju rezervaciju. H-e- / H-e-a b-h s-o-n-r-t- s-o-u r-z-r-a-i-u- ---------------------------------------------- Hteo / Htela bih stornirati svoju rezervaciju.
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Хте---------------р-м-н--и--воју ---ерв-ц--у. Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. Х-е- / Х-е-а б-х п-о-е-и-и с-о-у р-з-р-а-и-у- --------------------------------------------- Хтео / Хтела бих променити своју резервацију. 0
Hteo / ---l--bi--pr-men--i--v----rez---aci--. Hteo / Htela bih promeniti svoju rezervaciju. H-e- / H-e-a b-h p-o-e-i-i s-o-u r-z-r-a-i-u- --------------------------------------------- Hteo / Htela bih promeniti svoju rezervaciju.
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? Када--о--ћ---л-де-и-----н-з- Рим? Када полеће следећи авион за Рим? К-д- п-л-ћ- с-е-е-и а-и-н з- Р-м- --------------------------------- Када полеће следећи авион за Рим? 0
Ka-a --l---- -le-ec-i---i-n--a--im? Kada polec-e sledec-i avion za Rim? K-d- p-l-c-e s-e-e-́- a-i-n z- R-m- ----------------------------------- Kada poleće sledeći avion za Rim?
Jesu li slobodna još dva mjesta? Је-- ли -ло-одна --ш-дв- ---та? Јесу ли слободна још два места? Ј-с- л- с-о-о-н- ј-ш д-а м-с-а- ------------------------------- Јесу ли слободна још два места? 0
Jesu--i slo--d-a j-š-----m--t-? Jesu li slobodna još dva mesta? J-s- l- s-o-o-n- j-š d-a m-s-a- ------------------------------- Jesu li slobodna još dva mesta?
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. Н-,---а---још-------едн--ме-т- --об-дно. Не, имамо још само једно место слободно. Н-, и-а-о ј-ш с-м- ј-д-о м-с-о с-о-о-н-. ---------------------------------------- Не, имамо још само једно место слободно. 0
Ne, i-a-o-j-- s-mo je-----e-to---ob---o. Ne, imamo još samo jedno mesto slobodno. N-, i-a-o j-š s-m- j-d-o m-s-o s-o-o-n-. ---------------------------------------- Ne, imamo još samo jedno mesto slobodno.
Kada slijećemo? К--а--л-ћ-мо? Када слећемо? К-д- с-е-е-о- ------------- Када слећемо? 0
Kad-------e--? Kada slec-emo? K-d- s-e-́-m-? -------------- Kada slećemo?
Kada smo tamo? Кад--смо---м-? Када смо тамо? К-д- с-о т-м-? -------------- Када смо тамо? 0
Kad- s-- -a--? Kada smo tamo? K-d- s-o t-m-? -------------- Kada smo tamo?
Kada vozi autobus u centar grada? Ка----оз- --т-б-- у-це-т---г-ада? Када вози аутобус у центар града? К-д- в-з- а-т-б-с у ц-н-а- г-а-а- --------------------------------- Када вози аутобус у центар града? 0
Kad- v--i a-to-u- u -e---- g---a? Kada vozi autobus u centar grada? K-d- v-z- a-t-b-s u c-n-a- g-a-a- --------------------------------- Kada vozi autobus u centar grada?
Da li je to Vaš kofer? Д- -и--е ------ ---е-? Да ли је то Ваш кофер? Д- л- ј- т- В-ш к-ф-р- ---------------------- Да ли је то Ваш кофер? 0
Da -i--- t--Vaš--o--r? Da li je to Vaš kofer? D- l- j- t- V-š k-f-r- ---------------------- Da li je to Vaš kofer?
Da li je to Vaša torba? Д--ли--е то---ша ---н-? Да ли је то Ваша ташна? Д- л- ј- т- В-ш- т-ш-а- ----------------------- Да ли је то Ваша ташна? 0
Da----je-to -aš-------? Da li je to Vaša tašna? D- l- j- t- V-š- t-š-a- ----------------------- Da li je to Vaša tašna?
Da li je to Vaša prtljaga? Да----ј- т- --ш--р-љ-г? Да ли је то Ваш пртљаг? Д- л- ј- т- В-ш п-т-а-? ----------------------- Да ли је то Ваш пртљаг? 0
Da-li-j---- --š p-t--ag? Da li je to Vaš prtljag? D- l- j- t- V-š p-t-j-g- ------------------------ Da li je to Vaš prtljag?
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Колик- п-т-----мог--по-ети? Колико пртљага могу понети? К-л-к- п-т-а-а м-г- п-н-т-? --------------------------- Колико пртљага могу понети? 0
Ko-i-o --t-j--a-m--u pone--? Koliko prtljaga mogu poneti? K-l-k- p-t-j-g- m-g- p-n-t-? ---------------------------- Koliko prtljaga mogu poneti?
Dvadeset kila. Д--д-сет --л-. Двадесет кила. Д-а-е-е- к-л-. -------------- Двадесет кила. 0
D-a----t--i--. Dvadeset kila. D-a-e-e- k-l-. -------------- Dvadeset kila.
Što, samo dvadeset kila? Шт-, --мо-дв-д-се---и--? Шта, само двадесет кила? Ш-а- с-м- д-а-е-е- к-л-? ------------------------ Шта, само двадесет кила? 0
Š-a- s-m- dva-eset----a? Šta, samo dvadeset kila? Š-a- s-m- d-a-e-e- k-l-? ------------------------ Šta, samo dvadeset kila?

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.